Eurobasket analiza: Srbija, prvak Jugoslavije u košarci

Eurobasket analiza: Srbija, prvak Jugoslavije u košarci Izvor: Tanjug/AP Photo/Michel Euler
Aleksandar Đorđević

Nadali smo se zlatu i logično je da nismo zadovoljni četvrtim mestom... Rezultat je solidan, jer biti četvrti u Evropi u bilo kom poslu ne može da bude neuspeh, međutim, ova nacija ne samo da nikada neće, bar kada je košarka u pitanju, da se zadovolji prvom pozicijom pored podijuma, već bilo kojom medaljom osim zlatnom.

Košarkaši Srbije su srebrom na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu najavili povratak na put uspeha, na Eurobasket su otišli sa, objektivno, jačim timom nego na Mundobasket, ali nešto je nedostajalo. Možda sreća, možda iskustvo, možda još jedan vrhunski igrač, možda Boban Marjanović...

Odlučila je jedna promašena trojka, tri izgubljene lopte... Da je bilo drugačije danas bi o Đorđevićevim pulenima pričali bajke i već sanjali neku od medalja dogodine na Olimpijskim igrama. Ovako, tek sledi velika borba za jedno od tri preostala mesta za Rio. Neće biti lako...

Da li je plasman "orlova" razočarenje ili realan domet? Srbija ima 6 miliona selektora i svako na svoj način tumači rezultat iz Lila, ali istina je jedna - Srbija odavno nije igrala tako dobro i lepo kao u prvom krugu u Berlinu. Nadali smo se da ne može da dođe loš dan, ali došao je... Ne jedan, nego dva.

Srbija je formu jednostavno morala da tempira za prvi deo takmičenja i duele u "Mercedes Benc" areni. Najteža grupa možda u istoriji Eurobasketa diktirala je plan i program, jer ko zna da li bi igrači i selektor smeli da se vrate u Srbiju da kojim slučajem nisu prošli grupu!

Nemanja Bjelica Izvor: Getty Images
Nemanja Bjelica

Posle svih pet trijumfa u Nemačkoj sasvim je normalno što je narod, ne retko sklon preterivanju, "orlove" već video sa zlatom oko vrata. I zaista, tih dana čestitke Đorđeviću i njegovim pulenima stizale su sa svih strana.. A onda je usledila selidba u Lil, na stadion "Pjer Morou" i neka druga Srbija.

U osmini finala protiv Finske i sledećem krugu protiv Češke "orlovi" su rivala "slomili" sa nekoliko dobrih minuta i suvim kvalitetom. Ali više nije bilo lepšavosti, vica u igri, lopta je postala "sporija"... Glavno oružje preko noći postao je šut za tri poena, što nikada nije bio zaštitni znak nacionalnog tima. U polufinalu i meču za treće mesto Teodosić, Bjelica, Bogdanović i drugovi su "ispalili" čak 59 šuteva za tri poena, a pogodili samo 14, odnosno više nego za dva (54-27)!

Očigledno je da su "orlovi" izgubili snagu i da fizički nisu mogli da pariraju fizički jakoj, ali obejktivno nikad lošijoj Litvaniji, i domaćinu Francuskoj i dalekometnim šutevima je trebalo da se zakrpe sve rupe i sakriju nedostatke.

Sada svi podvlače koliki je hendikep bio izostanak Bobana Marjanovića, jer Rudi Gober, Jonas Valančijunas i ostali sigurno ne bi mogli tek tako da se "šire" u našem reketu. Nedostajala je dubina u reketu, konkretniji učinak Kuzmića i Raduljice i još jedan vrhunski igrač da bi mozaik bio potpun.

Miroslav Raduljica Izvor: Tanjug/Axel Schmidt
Miroslav Raduljica

U trenucima nacionalne tuge neko reče: "Kakva glupost nervirati se zbog košarke, kad čovek ima toliko razloga da se nervira zbog fudbala...". Ima i u tome istine, ali ovo je uvek bila zemlja košarke i nekako je sasvim normalno postalo da fudbaleri ne idu na velika takmičenja, a ovi drugi se u zemlju vraćaju sa medaljama.

Za kraj i jedno pitanje: Što sada nismo organizovali doček i sa čuvene terase gradske skupštine pozdravili četvrti tim u Evropi? Tim momcima bi to mnogo više značilo nego da su se u Beograd vratili sa peharom. Tada bih ih svakako svi tapšali po ramenima i pričali kako su najbolji...

A na Aerodromu "Nikola Tesla", posle "neuspeha" u Lilu, dočekalo ih troje navijača! Sramno... Sada je momcima potrebna podrška, jer Srbija nema bolje od njih, a pred njima je budućnost. I dobra za Rio, gde svakako zaslužuju da budu.

Ako ništa drugo Srbija je nastavila kontinuirano da se vraća na vrh. Posle srebra u Poljskoj 2009. i velikog razočarenja dve godine kasnije u Litvaniji osvajanjem 13. mesta, "orlovi" su 2013. u Sloveniji bili sedmi, sada su četvrti.

Srbija na EP
2007. - 14. mesto
2009. - 2. mesto
2011. - 8. mesto
2013. - 7. mesto
2015. - 4. mesto

"Atinska kletva"

Hrvatska je još jednom od epiteta mogućeg iznenađenje prvenstva zaista bila iznenađenje, ali neprijatno. Najavljivali su napad na jednu od medalja, prvu od 1995, međutim, atinska kletva posle odlaska sa postolja i dalje prati "kockaste".

Mozaik selektora Velimira Perasovića počeo je da se raspada već u zagrebačkoj Areni, a definitivno se raspao u osmini finala pred naletom Češke, koja je sedmim mestom ostvarila najveći uspeh u istoriji i izborila mesto u kvalkifikacijama za OI.

Dario Šarić Izvor: Tanjug/AP Photo/Darko Bandic
Dario Šarić

Nije sporno da Hrvatska ima odlilčne igrače, ali Tomić u nacionalnom dresu nije onaj Tomić iz Barselone, Bogdanović nije mogao ništa da ubaci, a mladost i energija Hezonje i Šarića nisu iskorišćeni na pravi način... Ipak, možda i osnovni problem bio je izostanak plejmejkera "ubice". Stipčević to nije, a Drejper je u nacionalni dres uskorčio iznenada, umesto povređenog Lafajeta, i bio je daleko od igrača koji pravi razliku.

U hrvatskim redovima nije bilo igrača koji će da "stane na loptu" i poveže redove, već su kolektivno brod koji tone gurali ka dnu.

Hrvatska na EP
1993. - 3. mesto
1995. - 3. mesto
1997. - 11. mesto
1999. - 9. mesto
2001. - 7. mesto
2003. - 11. mesto
2005. - 7. mesto
2007. - 6. mesto
2009. - 6. mesto
2011. - 13. mesto
2013. - 4. mesto
2015. - 9. mesto

Makedonija i Bosna i Hercegovina su skromno otišle na Eurobasket i još skromnije se vratili. Cilj nije ispunjen, jer jedna pobeda nikada nije bila dovoljna da se bar prođe grupa.

Duško Ivanović Izvor: sk
Duško Ivanović

BiH je deveti put učestvovala na Eurobasketu i zabeležila je najlošiji plasman. U odsustvu najboljih Mirze Teletovića, Jusufa Nurkića i Nihada Đedovića mnogo više se i nije moglo očekivati. Najjačeg aduta Bosanci su imali na klupi u liku Duška Ivanovića, međutim, nekadašnji as nije mogao da uđe u teren i pogodi neku trojku u najbitnijim trenucima. Realno, selekcija BiH je tu gde joj je mesto, jer osim Nemanje Grodića i Aleksa Renfroa, igrača s nekakvim iskustvom u Evroligi, ostali su daleko od evropske elite.

BiH na EP
1993. - 8. mesto
1997. - 15. mesto
1999. - 15. mesto
2001. - 13. mesto
2003. - 15. mesto
2011. - 19. mesto
2013. - 12. mesto
2015. - 21. mesto

Gotovo identična priča je i u Makedoniji, s tim što je u odnosu na minulo EP, sada napravljen pomak za četiri pozicije osvajanjem 17. mesta.

Naravno, da posle posle polufinala iz 2011. nacija nije zadovoljna strmoglavim padom, a javnost se pita šta bi bilo da čelnici saveza neposredno pre prvenstva, potpuno nerazumno, nisu smenili selektora Aleksandra Džikića i na njegovo mesto postavili Marjana Srbinovskog.

Šok terapija nije dala rezultat. Makedonija je u Zagrebu pobedila samo Holandiju, a sve ostale mečeve izgubila je sa dvocifrenom razlikom.

Makedonija na EP
1999. - 13. mesto
2009. - 9. mesto
2011. - 4. mesto
2013. - 21. mesto
2015. - 17. mesto

Slovenija je na EP otišla bez Gorana Dragića, Bena Udriha, Boštjana Nahbara... ali 12. mesto daleko je od očekivanog. Letonija je u osmini finala zustavila selekciju Jurija Zdovca.

Slovenija na EP
1993. - 16. mesto
1995. - 12. mesto
1997. - 14. mesto
1999. - 10. mesto
2001. - 13. mesto
2003. - 10. mesto
2005. - 6. mesto
2007. - 7. mesto
2009. - 4. mesto
2011. - 7. mesto
2013. - 5. mesto
2015. - 9. mesto

Samo 12 "domaćih" igrača

U nekadašnjoj Jugoslaviji jaki klubovi bili su osnov moćne reprezentacije. Finansijske (ne)prilike uticale su da se proteklih decenija iz korena sve promeni, pa će tako samo 12 košarkaša iz pet selekcija bivše države sa ovogodišnjeg Eurobasketa sledeće sezone igrati u klubovima iz svojih zemalja!

planinic bilan.jpg Izvor: ABA/Cedevita/Marin Sušić
Miro Bilan iz Cedevite

Šest iz Makedonije, po trojica iz Slovenije i Hrvatske i nijedan iz Srbije i BiH!

Od 1995. do danas, od bivših Republika SFRJ samo nekadašnje SR Jugoslavija i kasnije Srbija, osvajala je medalje na kontinentalnim prvenstvima. U ovom vremenskom intervalu najveći klupski uspesi bili su plasman Partizana na Fajnal-for Evrolige 1998. i 2010. i finale Kupa Radivoja Koraća Crvene zvezde 1998. i tri godine kasnije Hemofarma.

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Dejan

Da li neko od vas novinara i stručne košarkaške javnosti sme da istupi i da kaže da je jedan od bitnih uzroka našeg plasmana na četvrto mesto u Evropi nakon srebra na Svetskom prvenstvu nerezonsko šutiranje trojki? Imate statistiku na sajtu Eurobasket 2015, i ako se malo pozabavite njome videćete da je reprezentacija sa najboljim učinkom u šuti za dva poena, od sve 24 reprezentacije, traćila 43% šuteva na trojke u kojima je bila osamnaesta. Frapantno je da sa preko 60% šutom za dva poena mi nismo ni među dvadeset sa šutiranjem dvojki po meču! Protov Francuza smo šutirali nekih 56% trojke kao procenat svih šuteva. Da li to zaista ima veze sa time koliki smo kao zemlja ili je neko u stručnom štabu trebalo da isprati taj podatak i obuzda u tom trenutku nabeđene trojkaše? Sa boljom selekcijom šuta bi smo imali igru sa kojom bi se do sledeće godine samo pitali sa kime će nas staviti u grupu na Olimpijskim igrama i da li ćemo biti jedni od nosilaca, a ne da nam ovde pričate kako smo prvi u državi koja se raspala pre 24 godine.

7 3

DAVOR

To sa kosevima za dva poena je funkcionisalo i odatle taj procenat dok nam nisu provalili sistem, kasnije je veliki broj pokusaja za tri poena posledica nemanja resenja u napadu.

2 0

M

Jugoslavije? Stvarno...? Jugoslavije?

4 2

* Sva polja su obavezna