Srbija je sve izloženija kineskom uticaju i kineskom novcu. Prema zvaničnoj statistici Narodne banke Srbije, u prvoj polovini 2022. prvi put u 20 godina dogodilo se da strane direktne investicije iz Kine budu više od ulaganja iz Evropske unije. Na konferenciji posvećenoj "Pojasu i putu" u Beogradu najavljen je nastavak kineske ekonomske ekspanzije. Stručnjak Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Stefan Vladisavljev upozorava da država mora da nađe način da kontroliše kineske investitore, inače će se ponavljati slučajevi poput Linglonga ili rušenja planine Starice.
Nekada je bilo „Nas i Rusa 300 miliona“, a sada je Ivica Dačić smislio novi slogan. Kako god bilo, diplomatija Srbije ponovo nije dosadna.
„Ja sam uvek govorio – nas i Kineza milijardu i po. Sad, što je nas manje od 10 miliona, a njih je milijardu i 490 miliona….Nema veze“, kazao je Dačić.
POVEZANE VESTI
Kinezi takvu nesrazmeru vide kao „asimetričnu prednost“. Njihov pojas je „obavio“ Srbiju sa 12 milijardi dolara ulaganja u periodu od 13 godina. Od toga su osam milijardi krediti za infrastrukturne projekte, četiri milijarde su direktna ulaganja poput Železare, Ziđina, ili Linglonga. Trenutno, Srbija kineskim bankama duguje 2,2 milijade evra. Ipak, postoji i jedno veliko „ali“.
„Zbog toga što je Srbija potpisala nove ugovore za izgradnju autoputa od Požarevca i Golupca, zatim obilaznice oko Novog Sada, to je sve potpisivano u poslednjih nekoliko godina. To znači da vi imate cifru od dve milijarde, ali imate i taj deo koji će tek stići na naplatu, jer svaki od ugovora uključuje i grejs period. Vi ako 2022. potpišete novi ugovor o kreditu sa Kinezima, to stiže na naplatu 2027. ili kad već piše po ugovoru“, pojašnjava Stefan Vladisavljev.
Dvadeseti kongres komunističke partije Kine najavio je još investicija u Evropi. Finansijska ofanziva se nastavlja i u Srbiji.
„Sa kongresa smo čuli da se od inicijative ne odustaje, da se ona nastavlja i da se ona najpre usmerava prema tome da svi gledamo svoja posla, iskoristimo prednosti koje imamo i doprinesemo svetskom miru“, navodi Bojan Lalić, direktor Instituta za pojas i put.
„Da gledamo svoja posla“, možda je i ključna rečenica koju navode kritičari Kine koji tvrde da kineske investicije prati kršenje ljudskih prava, poput slučaja vijetnamskih radnika u Linglongu, zatim nebriga o životnoj sredini o čemu se govori u slučaju Ziđina i HBIS-a.
„Može se reći da ove investicije, iako neupitno doprinose ekonomskom razvoju, bilo na lokalnom ili na nacionalnom nivou, okarakterisane su i tim negativnim posledicama što ih razdvaja od drugih investicija. Na žalost, mi često zbog nespremnosti države, ali i investitora, nemamo podatke o tome zašto se posluje na način na koji se posluje i zbog toga ostaju brojne kontroverze i zašto biramo jedan kratkoročni ekonomski razvoj i negativne posledice po lokalnu sredinu u gradovima u kojima postoje kineske investicije“, naglašava Vladisavljev.
U slučaju brojnih spornih pitanja, država je bila na strani kineskih ulagača i nije uvažila primedbe ekoloških organizacija. Ni u Zrenjaninu, ni u Boru i Majdanpeku gde su i uhapšeni aktivisti koji su se suprotstavili miniranju planine Starice bez odgovarajućih dozvola.
„A uzgred budi rečeno, i ja razmišljam da postanem generalni sekretar pošto je moja partija isto socijalistička ili komunistička, ali mi smo se modernizovali pa se zovemo predsednici… Ali, nekako je lepše ovo generalni sekretar jer deluje da imate veću vlast. Ali, ne bi se složili ovi iz Evropske unije, oni misle da je to više ovako za komunističke partije“, rekao je Dačić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare