Kolika je šteta od ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji?

Kolika je šteta od ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji?

Kolika je šteta od ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji? Izvor: N1

I dok su u 20. veku klimatske promene delovale kao suviše apstraktan pojam koji je teško objasniti prosečnim građanima, u poslednjih 20 godina je njihov uticaj na život ljudi postao lako vidljiv golim okom, najviše kroz ekstremne vremenske događaje. Razorni požari, ogromne poplave i rekordni toplotni talasi sve češće zauzimaju udarna mesta u medijskom izveštavanju, a jasno je i da će promene u klimi imati negativne posledice na društvo i privredu i u godinama koje slede, piše portal Klima101.

Broj ekstremnih vremenskih događaja dramatično je porastao tokom protekle dve decenije, te je od 2000. do 2019. godine Zemlju pogodilo 7.348 katastrofa koje su odnele 1,23 miliona života, pokazuje izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen povodom Međunarodnog dana smanjenja rizika od katastrofa, piše portal Klima101.

Ovo je znatno više u odnosu na prethodno posmatranih 20 godina. Zapravo, u periodu od 1980. do 1999. godine na svetu je zabeleženo 4.212 katastrofa, što je skoro upola manje.

Prema podacima iz izveštaja Ujedinjenih nacija, Azija je kontinent koji je pretrpeo najveći broj ovakvih događaja. Čak 8 od 10 zemalja koje su u prethodne dve decenije bile najteže pogođene ekstremnim vremenskim događajima, nalaze se u Aziji.

Srbija nije izuzetak od ovog trenda i u našoj zemlji se takođe sve češće događaju ekstremni vremenski događaji. Pored toga, povećanje temperature se u Srbiji dešava brže od globalnog proseka. U odnosu na period od 1961. do 1990. godine, temperatura u Srbiji je već porasla za više od 1 °C, a zajedno sa tim porastom temperature došli su ekstremni vremenski događaji koji su u našoj zemlji u poslednjih 20 godina izazvali štetu od više milijardi evra.

Koje posledice klimatskih promena najčešće pogađaju Srbiju?

Kada govorimo o ekstremnim vremenskim događajima, verovatno većina ljudi prvo pomisli na poplave. Međutim, prema zvaničnim podacima, najčešći događaji povezani sa klimatskim promenama koji su od 2000. do 2020. godine pogodili Srbiju su zapravo šumski požari.

Prema prijavljenim podacima, u pomenutom periodu u Srbiji šumski požari su zahvatili površinu od 70.050 hektara zemljišta što odgovara površini od preko 10 hiljada fudbalskih terena. Požari ugrožavaju prirodne ekosisteme i useve, a naročito šume, modifikuju hemijski sastav troposfere i dovode do promena mikroklimatskih uslova.

Materijalna šteta od posledica najverovatnijeg mogućeg neželjenog požara ogleda se u poljoprivredi (stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo), gubitku i oštećenju infrastrukturnih objekata.

Najveći broj požara registrovan je 2012. godine koja je okarakterisana kao jedna od najsušnijih i najtoplijih godina od kada postoje meteorološka merenja. U Srbiji je te godine registrovano čak 282 požara koji su zahvatili površinu od oko 7.460 hektara.

Poplave su katastrofe koje možda i najteže pogađaju stanovnike širom Srbije, jer je šteta koju su izazivaju izuzetno velika. Osim materijalne štete, poplave imaju i direktan uticaj na zdravlje i život ljudi, te je samo tokom majskih poplava 2014. godine zabeležen 51 smrtni slučaj usled posledica ovog ekstremnog vremenskog događaja.

Veoma visoka temperatura vazduha i izostanak padavina u dužem periodu uzrokuju smanjenje prinosa poljoprivrednih kultura, sušenje šuma i predstavljaju veoma povoljne meteorološke uslove za pojavu šumskih požara. Zabeleženo je 47 sušnih perioda, ali, iako je njihov broj manji od ostalih ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji u proteklih 20 godina, uticaj suša nikako nije zanemarljiv. Nakon dugotrajne suše, površinski slojevi zemljišta pucaju, trava se suši, a biljke odumiru. Sve ovo može da uzrokuje nestabilnost zemljišne mase, što kasnije, u slučaju pljuska, jakog vetra ili nekog drugog događaja, može da izazove klizišta i odrone, ali utiče i na zdravlje ljudi, te se može uočiti porast kardio-vaskularnih bolesti, alergija i respiratornih infekcija.

Iz navedenih primera možemo da primetimo da u Srbiji u poslednje dve decenije vlada trend porasta određenih ekstremnih vremenskih događaja, a to potvrđuje i Mirjam Vujadinović Mandić, docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

"U Srbiji je, pored povećanja prosečne temperature, primećen i trend porasta nekih ekstremnih vremenskih pojava. Tokom poslednjih 20 godina zabeleženo je više toplih ekstrema, odnosno toplotnih talasa i ekstremno toplih dana tokom leta, a u isto vreme smanjen broj hladnih ekstrema, odnosno ekstremno niskih temperatura. Zbog promena u režimu padavina, češće se javljaju ekstremno velike količine padavina koje mogu izazvati poplave, bujice i klizišta, a povećana je i čestina i intenzitet suša. U pedesetogodišnjem periodu od 1950. do 2000. godine imali smo svega tri ekstremno sušne godine, dok se u poslednjih 20 godina javilo sedam takvih godina", objasnila je Mirjam Vujadinović Mandić.

U Srbiji šteta od ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih dvadeset godina iznosi više od 7,5 milijardi evra

Više od 70 odsto gubitaka u Srbiji povezano je sa sušom i visokim temperaturama, dok poplave predstavljaju drugi glavni uzrok značajnih gubitaka. One su samo u 2014. prouzrokovale ogromne štete i, prema procenama, za oporavak je bilo potrebno 1,35 milijardi evra.

Brojni ekstremni vremenski događaji koji su pogodili Srbiju od 2000. godine do danas, uzrokovali su izuzetno veliku materijalnu štetu. Procene su da ona iznosi minimalno 7,5 milijardi evra, od kojih više od pet milijardi evra iznosi šteta koja je nastala kao posledica suša.

Negativni uticaji promena klime na BDP rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura, a procenjuje se da se zbog smanjenja produktivnosti rada može očekivati smanjenje BDP-a Republike Srbije od skoro 14,6 milijardi evra do 2040. i to pri minimalnom rastu srednje globalne temperature od 1°C.

Uz veći porast temperature, očekuje se i gori scenario, te bi u slučaju porasta srednje globalne temperature za 2°C, ukupan gubitak BDP-a bi iznosio 49 i po milijardi evra.

Ukoliko bi temperatura porasla za 3° C BDP Srbije bi se smanjio za 50 i po milijardi evra, dok bi se u slučaju povećanja prosečne temperature za 4°C smanjio za čak 83 milijarde evra do 2040. godine.

Ekstremni vremenski događaji utiču i na zdravlje stanovnika

Tokom prethodnih decenija, Srbija se suočila sa brojnim rizicima po zdravlje stanovnika, a ti rizici su direktno ili indirektno posledice uticaja klimatskih promena.

Negativan uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi ogleda se prvenstveno kroz uticaj na ljude koji boluju od hroničnih bolesti. Porast temperature i toplotni talasi kod njih mogu izazvati pogoršanje stanja i brojne druge negativne posledice. Na primer, tokom toplotnog talasa 2007. godine broj umrlih koji su stariji od 75 godina bio je za čak 76 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine.

Takođe, klimatske promene pogoduju i širenju zaraznih bolesti, jer je uz porast temperature i promenu obrazaca padavina omogućeno i lakše širenje mnogih bolesti, a pogotovo onih koje prenose insekti, poput virusa Zapadnog Nila, kao i onih koje se prenose putem vode, među kojima su kolera i dijareja.

Ekstremni vremenski događaji imaju i indirektan uticaj na zdravlje ljudi, te se može desiti da dođe do povređivanja u slučaja velikih oluja, poplava ili drugih katastrofa. Od 2000. godine do danas, u Srbiji je 745 ljudi povređeno usled katastrofa, dok je 84 osoba izgubilo život.

Kao što ste kroz ovaj tekst mogli da vidite, klimatske promene sa sobom donose brojne negativne posledice, a ekstremni vremenski događaji mogu direktno uticati ne samo na materijalna dobra, već oni ugrožavaju i zdravlje stanovnika. Povećanje temperaturi u Srbiji se, dešava brže od proseka, te je gotovo izvesno da će mnogi sektori, kao što su ekonomija i poljoprivreda, pretrpeti velike gubitke u narednim decenijama. Međutim, najteže posledice još uvek mogu da se izbegnu ukoliko se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, a pored smanjivanja emisija važno je i da već sad krenemo da razmišljamo o prilagođavanju na promenjene klimatske uslove koji nas čekaju u budućnosti.

POVEZANE VESTI

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

gligorije

0 komentara. Ljudi su prolupali i sami cemo da se poubijamo ne moraju da proizvode viruse i trose pare na to

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

I šimpanze, poput ljudi, s godinama postaju izbirljivije u biranju prijatelja 23.10.2020.

23.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Albanija domaćin trećeg Digitalnog samita Zapadnog Balkana 23.10.2020.

23.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kako izum naučnika iz Srbije pomaže u smanjivanju prehrambenog otpada? 23.10.2020.

23.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Astronautkinja NASA glasala iz svemira na predsedničkim izborima u SAD 23.10.2020.

23.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Facebook pokreće aplikaciju za upoznavanje u 32 evropske zemlje 22.10.2020.

22.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Krivična prijava protiv pet osoba zbog neovlašćenih arheoloških radova u Šidu 22.10.2020.

22.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Povratak trojice astronauta posle misije na Međunarodnoj svemirskoj stanici 22.10.2020.

22.10.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Atenboro: Koronavirus preti borbi protiv klimatskih promena 22.10.2020.

22.10.2020.  |  Sci Tech

loader