Vidovdan, praznik nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, ima svoje specifične običaje. Naši preci su verovali u Svetovida pre nego što su prihvatili hrišćanstvo.
Nekada se smatralo da je Vidovdan praznik kada se bolje vidi, i kada se otvaraju oči, jer se u narodnim predanjima Svetovid povezuje sa lečenjem očnih bolesti.
Jedan od vekovima starih rituala koji se izvodi uoči Vidovdana je povezan sa vidovom travom.
Pročitajte još:
Veruje se da vidova trava devojkama može doneti san o budućem suprugu. Udate žene takođe treba da koriste vidovu travu kako bi isprobale trik.
Osim toga, postoje i verovanja da će mlade neudate devojke upoznati budućeg muža ako stavljaju vidovu travu, parče hleba i malo soli pod jastuk pre spavanja.
Postoji i običaj da se na Vidovdan ustaje pre zore i gleda prema Suncu izgovarajući molitvu za dobar vid.
Umivanje vodom vidovkom uoči zore takođe je deo tradicije, jer se veruje da ima isceliteljske moći.
Običaji vezani za Vidovdan uključuju i posmatranje vremenskih uslova tog dana.
Ako je vedro, odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom.
Ako je oblačno, veruje se da prekrštavanje oblaka može doneti blagotvornu kišu za useve.
Vidovdan je takođe važan praznik u srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno zbog Kosovskog boja koji se odigrao na taj dan 1389. godine.
Ovaj događaj je uticao na razvoj kosovskog mita i postao je sastavni deo srpske narodne svesti.
Na Vidovdan se izbegavaju igre i pevanje kao znak poštovanja prema mrtvima.
Osim toga, postoji običaj da se na Vidovdan jedu zrelo voće, dok se u nekim krajevima iznose kese sa novcem kako bi se proverilo koliko je svako postigao tokom prethodne godine, piše Danas.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare