Vukićević: Požari i bacanje otrova ubijaju i zaštićene vrste

Vukićević: Požari i bacanje otrova ubijaju i zaštićene vrste Izvor: N1

Mnogo zaštićenih područja izgorelo je ove godine zbog nemara poljoprivrednika i paljenja vegetacije posle žetve, mnoge biljke i životinje su stradale, ali je trebalo da se izgubi i ljudski život, da bi se ova tema pokrenula u javnosti, izjavio je u Danu uživo Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Srbija se poslednjih meseci suočava sa brojnim požarima koje podmeću nesavesni građani. Protivzakonito paleći suvu vegetaciju, oni dovode u opasnost hiljade biljnih i životinjskih vrsta, retka staništa, zaštićena područja, privatnu imovinu, pa i ljudske živote. U Vojvodini smo imali i primere trovanja ptica, jer poljoprivrednici koriste nelegalna toksična sredstva za obradu njiva.

"Ove godine je katastrofalno krenulo, od prve polovine oktobra nadležne službe morale su da reaguju u 1.500 slučajeva paljenja, što je nezabeleženo do sada. Poređenja radi, prošle godine u isto vreme, bilo oko 200 takvih slučajeva", kaže Vukićević.

Kako je rekao, tome je doprinelo to što nije bilo dovoljno kiše, ali su za najveći broj požara krivi poljoprivrednici, koji su, kako kaže, needukovani, jer misle da je lakše ukloniti ostatke od žetve paljenjem, a ne znaju da time nanose više štete nego koristi.

 "Pravo rešenje je na nadležne institucije krenu da rade ozbiljnije. Srbija ima dobre zakone koji se tiču zaštite poljoprivrede. Evo na primer, Zakon o požarima je jako dobar zakon, ali se u praksi slabo primenjuje. Možda bi bilo dobro da se nekoliko ministarstava uključi u rešenje tog problema", naglasio je Vukićević.

Govoreći o posledicama požara, gost N1 kaže da je izgorela Carska Bara, koja je, kako kaže, možda najveći prirodni rezervat koji je izgoreo kod nas.

"Izgoreo je Titelski breg, izgoreo je deo Deliblatske peščare, zatim Ponjavica, Okanj, mnogo zaštićenih poidručja u već osiromašenoj zemlji. Vojvodina je cela ravnica, ima svega šest posto drveća, i ono malo što imamo gde se ptice i drugi organizmi sakriju, mi smo zapravo zapalili, našom nebrigom", rekao je Vukićević.

Prema njegovim rečima, nisu stradale samo bubice i sitni organizmi, već je šteta mnogo veća.

"Ali reagujemo jedino kada se izgubi ljudski život. Trebalo je eto da se desi lančani sudar zbog dima na auto-putu zbog paljenja strnjike", rekao je.

Orao krstaš je na grbu Srbije, a ne vodimo brigu o njemu

U Vojvodini, u blizini Vršca, veliki broj ptica je uginuo jer poljoprivredici koriste sredstva koja su toksična, karbuforan (furadan), na primer.

"Slučaj u Vršcu je jedan od najčudnijih slučajeva. Sve inspekcije su izašle na teren, i fitosanitarna i lovna inspekcija, uzeli su uzorke, ali se i dalje ne zna šta je uzrok trovanja. Mi mislimo da je to furadan, koji je zabranjen, ali se i dalje koristi. On je jako otrovan i ubija sve živo", rekao je Vukićević.

Ministar Goran Trivan rekao je tada da je to problem kojim ćemo morati ozbiljnije da se bavimo.

"Mi shvatamo da ministarstvo ima smanjene kapacitete što se tiče inspekcije, ali mislimo da bi ministarstva morala da međusobno blisko sarađuju. To je praksa širom Evrope, ali se nadamo da ćemo ubrzo stići do toga", dodao je.

Gost N1 kaže da je mnogo orlova belorepana stradalo u tim trovanjima.

"Oni nisu bili cilj, ali ptica koja leti visoko prva primeti mrtvu, otrovanu životinju, pa se i sama otruje", kazao je.

Dodaje da je priča koju svi znaju ona o orlu krstašu.

"Imamo još samo dve ptice u celoj zemlji. Po meni je to previše alarmantno. Ove godine smo imali jednog mladunca, koji je po glasovima stanovništva dobio ime Nada, tako da nam to daje poslednju nadu da će se populacija tog orla krstaša popraviti, a i mislim da je stvarno tužno da mi ne brinemo o ptici koja je na našem grbu", rekao je Vukićević.

Objašnjava da volonteri društva brinu o gnezdu krstaša.

"Mi danonoćno pratimo gnezdo orla krstaša. Lokacija gnezda se drži u tajnosti i naši volonteri ga čuvaju danonoćno, posebno u periodu gnežđenja, tako da niko ne sme da priđe na kilometar od gnezda", rekao je gost N1.

Navodi, međutim, da nemarom ljudi, ptice selice, kojima se jako ponosimo, možda neće imati gde da se vrate.

"Sa ovoliko loših stvari, sa paljenjem trske, a kod nas zimuju ptice sa severa, ove godine ne znam da li će imati adekvatnih mesta, a ptice selice koje nam se vraćaju na prolece iz Afrike - pitanje je da li će imati gde da se vrate", izrazio je bojazan Vukićević.

Pogledajte gostovanje u Danu uživo:

Izvor: N1

Komentara 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo