Američki izbori 2024. i uticaj na tržište nafte

Kako sada stvari stoje, čini se da će ovogodišnji predsednički izbori u Americi biti repriza iz 2020. kada su se susreli Bajden i Tramp, jedan protiv drugog – ali sa još žešćom retorikom.

Pošto su obojica već bili predsednici, moglo bi se očekivati i da će njihovi potezi u vezi sa tržištem nafte u novom mandatu biti očigledni, ali kako će to bilo kojem od njih dvojice biti drugi mandat i neće moći da bude ponovo izabran, biće slobodniji da donose nepopularne mere.

Zato bi bilo korisno analizirati neke specifičnosti.

Novi mandat za Bajdena ili Trampa mogao bi da znači da bi oni mogli da preduzmu dramatičnije korake, koji bi potencijalno imali značajan uticaj na svetska tržišta nafte.

Spoljna politika je mesto gde bilo koji kandidat može da ima najveću mogućnost da utiče na tržište nafte, pošto su razne sankcije Iranu, Rusiji i Venecueli smanjile snabdevanje.

Koje korake bi preduzeo Bajden, a koje Tramp

Bajden je nedavno ublažio sankcije Venecueli, što je značilo mali porast njihove proizvodnje nafte, a izvoz bi mogao da poraste još više ako bude ponovo izabran.

I Bajden i Tramp će želeti da vide manje migranata iz Venecuele i stoga bi trebalo da podrže veći izvoz nafte iz te zemlje kako bi podstakli ekonomiju.

Potezi režima Venecuele da dodatno obuzda opoziciju možda neće uticati na američku politiku, ali vojna akcija protiv susedne Gvajane – koja je malo verovatna – bi uticala.

Takođe, Tramp bi mogao da oseti da će njegove granične politike biti toliko efektne da će imati slobodu da krene na Madurov režim, što bi moglo da blago smanji njihov izvoz, ali bi imalo veći uticaj na kompanije koje pokušavaju da obnove proizvodnju.

Najverovatnije, više nafte će stizati iz Venecuele, ali sporijim tempom.

Pitanje sankcija Rusiji

Što se tiče Rusije, reizabrani predsednik Tramp bi ukinuo sankcije, s obzirom na njegov animozitet prema Ukrajini i prijateljstvo sa Putinom.

Ruska proizvodnja nafte ne izgleda ozbiljnije pogođena sankcijama, možda za 500 tb po danu, ali ako bi to nadoknadili, to bi zaustavilo povećanje nabavke venecuelanske nafte.

Ukidanje sankcija značilo bi da bi ruska proizvodnja nafte nastavila svoj istorijski uspon, povećavajući pritisak na tržišni udeo Saudijske Arabije, a time i na cene nafte.

Ako Bajden bude ponovo izabran, mogu se očekivati novi napori da se nametnu sankcije Rusiji, jer će mu veće cene nafte, koje bi mogle da budu rezultat takvih aktivnosti, biti manje politički važne.

Posebno zato što bi Bajden mogao da poveća napore da postigne sporazum o iranskom nuklearnom programu, bez straha od otpora. Novi nuklearni sporazum i ublažavanje sankcija mogli bi da dodaju i do pola miliona barela dnevno novih isporuka, za najmanje 12 meseci (to je nagađanje).

Novi predsednik Tramp bi duplirao sankcije Iranu što bi značilo pad izvoza iranske nafte, a obim smanjenja bi zavisio od agresivnosti u primeni. Bajden bi takođe mogao da bude u iskušenju da uzvrati Iranu zbog njihovih proksi napada na Izrael, brodove i vojnike SAD. Bez mirnijeg Bliskog istoka, oba predsednika mogla bi da se suoče sa nižim izvozom nafte iz Irana.

Domaći teren

Na domaćem terenu, Trampovi komentari „buši, buši, buši“, su u najvećoj meri irelevantni. Vlada SAD se ne bavi bušenjem zbog nafte iako ima kapacitet da nametne takve aktivnosti. Do sada, Bajdenovi potezi protiv industrije bili su umereni, odobren je razvoj naftnog polja Vilou, na primer, i ponuđene nove dozvole za bušenje u Meksičkom zalivu. Druga Trampova administracija ne bi imala mnogo toga da radi kada je reč o promociji novih aktivnosti na vađenju nafte.

S druge strane, nova Bajdenova administracija mogla bi da pojača pokušaje da omete naftnu industriju, uključujući zabranu novih izvoznih projekata za tečni naftni gas, prestanak davanja novih dozvola u Meksičkom zalivu, pa čak, ne daj Bože, zabranu izvoza nafte.

Ogromna većina ekonomista smatra da su zabrane izvoza nelogične do tačke gluposti, ali progresivno krilo Demokratske stranke izgleda spremno da puca američkoj ekonomiji „u koleno kako bi pogodilo naftnu industriju u stopalo“.

Uopšteno govoreći, nova Bajdenova administracija će nastaviti demokratsku praksu ometanja privatnog sektora iz nebrige za inflatorni uticaj koji takve politike imaju.

Takođe, može doći do pritiska da se zaustavi ili u velikoj meri uspori izgradnja gasovoda. Ovo bi naštetilo projektima izvoza TNG-a, ali i značilo manje jeftinog gasa za proizvodnju električne energije i grejanje kuća.

Cene prirodnog gasa u oblastima kao što je Marcelus bile bi smanjene, zajedno sa bušenjem i proizvodnjom, i bio bi mali, ali značajan uticaj na inflaciju.

Dakle, sveukupno gledano, veći deo uticaja izbora na tržište nafte od predstojećih izbora biće marginalan.

Novi mandat Trampa bi značio više ruske nafte, a manje iranske i ne bi došlo do promene. Novi Bajdenov mandat bi verovatno doneo suprotan efekat i podrazumevao suzbijanje izvoza ruske nafte uz postizanje dogovora sa Iranom.

I jedni i drugi će verovatno videti nastavak rasta izvoza venecuelanske nafte, ali primarna prepreka tu nisu predsednički potezi u Americi, već predsednički potezi u Venecueli.

Nova Bajdenova politika mogla bi da utiče na domaću naftnu industriju, između ostalog i smanjivanjem investicija u nove projekte. Ako dođe do zabrane izvoza TNG-a ili nafte, to bi industriji nanelo milijarde dolara gubitka, smanjenje investicija i otpuštanja.

Iako izgleda relativno nevažno na nacionalnom nivou, industrija bi mogla da bude „ubijena“ regulacijom, zabranama i dr. Pošto većina toga utiče na potrošače indirektno, Bajden bi to verovatno „prodao“ kao nešto što samo pogađa profit naftne industrije. Njegov naslednik bi verovatno platio politički ceh kroz više cene za energente. Proverite u 2028.

Majkl Linč, saradnik Forbes