Arheolozi našli odgovor na pitanje kako su nestali vikinzi

Arheolozi našli odgovor na pitanje kako su nestali vikinzi Izvor: AFP/CHRISTIAN CHARISIUS

Napredak i nestanak vikinških naroda na Grenlandu zavisio je od trgovine kljovama morževa sa ostatkom Evrope, navodi se u studiji objavljenoj u britanskom časopisu "Proceedings of the Royal Society B".

Tokom skoro 500 godina nordijski potomci Erika Crvenog, prvog Evropljanina koji je stigao u Severnu Ameriku, gradili su crkve i kuće i proširivali svoje naseobine na ledenim obodima evropske civilizacije. Na Grenlandu su imali kamene crkve sa bronzanim zvonima i obojenim staklom, kao i sopstvenog biskupa. Njihove kolonije su u jednom trenutku bile dom za više od 2.000 ljudi.

Studija objavljena u "Proceedings of the Royal Society B", pokazala je da je tokom vrhunca nordijskih naseobina, između 1120. i 1400, najmanje 80 odsto uzoraka morževa stizalo pravo s Grenlanda.

"Moguće je da su gotovo sve kljove morža u zapadnoj Evropi tokom kasnog srednjeg veka stigle sa Grenlanda. Rezultati pričaju jasnu priču", rekao je Bastijan Star, norveški naučnik i jedan od autora studije. 

Međutim, dokazi poput kostiju morža na arheološkim nalazištima na Grenlandu i istorijski dokumenti, među kojima su crkveni zapisi o "desecima" plaćenim u kljovama morža, nagoveštavaju drugi mogući faktor - da su potomci vikinga napredovali zahvaljujući unosnoj trgovini kljovama morževa, prodavanim evropskoj eliti i korišćenoj u luksuznim predmetima, poput raspeća, drškama noževa, skupocenim kockicama i figurama za šah.

Pre desetak godina su mnogi istoričari verovali da je glavni razlog širenja i nestanka nordijskih naseobina na Grenlandu bila promena klime u srednjovekovnoj Evropi.

Ako su kljove morževa bile izvor srednjovekovnog bogatstva Grenlanda, eksperti sada veruju da je propast tržišta slonovače doprineo propasti naseobina.

Nordijske naseobine na Grenlandu su nestale u 15. veku, nedugo pošto je kontinentalnu Evropu teško pogodila kuga i početak mini ledenog doba, perioda hladnije klime, što je dovelo do drastičnog pada potražnje za kljovama.

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Milan

Vikinzi nisu nestali, žive I danas I odlično im ide.

39 1

Sima

Treba uciti od nordijskih naroda kako se od najvecih divljaka i ratnika postaje najcivilizovanija populacija u Evropi. Promena je moguca bez odricanja od tradicije, ako se istorija cita od pocetka do kraja, a ne selektivno, i ako se iz nje izvuku pouke.

40 3

Pera

Vikinzi nikad nisu bili divljaci. Bili su pismeni, imali su razvijen pravni sistem i trgovinu. Hrišćanstvo su primili bez otpora. Najveća kazna nije bila smrt, već progonstvo, budući da je u surovoj klimi pojedinac teško mogao da opstane van zajednice. Moglo bi se reći da je i današnja skandinavska socijalna politika posledica vikinške organizacije društva koje je brinulo o svojim članovima. Reputaciju divljaka dali su im evropski narodi u srednjem veku.

43 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo