Prema rečima meteorologa, za nama je najtopliji februar, a to može uticati na plodove voća koje je procvetalo ukoliko u narednom periodu dođe do pada temperature i mraza, navodi za N1 profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dejan Đurović.
U Srbiji smo doživeli najtopliji februar u istoriji merenja, odnosno od 1951. godine, sa srednjom mesečnom temperaturom od čak 8,1 °C, potvrdio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), piše Klima 101.
Na nivou zemlje, toplije je bilo za 6,3 °C u odnosu na referentni period od 1991 do 2020, navodi u tekstu portal Klima 101.
To je, kako kažu, ekstremno odstupanje od klimatskog proseka.
A kako tropski dani, kad im nije vreme, utiču na poljoprivredne kulture, objašnjava profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Dejan Đurović.
„Dešavalo se i pre da vegetacija ranije krene. Da kajsija cveta krajem februara kao što je i ove godine i to nije ništa neuobičajeno“, kaže Đurović.
Behar potiče iz turskog jezika i označava cvet, to jest cveće na voćki kao što su šljive, jabuke, breskve, višnje. Boja behara zavisi od vrste drveta, pa tako, behar roze boje je kod višnje i breskve, a kod šljive i jabuke bele boje.
Behar je i simbol promene, odnosno prelaska iz zime u proleće.
Od pojave mraza, kada dolazi do stradanja cvetova, strahuju poljoprivrednici.
„Ako ne bude mraza na proleće, što se voća tiče, neće biti štete. Verovatnoća da bude štete od mraza je značajno veća ako voćka ranije cveta. U suštini, može da bude problem, ali ne mora da znači. Sve zavisi kakav bude mart, sredina aprila, kada postoji rizik da se jave negativne temperature koje mogu da izazovu štetu“, objašnjava profesor.
Kako kaže, do sada je samo kajsija procvetala.
„Druge voćne vrste su u fazi bubrenja pupoljaka. Najviše su odmakle breskve, trešnje, višnje, šljive, kruške, breskve. I jabuka polako ulazi u fazu „mišjih ušiju“, tako da će i te vrste, ako se nastavi toplo vreme za nekih desetak dana do dve nedelje da cvetaju“, ističe sagovornik portala N1.
Ono što može da predstavlja rizik je, kako kaže, ako dođe do prolećnog mraza nakon vegetacije.
„Za sada nema problema, ako bi temperature bile u plusu tokom marta i aprila“, navodi profesor.
I u slučaju kada kajsija cveta krajem marta, objašnjava, mogu da stradaju cvetovi.
Pročitajte još:
„Kada kajsija cveta krajem marta, a imate recimo početkom aprila neki prolećni mraz – imate problem“, ističe.
Svakako, ako voćke cvetaju u februaru rizik od mraza je znatno veći, objašnjava.
„Prema prognozama, već ove nedelje je najavljen mraz i niske temperature blizu nule i to može napraviti štetu kod onih vrsta koje su cvetale. Kod onih vrsta koje nisu cvetale, a čiji su pupoljci nabubreli, taj mraz bi trebalo da bude minus 4 °C, minus 5 °C, da bi napravio štetu“, dodaje.
Malina kasno cveta
Iako malina dosta kasnije cveta u odnosu na ostalo voće, kod nje su rizici drugačiji.
„Kod maline je problem cvetanje mladara, pa ako padne sneg može da ošteti te mladare, da ih kida i polomi. Kod nje bi bio problem ako bi ona krenula sa vegetacijom, a onda nakon toga pao sneg koji može da napravi štetu što se tiče cvetanja. Ali, s obzirom na to da ona cveta u maju, ne bi trebalo da bude problema“, objašnjava.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare