Mediteranski biser postao je grad sa najviše ubistava u Francuskoj. Nasilje eskalira, dok tužioci prate metodiku koja postaje sve više po uzoru na Latinsku Ameriku, gde se prelaze sve psihološke granice. Sečenje, paljenje ljudi, ubijanje nedužnih.

Marsej, najstariji grad u Francuskoj i drugi najstariji grad u Evropi, na obali zaliva Lion i ušća reke Rone. Grčki doseljenici osnovali su ga 600 godina pre Hrista i nazvali Masalia.

Mediteran, jug i lučka drskost, trgovački grad od pamtiveka. Asocijacija na kulturu (nakon mnogobrojnih projekata ekonomskog razvoja, trenutno je grad sa najviše muzeja u Francuskoj iza Pariza), fudbalski klub Olimpik, koji je 1993. sa generacijom Desaia, Dešampa, Bokšića, Abedi Pelea, Bazila Bolia osvojio titulu prvaka Evrope u utakmici sa Milanom.

Topla mediteranska klima vlada gradom koji je i danas, kao nekada u Francuskoj imperiji bio spona sa tada afričkim kolonijama, Alžirom, Tunisom i Marokom kroz Staru luku (danas luku Marseille-Fos).

U međuvremenu Marsej je dobio i nova obeležja, eskalirajući u grad oblikovan ratovima bandi, nasiljem, drogom. To nije od juče. Marsej ima dugu istoriju trgovine drogom. Počevši od 1930-ih, grad je bio glavno središte „Francuske veze“, decenijama najveće svetske mreže za proizvodnju i šverc heroina.

Pod rukovodstvom mafijaških grupa korzikanskog porekla, grupa je donosila morfijum ekstrahovan iz biljaka maka na Bliskom istoku i u Aziji u Marsej, gde su ga u laboratorijama transformisali u heroin, kako bi ga izvozili u Sjedinjene Države. Šira javnost se sa ovom grupom upoznala kroz film „French Connection“ iz 1971. sa Džinom Hekmanom u glavnoj ulozi. Mreža trgovine drogom demontirana je tek kasnih 1970-ih.

Marsej u krvi i eskalacija

Tokom leta 2021. godine 15 ljudi je ubijeno za samo tri meseca. To je najkrvavije leto u kriminalnoj istoriji grada,a 21. jul ostaće zabeležen crnim slovima u istoriji Marseja, dan sa tri ubistva iste večeri. Kvartovi su postali ratna zona, preprečena barijerama kao u pravim ratovima, blokiraju se zgrade, koje postaju tvrđave.

Motiv, uvek isti – trgovina drogom. Oko 15 miliona evra se razmeni za drogu svakog meseca.

Tog leta, pre dve godine, nekolicina vođa kartela puštena je iz zatvora. Odeljenja marsejske policija za borbu protiv narkotika kao i specijalna služba BST (Brigade specialisee e terrain), kreirana da uspostavi red i mir u određenim delovima grada, imale su pune ruke posla.

Na severu grada, u četrnaestom aronodismanu policija nije dobrodošla. To je deo grada u kojem na vrhovima zgrada stoje stražari čekajući da obaveste svoje nadređene o dolasku policije.

Ubistva iz osvete gotovo su svakodnevica, i skoro nikada nisu nasumična. Prate ih oblaci dima zapaljenih automobila, nakon što su počinioci pobegli na svojim motorima. To se dešava i na javnim mestima, poput slučaja na lokalnom fudbalskom stadiona u petnaestom aronodismanu kada su dva momka ubijena nakon što su napuštala utakmicu nižerazrednih timova.

Upravo je taj slučaj pokrenuo spiralu nasilja koja je samo pokazala koliko su bande naoružane. Sledećeg dana ubijen je mladić iz kalašnjikova, a dan nakon toga na kola u pokretu ispaljeno je preko 50 metaka u sred bela dana sa fatalnim ishodom. U naselju Les Olivier pred gomilom svedoka ubijen je 26-ogodišnji mladić.

Više od geta

Deo grada Basons koji se nalazi u središtu severnog dela grada, sagrađen šezdesetih godina, smatra se centrom trgovine drogom i ratova bandi. I simbolično deluje da je napušten, i od grada i države. Na ruševinama osnovne škole koja nikada nije obnovljena nalazi se gomila azbesta.

Potpuno je normalno da na ulici primetite prazne plastične kese sa cenom droge koja još stoji, ispisane markerom. Ovaj deo grada danas kontroliše kartel. Kontejneri su postali kontrolni punktovi spremni da se zapale ukoliko naiđe iko ko može da ugrozi posao.

Na strujnim banderama ispisane su tablice policijskih kola kako bi ih dileri razlikovali od mušterija.

Piramida je vrlo jasno koncipirana. Maloletna deca su stražari koji nadziru kraj, i govore šefovima ko dolazi, i kada dileri trebaju da prestanu sa radom. Po dokumentarcima na ovu temu koji se mogu pronaći na internetu, „vojnici“ rade u smenama, i njihova cena je 120 evra za jednu smenu, u zavisnosti od kraja. S obzirom na bedu, i na nemogućnost većine porodica da plate rentu za stan koja u ovim delovima grada doseže do 300 evra, karteli dakle svesno koriste siromaštvo.

Šefovi taj novac sakupljaju na svakih sat vremena, i procenjuje se da na samo jednom bloku dnevna zaradi iznosi i do 30.000 evra, 30 miliona mesečno, a u nekim delovima grada na severu dileri zarade i do neverovatnih 80.000 evra dnevno. Pod dileri, mislimo njihovi šefovi naravno.

Prema podacima policije droga se prodaje na 150 lokacija u gradu, a podaci govore da trgovina drogom iznosi oko 350 miliona evra godišnje. To su ogromne količine novca koje se izvoze ili se peru kroz luksuzne ili manje luksuzne radnje u centru grada. Više od pet miliona evra je zaplenjeno samo u prvim mesecima 2021. godine. Kokain je dostigao nove cene, posebno u južnim, bogatijim delovima grada.

Skoro polovina mlađe populacije je nezaposlena, prepuštena samoj sebi, odnosno drogi. Po javno dostupnim informacijama od prošle godine oko 25% populacije Marseja živi ispod granice siromaštva.

(Ne)uspešni napori policije

Odgovor države bila je operacija velikih razmera i racije pod vođstvom Kancelarija za borbu protiv narkotika (OFAST), francuske agencije odgovorne za koordinaciju borbe protiv trgovine drogom na teritoriji Francuske. Dokumentarac Dojče Velea pratio je jednu od takvih akcija policije koja je godinu dana planirala napad na sedamnaest vođa narko kartela sa ciljem da obezglavi vođstva kriminalnih organizacija.

Konvoji vozila sa 250 pripadnika elitnih jedinica krenuli su put marsejskog predgrađa La Castelan, bastiona trgovine drogom, u scenama koje su više podsećale na američke ratne filmove a ne na grada, koji je ne tako davno bio prestonica evropske kulture.

U šest ujutru sprovedena je akcija u kojoj je čitavo naselje zapečaćeno. Svaka jedinica išla je ka svojih 17 meta. Usledio je ono što Marseljani nazivaju „kasteljanski specijalitet“, novac i droga krenuli su da lete iz zgrada ko pločnicima. U prethodnoj raciji na glave policijaca bačeno je oko milion evra, kroz novčanice i drogu.

Naselje od 7.000 ljudi važi za deo grada u kojem se dnevno obrne oko 75.000 evra. Izgleda nadrealno, sa stolicama i kaučima na sred ulice kao komfornim osmatračnicama i zidovima na kojima su ispisane cene narkotika, dok su ulazi na parkinge zacementirani betonskim blokovima.

BST je uhapsio gotovo sva lica za kojima je raspisana poternica, i konfiskovao gomilu oružja.

Biznis se čuva oružjem, a ono dolazi od lokalnih dilera koji najviše prodaju izraelski Galil kalibra 6.65 mm, koji podseća na ruski Kalašnjikov kao i pušku Famas, koja je do 2017. bila standardna u francuskoj vojsci. Nakon ubistava cene oružja su otišle u nebo.

Zahvaljujući ovakvim operacijama, policija Marseja je 2021. godine zaplenila preko 200 komada oružja, uključujući 13 kalašnjikova. Ove godine zaplenjeno je 740 komada oružja, uključujući 62 jurišne puške, što je porast od 24 odsto u odnosu na 2022. Pored toga, uhapsila je 1.144 dilera droge u Marseju, što je za 26 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Zaplenjeno je ukupno 12 miliona evra imovine stečene kriminalom.

Konfiskacije i hapšenja, nisu koincidirala sa smanjenjem trenda ubistava koja se nastavljaju nesmanjenom žestinom. Nasilje i strah i dalje vladaju, a droga se nemilice preprodaje.

Godine 2022. godine u obračunima je ubijeno 29 osoba, a ove, koja još uvek nije završena, po podacima AFP ubijeno je oko 40 osoba. U očigledno kobnom mafijaškom mesecu julu za Marsej, samo ove godine ubijeno je 12 osoba. Poslednja ubistva pripisuju se krvavim obračunima mafijaških kartela „Yoda“ i „DZ Mafia“.

Socayna i Nahil

Tokom posete Marseju u junu, predsednik Emanuel Makron najavio je mere protiv nejednakosti u školovanju u Marseju, koje smatra uzrokom za regrutaciju mladih u narko-bande, ali i protiv siromaštva u marsejskim zapuštenim kvartovima.
„Ovde smo taoci“, rekao je predsedniku jedan stanovnik Marseja tokom posete. „Bojimo se da izađemo noću, svi žele da odu“.

U septembru je spirala nasilja dostigla vrhunac. Ubijena je studentkinja prava, 24-ogodišnja Sokajna. Ispaljeno je nasumičnih 23 metaka, za koje su stanovnici dela grada Saint-Thys mislili da su vatromet. Sokajna je na mestu ostala mrtva, u svojoj spavaćoj sobi pored mlađe sestre Leile. Ovo ubistvo podiglo je Marsej na noge i serija protesta pod nazivom „Pravda za Sokajnu“ održana je u tom gradu. Ljudima je prekipelo.

Ovim demonstracijama prethodile su i one zbog ubistva sedamnaestogodšnjeg tinejdžera Nahila na semaforu u julu ove godine u Parizu, koje su se slile i u Marsej. Tada je u celoj Francuskoj dodatno angažovano 45.000 vojnika.

„Talačkoj krizi“, kako je i Makronu predočeno u Marseju ne nazire se kraj, ali sve to za sada maskira šmek Mediterana i ušuškanost jednog od najlepših lučkih gradova sveta. Ne još dugo.