Neizvesnost za radnike, ali i firmu za osobe s invaliditetom

U DES-u, novosadskom preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, pre svega gluvih i nagluvih, 130 radnika ostalo je bez posla nakon što su prihvatili ponuđeni socijalni program; za većinu, to je bilo jedino rešenje.

Izvor: N1

Sada je neizvesna i njihova, ali i budućnost preduzeća, koje je od posebnog društvenog interesa, a čiji je glavni zadatak da pruži šansu osobama sa invaliditetom.

Stale su ispred kapije kroz koju su godinama prolazile, jer ovo više nije njihova druga kuća. Nakon pet meseci bez plate, prihvatile su socijalni program i otišle.

"Tu sam jedino videla izlaz, s obzirom da nismo plaćali račune mesecima unazad, gladna deca kod kuće. Tako da sam bila primorana da uzmem taj socijalni program..", kaže Tatjana Radvan.

Kada je stanje proletos postalo neizdrživo, organizovali su štrajk. Zorica se, kao predstavnica jednog od sindikata, obraćala predsedniku, premijerki, gradonačelniku, ali efekta nije bilo. Na kraju je rešenje bio socijalni program.

"Mi kao sindikat se nismo složili sa tim program dok se ne izmire sva dugovanja prema zaposlenima, ali smo na kraju ipak dali svoj pristanak jer nismo videli drugi izlaz. Ja pitam sada i gradonačelnika i direktora i sve – šta bi oni uradili pet meseci bez dinara?", upitala je Zorica Stepanov, predsednica sindikata „Sloga“ u DES-u.

Grad mora mnogo više da vežba – bila je konstatacija gradonačelnika na promašene koševe, ali u ovom slučaju upotrebljiva i u kontekstu novosadskog DES-a. Ne može da tumači, kaže, da li neko socijalni program doživljava kao prinudno rešenje, ali je po njemu ono bilo najbolje.

"Nije bilo jednostavnih rešenja i socijalni program je bio, po meni, jedno od realnih i konkretnih i dobronamernih ponuda za rešavanje statusa zaposlenih", rekao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Socijalni program osmislilo je i sprovelo Ministarstvo rada koje na naša pitanja nije odgovorilo. Direktor DES-a navodi da je broj zaposlenih morao da se smanji, jer dugovi preduzeća, koji se gomilaju od 2006. prelaze 400 miliona dinara. Nije hteo, dodaje, dalje da ih gomila.

"To je takva geneza. Ja nisam hteo ni u koga da upirem prstom. Bilo je tu određenih zaključaka pojedinih sindikata koji kažu da zaposleni u DES-u nisu tu da bi stvarali profit, e onda ovo ne bi bilo preduzeće koje je na tržištu, nego bi bila neka socijalna ustanova", Branislav Kostadinović, direktor DES-a.

U DES-u, koji ove godine puni 70 i koji je u Srbiji bio najstarije i do skoro najveće takvo preduzeće, ostalo je 38 radnika od njih blizu 170. Budućnost im je, kaže gradonačelnik, da posluju sa manje zaposlenih i u bolje opremljenom prostoru. Za Tatjanu i Zoricu, koje žele da rade, ali više nemaju gde, to nije uteha.

"Šta će biti ne znam. Da li ću ja pasti na teret države, socijale, na narodnu kuhinju, nemam pojma. Očigledno posla za mene nema", kaže Tatjana Radvan.

Komentara 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Šuster

Ова власт најискреније мрзи свој народ,воле само себе и ближње.Шта још треба да нам се деси да би се опаметили?

12 1

Shlosser

400 miliona duga za više od decenije rada napravilo preduzeće koje udomljava invalide? 300 miliona za jednu godinu novogodišnje rasvete? To je Vučićeva Srbija. To nam je odavno jasno. Nego, na ovakvim primerima treba da objasnimo ovima kojima još nije!

34 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo