Kako do nultih emisija štetnih gasova i očuvanja prirode

Kako do nultih emisija štetnih gasova i očuvanja prirode

Kako do nultih emisija štetnih gasova i očuvanja prirode Izvor: REUTERS/Ronen Zvulun

Kada su se prošle godine u septembru svetski lideri okupili u Njujorku na Samitu za klimatsku akciju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, rešenja zasnovana na prirodi prepoznata su kao jedan od devet ključnih koraka koji bi vodili ka ispunjavanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i dostizanju nultih neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Rešenja zasnovana na prirodi podrazumevaju korišćenje ekosistema i usluga koje oni pružaju, u cilju rešavanja društvenih izazova kao što su ublažavanje posledica klimatskih promena, sprečavanje i zaštita od poplava, upravljanje rizicima od prirodnih katastrofa, unapređenje održivog upravljanja šumama, obezbeđivanje sigurnosti vode i hrane, piše klima101.

Osim što rešenja zasnovana na prirodi mogu biti dugoročna i efkiasna za globalne izazove, ona donose višestruku dobit. Zaštita, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema pozitivno utiču na očuvanje biodiverziteta, a jačanjem otpornosti lokalnih zajednica na prirodne katastrofe unapređuju se i društveni, ekonomski i zdravstveni uslovi.

Primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi

Jedno od možda najatraktivnijih rešenja ljudskom oku jeste razvoj zelene infrastrukture u urbanim sredinama. Zeleni zidovi i krovne bašte koji bi ulepšali naše zgrade, kao i drvoredi i drenažni biljni zasadi, pored prostora za rekreaciju i pružanja hlada u vrelim letnjim danima, mogu da obezbede bolji kvalitet vazduha, prečišćavanje vode, smanjenje oticaja bujičnih tokova i zagađenje vode, ali i da unaprede zdravlje i kvalitet života građanja, biodiverzitet i kreiraju mogućnosti za zaposlenje.

Drugi primer jeste iskorišćavanje prirodne priobalne strukture za zaštitu zajednica koje žive uz obalu od poplava, ali i za smanjenje efekta porasta nivoa mora. Tako šume mangrova, drvenaste biljke koje se razvijaju na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima, obezbeđuju zaštitu od poplava i erozije zemljišta.

Bez njihovog prisustva 18 miliona ljudi više nego danas, što bi bio rast za 39 odsto, širom sveta bi se svake godine suočavalo sa priobalnim poplavama, zbog čega je od izuzetne važnosti uložiti napore u očuvanje i obnovu šuma mangrova, koje su i veliki rezervoari ugljen-dioksida.

Dodatno, procenjuje se da je 3 do 5 puta jeftinije ulagati u obnovu ovih šuma nego u pravljenje veštačkih zaštita od poplava.

Ostali primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi jesu očuvanje šuma, ali i pošumljavanje, čime se postiže prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, obezbeđuju se sigurnosti hrane i energije, kao i očuvanje biodiverziteta.

Formiranje klizišta se može sprečiti uzgojom vegetacije na padinama, dok bi se integrisanim upravljanjem vodnim resursima moglo rešiti pitanje nestašice vode.

Klimatske promene i rešenja zasnovana na prirodi

Do sada je već postalo skoro svima jasno koliko je važno da zaustavimo trend globalnog zagrevanja i izbegnemo najgori mogući scenario koji bi mogle da nam donesu klimatske promene.

Međutim, posledice klimatskih promena se već osećaju širom sveta, te je neophodno doći i do kreativnih rešenja koja nam mogu pomoći da se prilagodimo novonastaloj klimi. Na primer, bez prilagođavanja, do 2050. bi globalni poljoprivredni prinos mogao da se smanji za 30 odsto, dok bi stotine miliona ljudi u priobalnim područjima moglo da ostane bez svojih domova usled podizanja nivoa mora i sve snažnijih i učestalijih oluja.

fruška gora, šuma, pogled, panorama, drveće, zelenilo Izvor: Shutterstock

Rešenja zasnovana na prirodi tu stupaju na scenu.

Iz gore navedenih primera može se zaključiti da rešenja zasnovana na prirodi mogu da pruže niskorizična, jeftina i ne preterano komplikovana rešenja za mnoge prirodne katastrofe i efekte izazvane klimatskim promenama.

Strateškom i opravdanom primenom mogu upravo da doprinesu prilagođavanju na klimatske promene, na primer kao što zelena infrastruktura u urbanim područjima može umanjiti temperaturu vazduha, a sprečavanje poplava i otpornost na suše može da sačuva poljoprivredne useve.

Pored prilagođavanja, očuvanjem zelenila i njihovim širenjem, bilo da su to šume na čvrtom zemljištu ili u močvarama, rešenja zasnovana na prirodi nam pomažu i u borbi protiv klimatskih promena uklanjanjem ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovim trajnim skladištenjem.

Naravno, ovo je samo deo slagalice koja nas vodi ka održivom razvoju, te ne sme da nas odvrati od postizanja ugljenično neutralne ekonomije.

Globalni standard

Prošle nedelje je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) predstavila Globalni standard, prvi i jedinstveni set mera za rešenja zasnovana na prirodi kao odgovor na brojne globalne izazove, poput klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U okviru Pariskog dogovora, više od 130 zemalja je uključilo rešenja zasnovana na prirodi, poput pošumljavanja, izgradnje zelene infrastrukture u gradovima, održive poljoprivrede ili zaštite priobalnih područja, u svoje nacionalne planove za klimatske promene.

Međutim, neke aktivnosti, iako označene kao „rešenja zasnovana na prirodi’’ ne podrazumevaju predviđene koristi za društva i očuvanje biodiverziteta.

Zbog toga je više od 800 eksperata i praktikanata iz 100 zemalja oformilo, naučno potkovan i primenjiv u okviru širokog spektra različitih scenarija i područja, Globalni standard za rešenja zasnovana na prirodi, koji se sastoji od vodiča za upotrebu i seta alatki za samoprocenu koji identifikuje oblasti za unapređenja i učenja.

Na kraju, napomenimo da je IUCN u martu ovde godine pokrenuo projekat „ADAPT: Rešenja zasnovana na prirodi za otpornija društva u zemljama Zapadnog Balkana’’. Cilj ovog projekta koji će biti implementiran u šest zemalja Zapadnog Balkana, je da se poveća otpornost na klimatske promene primenom ovih inovativnih rešenja, ali i smanji degradacija prirode i poveća otpornost društva.

POVEZANE VESTI

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Dzjordzje

Graditi nuklearne elektrane a zatvoriti termo elektrane. Jednostavno

Make Europe Green Again

Napravljen je prvi veliki korak videcemo da li su bili iskreni, ako jesu, Evropa ce do 2030 postati pionir u smanjenju stetnog uticaja na zivotnu sredinu cemu ce sve ostalo biti podrdjeno, ukljucujuci ekonomiju i industrijski razvoj.

* Sva polja su obavezna

NAJČITANIJE

ČITAOCI REPORTERI

ČITAOCI REPORTERI

Vaša poruka je uspešno poslata.

Hvala.

GOTOVO

Ubacite video ili fotografiju.

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa.
Ne sme biti više od 25 MB.

Pročitajte još

Sci Tech

Sci Tech

Kina postala druga država koja je istakla svoju zastavu na Mesecu 04.12.2020.

04.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Električni bicikli napravljeni u Srbiji menjaju sliku urbanog transporta 04.12.2020.

04.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Pojavio se i treći misteriozni monolit, ovog puta u Kaliforniji 03.12.2020.

03.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kineska sonda krenula ka Zemlji nakon zadatka na Mesecu 03.12.2020.

03.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Studija: Ubrzava se uvođenje 5G mreže - do kraja 2020. oko 220 miliona pretplata 03.12.2020.

03.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

UN: Godina 2020. biće verovatno jedna od tri najtoplije 03.12.2020.

03.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Kineska sonda prikupila uzorke s Mesečeve površine 02.12.2020.

02.12.2020.  |  Sci Tech

Sci Tech

Sci Tech

Ugostiteljski objekti u Srbiji iza sebe ostave 40.000 tona otpada godišnje 02.12.2020.

02.12.2020.  |  Sci Tech

loader