Poverenica: Nasilje se često relativizuje, to je nedopustivo

Poverenica: Nasilje se često relativizuje, to je nedopustivo Izvor: N1

Na meti diskriminacije u medijima najviše su žene, pripadnici LGBT zajednice i osobe sa invaliditetom, posebno sa mentalnim invaliditetom, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Kao poseban problem ističe relativizaciju nasilja.

"Srbija bez diskriminacije - Snaga i izazovi", naziv je konferencije koja će povodom Međunarodnog dana tolerancije, održati 16. novembra u Beogradu. Tada će, već tradicionalno biti dodeljene novinarske nagrade za doprinos u izgradnji tolerantnijeg društva. Da li je takvo izveštavanje izuzetak a ne pravilo, zašto mediji, umesto da budu promoteri smanjenja netolerancije, sve više doprinose stvaranju atmosfere netrpeljivosti i diskriminacije u društvu, ko je na meti diskriminacije, sa kojh mesta se plasira govor mržnje, o tome su u Danu uživo govorile poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, a iskustva iz susedne Hrvatske prenela je Pravnobraniteljica za ravnopravnost spolova Višnja Ljubičić.

Upitana šta se promenilo od poslednjeg istraživanja iz 2012. godine, Jankovićeva kaže da se značajno pomerilo razumevanje i znanje novinara i novinarki o diskriminaciji, dai sami kažu da više mogu da je prepoznaju. Konstatuje i je mnogo je veći broj priloga u svim medijima koji se odnose na ove teme.

Ima onih medija koji vide, ali i onih koji ne vide svoju ulogu i značaj u izgradnji tolerantnog društva, navela je poverenica. Ona kaže da je istraživanje pokazalo i to da su mediji ti koji mogu najviše da doprinesu tome da se predrasude otklanjaju, da se smanji diskirminacija, a s druge strane su prepoznati i kao oni koji mogu da omoguće da se taj jaz (prema ranjivim grupama) još više produbi. Diskriminacija počinje kao bezazlena stvar, a može da dovede do ogromnih konflikata, dodaje.

Višnja Ljubičić kaže da je važno raditi s medijskim delatnicima i urednicima koji kreiraju uređivačke politike koje mogu dovesti do iskrivljene slike o položaju muškaraca i žena, i koje mogu da poremete određene vrednosti koje se ustanovljavaju kroz obrazovni sistem i porodično vaspitanje. Postoje pomaci, ali postoje i propusti, kaže govoreći o iskustvu u Hrvatskoj. Na uzorku od 12.000 fotografija i članaka, videli smo da je svaka treća žena prikazana poluodevena, u više od 90 odsto slučajeva su prikazane bez glave, da su u preko 90 odsto slučajeva zastupljene u šoubiznisu, estradi, zabavi, a u privredi i politici - kao analitičarke, učesnice tih rasprava - samo 18 odsto, prenosi gošća Dana uživo. Dodaje da je mali procenat žena prikazan i u sportu, naročito ekipnom - 8 odsto, dok su kao pobednice u medijima zastupljene manje od jednog procenta.

Govoreći o LGBT zajednici, Ljubičićeva kaže da je jako važno kako će se priče o njima predstaviti u javnosti. Da bi društvo bilo tolerantnije, gošća Dana uživo kaže da je potrebna edukacija novinara, ali i mladih ljudi. I kroz obrazovni sistem svedočimo nizu diskriminatornih sadržaja kojima su izložena deca, dodaje.

Jankovićeva kaže da je slična situacija u medijima i Srbije i Hrvatske - da su to mogle obe da utvrde kad su pogledale svoje izveštaje. "Nemam dilemu koji je to drugi najuticajniji faktor, koji može da utiče - pomogne i odmogne - to je obrazovanje", kaže Jankovićeva. Ona navodi da postoje problemi sa udžbenicima, i da sada rade na priručnicima za sva tri nivoa obrazovanja - predškolskog, osnovnog i srednjeg. Kaže da će oni deci pomoći u razumevanju značaja ravnopravnosti polova i antidiskriminaciji, kako bi sutra imali zrele građane. To ćemo raditi ne samo kroz priručnike, već i kroz sve udžbenike, kaže poverenica dodajući da je Ministarstvo prosvete prihvatilo neke preporuke tog tela. 

Dodaje da je nedavno povučeno pet udžbenika za koje je poverenica utvrdila da su diskriminatorni.

Niko nema ambiciju da uvede neki novi predmet, već je ideja da se kroz sve predmete govori o toleranciji i antidiskriminaciji, podvlači poverenica. Primer i slika i ilustracija koje ćete staviti, može mnogo više reći nego nekakva publikacija, dodala je.

Na meti diskriminacije u medijima najviše su žene, kaže Jankovićeva, zatim pripadnici LGBT zajednice, ali i osobe sa invaliditetom, posebno sa mentalnim invaliditetom. Nekad mi se čini, koliko god da smo napravili napredak po pitanju LGBT zajednice, da idemo korak unazad, kad se pogledaju neki izveštaji u medijima, dodaje, naglašavajući da sve to može da proizvede dodatne probleme i nasilje nad tom populacijom.

Kao poseban problem ističe i pojavu relativizacije nasilja. Toliko je česta da je nedopustiva, ističe poverenica. Dramatično je to što se neke stvari iz života pripisiju kao "olakšavajuće okolnosti" osobi koja je izvršila nasilje ili femicid, dodaje. Poverenica se seća nekadašnjih presuda po kojima je olakšavajuća okolnost bila to što je nasilnik "bio u alkoholisanom stanju". Danas je malo bolje stanje, ali često imate komentare u medijima - on je bio tih, miran, porodičan, fin čovek, nikoga nije dirao, navodi poverenica.

Ljubičić ističe taj senzacionalizam koji vlada u izveštavanju o nasilju nad ženama u medijima, gde se iznose podaci o žrtvama, dolazi do viktimizacije, ne vodi se računa o tome što se radi o ljudima koji imaju decu, a postoje i stavovi da je "ona sama izazvala" to. Dodaje kao veoma lošu praksu i to što se čin nasilja stavlja u korelaciju ljubavnog čina (voleo ju je previše, nije podneo kad ga je ostavila...)

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Izvor: N1

Komentara 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo