Mere koje je najavio predsednik Srbije - od rasta penzija i plata zaposlenih u prosveti i delu zdravstva do podele 10.000 dinara svoj deci uzrasta do 16 godina su marketinške i populističke i reakcija su na proteste protiv nasilja zbog kojih je došlo do pada poverenja u izvršnu vlast, smatraju ekonomisti u razgovoru za portal N1.
„To su marketinške mere i populizam iznuđene prirode u uslovima duboke političke krize kada se nastoje anestezirati protesti protiv nasilja i targetiraju se određene grupe – od prosvetara do dece od 16 godina. Na taj način nastoji se da se amortizuje nezadovoljstvo, u ovom slučaju prosvetara ili da se preko dece indirektno pokuša uticaj na njihove roditelje, a i na samu decu, jer imate na protestima i decu iz gimnazija“, kaže ekonomista Saša Đogović.
To je, kako ističe, osnovna svrha svih tih mera i one nemaju neku posebnu ekonomsku pozadinu koja bi rezultirala nekom jasnom strategijom privrednog rasta i razvoja ove zemlje i održivim rastom životnog standarda stanovništva.
„Ovo su defanzivne ad hok iznuđene mere koje će se, u slučaju prosvete primeniti u septembru, a veći deo od januara, što govori od jednoj nadi i o tome šta bi moglo da se desi u nekoj skorijoj budućnosti. Kad govorimo iz čisto ekonomskog aspekta, sve te mere neće omogućiti rast životnog standarda na održivim stabilnim osnovama. Da bi se to desilo neophodna je reforma poreske politike, omogućavanje delovanja institucija u zemlji i sistemski rad protiv mita i korupcije i organizovanog kriminala. Jer, možemo samo da zamislimo koliko sredstava kroz mito i korupciju odlazi u nečije džepove, a i te kako bi mogla bolje da se upotrebe za opšte dobro, ili bar za smanjenje zaduženosti“, navodi Đogović.
Umesto sistemske borbe protiv mita i korpcije i reformskih pravaca prema etabliranju i promovisanju nezavisnih instiucija mi, ističe – imamo „tipično populističke, marketinške, iznuđene mere“.
„One suštinski imaju prevashodno političku podlogu i nikako drugačije ih ne bi mogao komentarisati“, ističe Đogović.
Švrća i bušan brod
To je, dodaje Đogović, čisto populističko dodvoravanje budžetskim sredstvima.
„Kao u onom crtanom filmu o Švrći i bušnom brodu u koji nadire voda i gde on stavlja prste, ali nema toliko prstiju koliko ima rupa. To je kao da se brod napunjen vodom spasava izbacivanjem vode kantama što je – nemoguće“, poručuje Đogović.
Ove mere neće, smatra, doneti ekonomski napredak društvu, pomoći će samo trenutno targetiranoj grupi.
„To su jednokratne stvari, a nama treba sistemska ekonomska politika koja će se bazirati na domaćoj privredi i daljim smanjivanjima parafiskalnih nameta, na smanjivanju mita i korupcije i otvaraju vrata ka otvorenoj tržišnoj utakmici, bez privilegovanih igrača na njemu. To već duže vreme nije slučaj i sve se nekako vrši kroz proces ‘crne kutije’, a gde je crna kutija – tu je i mito i korupcija“, kaže naš sagovornik.
I ekonomista Mihailo Gajić smatra da je reč o populističkim merama čiji je cilj – kupovina biračkog tela.
„Nameštanje“ fiskalne politike
„U izjavi predsednika ima dosta ‘nabacanih stvari’. Jasno je da se najveći deo ovih mera najavljuje za dalju budućnosti – za januar sledeće godine, a još nije prošao ni jun mesec. Ovo je ‘nameštanje’ fiskalne politike tako da ona da svoj puni efekat – baš sasvim slučajno – nekoliko meseci pre najavljenih parlamentarnih izbora“, kaže Gajić za portal N1.
Ovo je, kaže, kako mu se čini – velika kupovina biračkog tela.
„Mislim da to nikada nije najavljeno ovoliko ranije. Do sada je uvek bilo najava o podizanju plata i penzija nekoliko meseci pre izbora, a nikada ovoliko unapred. A zašto se to radi? Čini mi se da je razlog to što vladajuća partija i strukture prilično loše stoje, imajući u vidu proteste protiv nasilja u Beogradu koji su doveli do pada poverenja u izvršnu vlast i da je to osnovni razlog ovih najava“, navodi Gajić.
Mere koje je izneo Vučić ekonomski gledano nisu, kako ističe, nužno loše, „ali bi ih svakako trebalo popraviti“.
Imajući u vidu nominalni rast BDP najavljeno povećanje penzija će biti, prema rečima Gajića, tek nešto malo iznad očekivane stope inflacije za koju se očekuje da bude oko 11 odsto na godišnjem nivou.
„I penzije će i tada ostati u okviru fiskalnog pravila – izdvajanja ispod 10 odsto BDP“, navodi Gajić.
Oktobarski rast penzija – redovno usklađivanje
On ističe da je prvo najavljeno povećanje penzija redovno zakonsko usklađivanje, koje se radi u aprilu i oktobru prema takozvanoj švajcarskoj formuli.
„Zapravo je ono povećanje penzija najavljeno za januar – političko povećanje“, ukazuje on.
Podsetimo, predsednik Srbije je najavio da će „penzionerima od 1. oktobra primanja biti povećana za 5,5 odsto, a od 1. januara 14,6 odsto“.
Takođe, najavio je i rast zarada u prosveti – od 1. septembra za 5,5 odsto, a „od 1. decembra ili 1. januara, još 10 odsto, što je kumulativno 16 odsto“.
„Medicinske sestre i medicinski tehničari, ukupno 59.128 zaposlenih, dobiće od 1. septembra 5,5 odsto povećanje plata i dodatnih 10 odsto u decembru ili januaru“, najavio je Vučić.
Mihailo Gajić ocenjuje da, kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru dela zaposlenih u zdravstvu i prosveti to nije loše.
„Jer u zdravstvu imamo veliki odliv zaposlenosti pa i tog srednje stručnog kadra, a to je zbog razlike u premiji plata – jedini način da se zadrže ljudi sa znanjem i iskustvom je povećanje njihovih zarada koliko je to ekonomski moguće i poboljšanje uslova rada. Što se tiče prosvete, već imamo probleme da nađemo kadrove određenog profila – nedostaje nastavnika matematike, informatike, fizike, pa i nemačkog“, navodi Mihailo Gajić.
Treba, dodaje, kroz obećanu zaradu ohrabrivati mlade ljude da upišu određene fakultete.
Nema pravog opravdanja za 10.000 dinara
Jednokratna davanja za decu uzrasta do 16 godina, u ukupnom iznosu od oko 100 miliona evra je, prema mišljenju našega sagovornika – najmanje problematično kada je reč o količini novca.
„Tu je problem iz ugla efikasnosti. Jer, dečji dodatak, na primer, ne možete da dobijate, ako su primanja porodice iznad određenog cenzusa. Ovako, kad se novac daje svima, on najmanje ide tamo gde je potreban, a najveći deo će da završi u rukama srednje klase koja plaća porez, a treba da imamo u vidu . Ovakva mera nema efekte po jednakost i prihode, kao što to imaju drugi programi socijalne politike koji idu u ruke onih gde je to zaista potrebno – onima koji imaju najniže prihode u našem društvu“, navodi Gajić.
On navodi da je isplata 10.000 dinara za svako dete do 16. godine starosti potpuno ista mera kao i prethodna davanja poput 100 evra svim punoletnim građanima, pa mladima od 16 do 30.
„Potpuno je ista mera jer se novac daje prema nečijoj karateristici – da ima određeni broj godina, ili statusu – da je penzioner, a bez ikakvog pravog opravdanja zašto novac treba dati baš tu, a ne negde drugde – povećati, na primer dečji dodatak. To ne bi bilo jednokratno, ali bi imalo više efekta i smisla. Ovo je, čini mi se, namenjeno samo biračima. Imajući u vidu ‘pi-ar’ greške pravljene u komunikaciji nakon tragedija i zločina u Mladenovcu i ‘Ribnikaru’ čini se da se izvršna vlast sada želi prikazati kao neko ko posebno brine o deci“, kaže Gajić.
Poskupljenje struje
Prema dogovoru sa MMF, cena električne nergije u Srbiji je trebalo da poskupi 1. maja (što se i desilo), zatim 1. novembra ove i još jednom 1. maja iduće godine. Mihailo Gajić ocenjuje da postoje ohrabrenja, imajući u vidu da je novo rukovodstvo EPS popravilo poslovanje prema poslednjim izveštajima, i da je Elektroprivreda počela da izvozi struju, da bi u slučaju da makroekonomski podaci budu dobri, da se nastavi rast budžetskih prihoda i da se deficit ne poveća, MMF bi mogao da odobri da ne bude sledećeg poskupljenja struje.
„Ono što nama kvari sliku su prilično loše performanse uprvom kvartalu – naš budžet pravljen je prema rastu od 2,5 odsto, međunarodne finansijske institucije kažu da će pre biti oko dva odsto, Evropska komisija kaže 1,9 odsto, tako da to može da predstavlja ograničavajući faktor. Ako ne bude bilo očekivanog rasta – moraćemo više da se zadužimo.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare