Tragedije na gradilištima, crni trend ili nesrećni slučajevi

Sve češće tragedije na gradilištima u Srbiji, ako pitate nadležne, ne predstavljaju crni trend, već uglavnom - nesrećne slučajeve koji se dešavaju. S druge strane, sindikalci traže češće inspekcijske nadzore i iznad svega - efikasnije kažnjavanje poslodavaca.

Izvor: N1

Najcrnji mesec za građevince u Srbiji. U poslednjih 30 dana, samo na konstrukcijama u glavnom gradu, život je izgubilo petoro ljudi, gotovo trećina stradalih ove godine. Podaci resornog ministarstva pokazuju da je prošle godine na gradilištima teže i lakše povređeno 67 radnika, što je cifra u koju sindikalci ne veruju.

"Reflektori su većinom upereni na teritoriju grada Beograda, jer je tu najveći broj gradilišta, ali imamo sličnu situaciju na nivou Srbije. Za veliki broj tih slučajeva se ne sazna. Čak i mi kao predstavnici sindikata često imamo problem da to saznamo, jer se i od nas to krije - radnici se plaše da to prijave", kaže Miroslav Drekić iz Sindikata građevinarstva Beograda.

Najveća tragedija ovog meseca - stradanje dva radnika na gradilištu Beograda na vodi - i dalje je pod velom tajne. Javnost je čekala da se oglasi inspektorat za rad, ali je sam ministar izjavio da do toga neće doći, jer je investitor sam objavio sve detalje. Ne misli da je time dao suverenitet kompaniji Beograd na vodi, već kaže - država bi reagovala da su rekli neistinu.

"Mi smo tu da pratimo - inspektorat rada izlazi na lice mesta i vidi šta se dešava tamo. Ako investitor ne iznosi činjenice ili ako postoje neke radnje koje su protivzakonite, naše je da reagujemo, da kažemo i onda da taj investitor snosi dodatne posledice. Ukoliko investitor da sve potrebne podatke, i inspektorat rada nema šta da doda - smatrajte da su to činjenice koje bi mi i sami rekli", objašnjava ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Zamenik gradonačelnika Beograda tvrdi da kompanija "Beograd na vodi" nema poseban status. Inspekcije, dodaje, rade svoj posao, ali nesreće na gradilištima se dešavaju svuda u svetu.

"Nije to samo do grada, i ne može grad da lupi šakom od sto. Mislim da mi dovoljno lupamo o sto kad je u pitanju gradnja - i bespravna i sva druga u Beogradu, ali kažem vam - zajedno sa republičkom inspekcijom rada idemo u zajedničke kontrole i pokušavamo da preventivno delujemo tamo gde je to moguće", kaže zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Ali, koliko je delovanje inspekcije uopšte uspešno? Ni najmanje, kažu u sindikatu. Najveći problem je pravosuđe, tačnije - kažnjavanje investitora usled čijih propusta dođe do tragedije. Zaprećenu kaznu zatvora od 12 godina, kažu - nije dobio niko, zapravo, nijedan investitor ni dana nije proveo u zatvoru zbog pogibije radnika.

"Inspektorat dođe, prijavi, i u velikom broju slučajeva to su samo novčane kazne. Te novčane kazne su apsolutno neadekvatne i neprimerene situaciji, a što je još gore - veliki broj tih kazni zastari. Mislim da bi se poslodavci drugačije ponašali kad bi se te kazne primenjivale", rekao je Miloš Drekić.

Sve učestalije pogibije na gradilištima u Srbiji za zaštitnika građana znak su da je, kaže, neko kriv - a da su to najčešće oni koji radove organizuju i izvode, ili pak oni koji bi trebalo da ih kontrolišu. Šta je od svega toga uzrok poslednjih incidenata - još se čeka da saopšti Tužilaštvo.

Komentara 10

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Titov pionir

O ozbiljnosti pristupa resornog ministra i Vlade ovoj vaznoj problematici dovoljno govori izbor rukovodilaca u Inspektoratu za rad i Upravi za bezbednot i zdravlje na radu. Zakon o inspekcijskom nadzoru nije slucajno propisao da rukovodilac inspekcije mora da ima najmanje pet godina iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora (logicno, jer tek po proteku tog vremena stice se predstava o tome kako se radi i sta predstavlja taj odgovoran posao, posebno kada je rec o inspekciji rada). Dalje, poslovi bezbednosi i zdravlja na radu zahtevaju izuzetnu strucnost i iskustvo i u razvijenom svetu im pridaju ogroman znacaj, a kod nas su zadnja rupa na svirali i poslodavci ih dozivljavaju kao nuzno zlo koje samo formalno sprovode. Da se razumemo, nisu ni zapadnjacke firme ovom pitanju ozbiljno pristupile jer su veliki humanisti, vec zato sto su shvatili da sa vecom bezbednoscu imaju daleko manje troskove i da je to zapravo u njihovom interesu. Medjutim, to vazi samo za pravno uredjene drzave, jer prosecan srpski preduzimac razmislja u okviru naseg usvojenog sistema vrednosti - valjda nece meni da se desi, a i ako se desi imam kuma Peru u Ministarstvu, on ce to da "sredi". Kada shvatimo da je nasa kolektivna nesreca upravo u tome sto Pera cesto uspe da "sredi" stvar, postacemo mnoooogo uspesnije drustvo!

10 168

Titov pionir

Videh da sam dobio ogroman broj minusa na komentar a to, logicno, znaci da nisam u pravu. Posto u zivotu nisam cuo za botove, ponovo sam razmislio, shvatio gresku i sada smatram da resorno Ministarstvo ozbiljno pristupa ovom problemu i zbog toga je na najodgovornija mesta, vezana za oblast bezbednosti i zdravlja na radu, postavila g. Djurovica i gdju Furtulu, koji imaju izuzetno dugo i bogato iskustvo u toj oblasti za koju su nesumnjivo strucni. Srpski poslodavci u najvecem broju izuzetno cene rad lica za bezbednost i zdravlje na radu, ne dozivljavaju ih kao nuzno zlo vec kao partnere koje placaju iskljucivo da bi im ovi ukazali na propuste i pomogli da ih isprave... I, da...! Strasno se groze bilo kakve protekcije i korupcije! Je l' mogu sad plusevi?

7 1

Zoran

Da li se zna ko je naredio radnicima Beograda na vodi da odu sa posla pre policije posle pogibije radnika,tako da su mogli da pobegnu neprijavljeni radnici.

17 149

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo