Dok mlađi čovek zajedno sa svojim ocem tuče tasta koji brani ćerku i unuče, žena viče „upomoć“, dete vrišti i plače, gledaoci snimka na mrežama odmah su pogodili da je nasilnik neki SNS kadar.
Koji tačno, nije ni bitno. U ovom slučaju u pitanju je izvesni Mladen Bošković, zamenik predsednika opštine Negotin. Bivša žena ga je više puta prijavljivala za nasilje, ama uzalud. Moćan je čovek. Taj je nasilnik i do Skupštine Srbije stigao. Bio je narodni poslanik.
Dobro, kako odmah znamo da je naprednjak? Jednostavno. Samo je njima dozvoljena svaka vrsta nekažnjenog devijantnog ponašanja. Mogu slobodno da tuku slabije od sebe; na jačeg se ni jedan od te sorte nije namerio. Da jeste, bilo bi zabeleženo. Mogu da luduju kolima i izazivaju policiju koja ne uhapsi njih nego automobil. Mogu da vitlaju pištoljima i prete ljudima. Mogu da podižu helikopter i po magli ga usmeravaju na slikanje, pa ljudi izginu. Mogu da ubiju ženu na naplatnoj rampi i da sud sudi bez ključnog dela snimka.
Mogu da se bahate na svaki nezamislivi način. Mogu od Skupštine Srbije da naprave brlog i rijaliti. Može ministar nečega, nebitno je čega, Aleksandar Martinović u Skupštini da šikanira i proziva studenta Pavla Cicvarića koji je govorio na protestu i da nabraja imovinu njegovih roditelja. Ostali ministri ćute, nekima je to zabavno, pa se i smeju. A bilo bi zanimljivije da nabroji svoju imovinu i objasni kako je stekao.
Mogu naprednjaci, kao izvesni Kokeza koji se jedva potpisuje, da ukradu sa carine ili odakle god neverovatnih 640 miliona evra, kako su nas državni tabloidi detaljno obavestili, da ih predsednik malo kritikuje, ali onda ništa, samo nestanu. Mogu tim novcem da grade gde hoće i šta hoće. Mogu da naprave i najveću plantažu marihuane u Evropi pa da se prvooptuženom skine čak i nanogica, a on da se još i bahati, javlja u TV programe i preti ljudima; za to vreme lično ministar policije u Skupštini kleveće i šikanira policajce koji su to „poljoprivredno dobro“ otkrili.
Ostale kolumne:
Dobro, ovo poslednje je izgleda državni posao, pa zato. Reklo bi se da sa tim poslom ima veze i sam ministar policije, do skoro direktor BIA Bratislav Gašić. Da podnese ostavku i položi račune, to i ne pomišlja. Ceo državni vrh skočio je da brani Gašića, ali i da dokazuje da u Jovanjici i nije bilo neke naročite droge, „samo tona marihuane“, kako nam tu stvar pravda predsednik države Srbije, glavom i bradom. I naravno, prvi viče „ne dam Gašića“.
Nema mesta zgranjavanju. Ovo ponašanje od predsednika države Srbije pa na dalje, sasvim je logično. Klika na vlasti neće dati ni jednog svog člana. Ako neki pod pritiskom javnosti i podnese ostavku, brzo će da se vrati. To je monolitni sistem iz koga ni jedan jedini šrafčić ne sme da ispadne, jer se onda ruši cela konstrukcija. Kako? Pa tako što su se svi lupeži, probisveti, besprizorni likovi koji bi u normalnom poretku stvari bili na marginama društva ili po zatvorima, sada skupili, udružili i postali „vlast“.
Naravno da su nametnuli i svoje „vrednosti“, a to je u stvari sistem anti-vrednosti. Civilizovano društvo počiva na pravu, pravdi, zakonima, etici, moralu, poštenju i suprotna ponašanja sankcioniše. Zakonski i društveno gura takve ljude i pojave na marginu, koliko god je to moguće.
Nigde, naravno, državama ne vladaju anđeli nebeski, to je utopija. Ali se neki red, neki mejnstrim u civilizovanim državama ipak zna. Ovde su nasilnici, kupci diploma, ljudi bez osećaja za pravo i pravdu, ali sa razvijenim osećajem za sopstveni interes, vlastoljupci, srebroljupci preoteli državu i svoja devijantna ponašanja proglasili mejnstrimom.
Kad su shvatili da SNS ima čarobnu moć da postane njihova sigurna kuća, u njega su pohrlili svi kojima je potrebna zaštita od zakona i pravnog poretka. Sva društveno neprihvatljiva ponašanja postaju prihvatljiva kad se učlanite u SNS. Možete da bijete ženu, decu, da divljate po ulicama, da kradete, da gajite marihuanu (izgleda državni posao) da gazite ljude, napadate koga hoćete što fizički, što medijski, što besprizornim rečnikom koji je vama blizak. Ma sve što poželite. Šefovi će vas opravdati, amnestirati i „neće vas dati“. U vašem ponašanju, uostalom, i ne vide nikakav problem. I sami počivaju na lažima i nasilju.
Pročitajte još:
Na to računa svaki lupež koji je shvatio da mu je stranka „kart blanš“ za sve njegove akcije. Tamo je u društvu sebi sličnih, razumeju se, drže se zajedno, ni jedan ne sme otpasti da ostali ne krenu da se komešaju. A u tom slučaju građevina počinje da se ljulja, može i da se sruši. Zato svako čvrsto sedi na svom mestu, jedan gori od drugog. Štiteći ove oko sebe, štite i sebe same. Svesni su da je ovaj poredak stvari sada i više nikad, pa da se iskoristi. Svesni su i da dok ovakav poredak traje, neće ni odgovarati.
Pristojan svet se pred tom pošasti povukao, u čudu šta ga je snašlo. Nema adekvatan odgovor. Ne može da se bori njihovim sredstvima jer tu nije na domaćem terenu, a pristojna, nenasilna sredstva ne pomažu, jer ta sorta samo silu razume.
Tako je to teralo više od decenije, dok nije prelilo čašu u dva masakra onolike dece. Možda ovi protesti tokom leta malo i utihnu, ljudi su umorni od svega i psihički i fizički, ali je jasno da se ovakvo stanje dalje ne može trpeti. Ovo više nije država. Pitanje je kad će nagomilani gnev i očaj opet da buknu, kako i sa kojim posledicama.
To ova skupina na vlasti izgleda ne razume. Bahati su, opijeni svojom moći, basnoslovnim novcem jer državni novac doživljavaju kao svoj, osvajanjem vlasti shvatili su da im pripada sve. Ali baš sve. Ne kriju da one koji ne postupaju kao oni i ne dele njihov sistem vrednosti, smatraju običnim budalama. Posle početnog straha od protesta, sada su se opet opustili i osilili, misle da mogu nastaviti ovako. A ne mogu. Kraj vladavine najgorih se približava.
Tada će se, neminovno, postaviti pitanje odgovornosti.
Gubitkom vlasti SNS će prestati da bude sigurna kuća za sve njih, kakva je do sad bio. To zna i predsednik, pa je hteo sa leđa da zbaci taj „prljavi“ SNS koji se narodu smučio i da napravi novi, čisti, sasvim nevini pokret. Ali ne ide po planu, stvar se odlaže, neće u taj pokret oni koje je planirao, a hoće baš ovi koje je hteo da odbaci.
Naprednjaci se hvale da imaju 700.000 članova, što je svakako preterano. To je jasno. Ako ima i polovinu, to je više od pet odsto ukupnog stanovništva.
Nedovoljno da uspostave novi poredak, da Srbiju civilizacijski izvrnu naopačke, da trajno okrenu točak unazad, ali ipak dovoljno da se žilavo bore. Ali ni to ne vredi. Doveli su nas do sasvim jednostavnog izbora: ili će opstati oni, ili Srbija. Oba ne mogu, to je sigurno.
Autorka je glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare