Scenario po kojem će brana na Dnjepru na jugu Ukrajine biti uništena bio je poznat još u oktobru 2022. godine. Na to su upozoravale obe zaraćene strane u Ukrajini, optužujući onu drugu da planira napad.
Sergej Surovikin, koji je do januara 2023. godine bio glavnokomandujući ruske vojske u Ukrajini, upozorio je 18. oktobra prošle godine da ukrajinske snage pripremaju veliki napad na branu Kahovka. On je dodao da je brana već bila meta napada i to projektilima iz američkog sistema HIMARAS.
Ukrajinski zvaničnici su odgovorili da ove optužbe znače da Moskva planira napad na branu, a da krivicu svali na Kijev.
Optužbama na račun Rusije pridružio se i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je rekao da bi dizanje brane u vazduh dovelo do katastrofe ogromnih razmera.
On je u jednom od svojih noćnih obraćanja 20. oktobra optužio ruske snage da su minirale branu Kahovku.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak isticao je da je miniranje brane deo „Surovkinovog plana“ da se teritorija poplavi kako bi se zaustavila ukrajinska kontraofanziva.
Proruska civilna administracija u hersonskoj oblasti je ove optužbe negirala.
Brana je ostala pod kontrolom ruske vojske i pošto su Ukrajinci povratili grad Herson, a Rusi se povukli na levu obalu Dnjepra. Na brani se nalazio nalazio jedan od tri prelaza preko reke, koji je bi ključan za snabdevanje ruske vojske, zbog čega su saobraćajnica i železnički most preko brane bili meta više ukrajinskih napada.
Dok su trajale međusobne optužbe dve strane o tome ko će uništiti branu, američki Institut rata je naveo da će Rusija najverovatnije izvesti kamuflažni napad na hidroelektranu Kahovka, kako bi stvorila “informacone uslove” za dizanje brane u vazduh i to pošto se ruske snage povuku iz zapadnog Hersona. Plan je, prema navodima američke organizacije, da se Kijev optuži za plavljenje naselja u dolini Dnjepra.
Upozorenja i širenje straha
Zelenski je evropske lidere u oktobru 2022. upozorio da bi uništavanje brane dodatno uticalo na ukrajinski elektroenergetski sistem, koji je bio meta ciljanih ruskih napada.
Bez brane dobar deo juga Ukrajine ostao bi bez vode, a najveća evropska nuklearne elektrana u Zaporožju bez vode za hlađenje reaktora.
„Ako ruski teroristi dignu u vazduh branu više od 80 naselja, uključujući I Herson, biće u zoni brze poplave. Biće pogođene stotine hiljada ljudi”, upozorio je Zelenski.
Severni krimski kanal jednostavno će nestati, istakao je Zelenski još jednu posledicu uništavanja brane. Kanal koji je izgrađen 1975. godine obezbeđuje 85 odsto vode za poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine.
Ruski režimski list Kosmomolskaja pravda pisao je da bi probijanje brane izazvalo poplavni talas visok pet metara, koji bi udario naselja na obali brzinom od 25 kilometara na sat. U roku od dva sata voda bi stigla do grada Hersona, a ogromna oblast bi bila poplavljena u naredna tri dana, pisao je list.
Zelenski je rekao da ako Rusija ozbiljno planira da uništi branu to znači da su svesni da da će ne samo izgubiti kontrolu nad Hersonom (što se u međuvremenu i desilo), već i da će izgubiti ceo jug uključujući i Krim.
Nezavisni ruski list “Moskov tajms” pisao je uoči ruskog povlačenja sa desne obale Dnjepra da postoje spekulacije da će brana biti srušena posle povlačenja.
Voda kao oružje
Voda je resurs za koje se bore obe strane u Ukrajini i to ne samo kao izvora života za lokalno stanovništvo, već i zbog energetike i vojne strategije.
EU Oberver je objavo da je na samom početku rata, 26. februara 2022, ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila ruski projektil koji je cilja kijevsku branu na Dnjepru. Da je ovaj objekat srušen, bila bi poplavljena cela leva obala Kijeva, a ogrpomna količina vode mi potencijalno uništila ostale brane nizvodno što bi ugrozilo funkcionisanje nuklearke Zaporožje.
Rusi su, međutim, na samom početku rata uspeli da sruše branu u Severnom krimskom kanalu koju su 2014. godine sagradili Ukrajinci, kako bi sprečili dovod vode na Krim. Kijev je ovaj potez pravdao time da anektirani Krim ne plaća vodu koja stiže iz Ukrajine.
S druge strane, Rusija je optuživala Ukrajinu da je pustila vodu iz Oskič rezervoara kako bi usporila rusko napredovanje na Donbas.
Prema nekim navodima, Ukrajina je na samom početku rata usporila rusko napredovanje ka Kijevu uništavajući branu na reci Irpin što je dovelo do plavljenja područja na putu ka ukrajinskoj prestonici.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare