Štednja i kamatne stope: Čuvamo više od 15 milijardi evra na ukupno 13,4 miliona računa

Ekonomija 31. okt 202320:13 0 komentara
Shutterstock/Monster Ztudio

Građani Srbije u bankama čuvaju 116,4 milijarde dinara u domaćoj valuti (što je oko milijarde evra) i još 14,1 milijardu evra u stranim valutama, najviše evru, pokazuju podaci Narodne banke Srbije s kraja septembra ove godine.

Prosečna kamatna stopa na dinare oročene od septembra 2022. do septembra ove godine je, prema podacima NBS 3,41 odsto, dok je na evro 1,61 odsto.

Godinu dana ranije (na štednju od septembra 2021. do septembra 2022) ove stope su, takođe prema podacima NBS, bile gotovo upola niže: 1,92 odsto na oročenu štednju u dinarima do godinu dana i 0,70 odsto na evro.

„Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina porasla je preko šest puta (preko 500%) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje, koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita. U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju – povećana je gotovo 80 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023)“, navela je Narodna banka Srbije.

Osigurani depoziti

Depoziti građana u banci, do iznosa od 50.000 evra su – osigurani.

Ako štediša ima više od ovog iznosa položeno na račune u istoj banci, biće mu osiguran samo iznos do 50.000 evra. Ali, ako ih raspodeli u više banaka – biće mu osigurani svi iznosi do 50.000 evra u različitim bankama.

Prema propisima do ovog iznosa osigurani su depoziti građana, ali i depoziti preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Građani u bankama svoj novac čuvaju na ukupno 13,4 miliona računa, pokazuju podaci Agencije za osiguranje depozita (AOD).

Krajem septembra ove godine ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili su 27,7 milijardi evra, što je, kako ističu u Agenciji, za gotovo 2,5 milijarde evra više nego u istom periodu 2022. godine.

U odnosu na 2008. godinu, kad je utvrđen osigurani iznos depozita od 50.000 evra, ukupni osigurani depoziti u bankama u Srbiji su se učetvorostručili“, ističu u AOD.

Prosečna stopa rasta sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u proteklih 15 godina iznosila je oko 10 odsto godišnje.

AOD

Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Kao najbrojniji, depoziti fizičkih lica, sa oko 13,4 miliona depozitnih partija, u sumi predstavljaju značajnu, diverzifikovanu i stabilnu depozitnu bazu. Sistemom osiguranja depozita obuhvaćen je najveći broj deponenata fizičkih lica (98%) budući da ukupan iznos novca koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra“, navela je Agencija za osiguranje depozita.

Dinar ili evro – ko plaća porez

Osim u visini kamatne stope, razlika u štednji u dinarima i štednje u stranoj valuti je i u – plaćanju poreza.

Naime, na prihode od kamate na dinare građani ne plaćaju porez (ovaj prihod oslobođen je plaćanja poreza po Zakonu o porezima na dohodak građana), dok štediše koje štede u evrima i drugim stranim valutama, moraju od kamate koju zarade državi da plate porez na prihod od kapitala na kamatu u iznosu od 15 odsto.

„Iako građani na štednim računima banaka pretežno drže novčana sredstva u evrima, već niz godina, usled viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, povoljnog poreskog tretmana (prihodi od kamata na dinare se ne oporezuju) i očuvane stabilnosti dinara prema evru, beleži se značajno povećanje dinarskih depozita stanovništva, odnosno realno povećanje dinarske štednje u odnosu na štednju u evrima“, ocenila je Agencija za osiguranje depozita.

Narodna banka Srbije redovno prati i analizira isplativost štednje u domaćoj valuti kao deo strategije o dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema.

„Prema poslednjim operativnim podacima štednja u dinarima premašila je protivvrednost od milijarde evra – prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra ove godine iznosi oko 118 milijardi dinara“, ističu u NBS.

Kako funkcioniše sistem osiguranja u slučaju da banka ode u stečaj

Agencija za osiguranje depozita podseća da, iako je bankarski sektor u Srbiji potpuno stabilan, novac koji građani, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica čuvaju u bankama zakonom je zaštićen do iznosa od 50.000 evra.

„To znači da bi Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana započela isplatu osiguranih depozita do maksimalno 50.000 evra deponentima banke koja bi se našla u postupku stečaja. Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute. Sve banke u Srbiji obuhvaćene su sistemom osiguranja depozita. Ovakav vid zaštite novčanih sredstava za klijente banaka potpuno je besplatan. Sistem osiguranja depozita, štiteći deponente banaka, doprinosi jačanju poverenja u finansijski sistem, a time i očuvanju finansijske stabilnosti u Srbiji“, ističe Agencija za osiguranje depozita.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!