Šta je stvarno rekao Delavi na pitanje o podeli Kosova

Šta je stvarno rekao Delavi na pitanje o podeli Kosova Izvor: Printscreen

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi, učestvujući u emisiji Rubikon prištinske televizije KTV, nije želeo da isključi podelelu Kosova kao moguće konačno rešenje. On u intervjuu rekao da ne želi "previše da priča o crvenim linijama" i da je na samom Kosovu "da shvati koji su ciljevi".

Delavi je rekao da je američka podrška Kosovskoj nezavisnosti nepokolebljiva i da će se nastaviti.  

Na pitanje da li isključuje podelu Kosova ili je ne isključuje, Delavi je rekao kako ne želi da govori o onome što može biti elemenat konačnog sporazuma.  

"Neću govoriti o detaljima, o tome u kojoj će se sali ili okruglom stolu to dogoditi. Posebno ne ako to treba da prethodi diskusiji u kojoj bi trebalo da bude veće prisustvo kosovskih političkih partija. Svi treba da uđu u igru i da govore o ovim stvarima", kazao je Delavi.  

Dodao je da Kosovo treba da utvrdi svoje ciljeve.

"Treba da se potrudi da se postigne neka vrsta konsenzusa oko tih ciljeva i to su pitanja na kojima sam usredsređen sada", kazao je on.  

Upitan da li treba da bude crvenih linija i sa kosovske strane u dijalogu sa srpskom, američki ambasador je rekao da je na Kosovu da pronađe koji su njeni ciljevi.  

"Mislim da je Kosovo sada u jedinstvenom istorijskom trenutku kada može da osigura svoju budućnost, budućnost dece i da ostavi iza sebe nervozu, tenzije i protivrečnosti koje su bile u odnosima između Kosova i Srbije poslednjih godina. Mislim da je značajno da se usredsredimo kako da budućnost svih gradjana i Kosova i Srbije bude bolja i kako da se pronadju načini normalizacije odnosa na čemu smo radili dugo vremena", kazao je Delavi.

Transkript dela intervjua

Portal KoSSev objavio je transkript intervjua prištinske KTV sa američkim ambasadorom i to dela u kome je odgovarao na pitanja o podeli odnosno razmeni teritorija. Prenosimo prevod sa engleskog:

KTV: Razgovarali smo u prethodnom razgovoru s Vama, ima mnogo ideja o tome kako će izgledati konačno rešenje sporazuma između Kosova i Srbije, a mnogi kažu da možda i neke razmene teritorija ili podele Kosova mogu da dođu ponovo na sto. Kakav je stav SAD o tome?

Delavi: Neću da se u ovom trenutku bavim onim što bi mogli da budu elementi dogovora, sporazuma. Mislim da to stvarno ne pomaže. Naročito kada pokušavam da ohrabrim ljude na Kosovu da preuzmu tu odgovornost i da učestvuju u diskusiji. Dakle, neću reći za koga mislim da treba da bude u sobi (pregovaračkoj, prim. red.), neću da govorim o obliku stola (pregovaračkog, prim. red.), neću da govorim o tome šta bi trebalo da budu elementi konačnog sporazuma. Mogu reći da su kosovski političari, građani Kosova, u potpunosti sposobni da na samim pregovaračkim pozicijama donose ove odluke, a SAD će, dok govore o tim stvarima, stajati pored. Naša podrška Kosovu je konzistentna, nepromenljiva, nastaviće se u budućnosti. Mislim da su to elementi onoga kako bi mogao dogovor da izgleda, to su elementi za koje više odgovara da o njima pričaju ljudi na Kosovu.

KTV: Prošlo je skoro tri godine od kada ste stigli na Kosovo, da li ste primetili bilo kakvu promenu politike SAD-a prema Kosovu i Balkanu u poslednje tri godine, od početka do sada – dok sada govorimo?

Delavi: Ljudi reaguju kako se stvari menjaju, došlo je do ovog sjajnog dogovora između Makedonije i Grčke, tako da se naša pozicija menja kada se stvari menjaju. Slavimo dobre vesti na taj način. Što se tiče američke podrške za Kosovo, ne osećam nikakve promene. Naša posvećenost Kosovu je dvopartijska (ima podršku obe američke partije, prim. red.) i nastavljena je još iz 90-ih. Nemam nikakav savet od nove administracije o bilo kakvoj promeni te pozicije.

KTV: Primetio sam da je do sada politika SAD-a prema Kosovu bila da je Kosovo nezavisno, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova je ono što sve strane treba da poštuju, da se nikada ne raspravlja o podeli, a sada oklevate da kažete. Da ponovim ovo ponovo?

Delavi: Prvo, podrška Amerikanaca nezavisnosti Kosova je neuzdrmana i nastaviće se. Druga pitanja koja postavljate odnose se na elemente konačnog dogovora, o čemu neću u ovom trenutku, zbog razloga koje sam već naveo.

KTV: Ali Vi isključujete podelu, ili to ne isključujete?

Delavi: Ja kažem da neću da govorim o tome šta će biti element finalnog dogovora, neću da govorim o tome za koga mislim da bi trebalo da vodi ovaj razgovor u Briselu, i neću da govorim o usputnim podacima – o tome kako bi unutrašnjost sobe trebalo da izgleda ili oblik stola. Naročito stoga što mislim da idemo u susret diskusiji, a koja stvarno treba da se dogodi ovde, i kosovske političke stranke treba da imaju veće učešće. Svi moraju da uđu u igru kako bi pričali o ovim stvarima.

KTV: Da li to znači da bi za američku administraciju svaki dogovor koji bi se mogao postići između Kosova i Srbije bio u redu za SAD?

Delavi: Ne želim i dalje da odgovorim na to pitanje, izvinjavam se, vrlo ste kreativni u postavljanju pitanja na nekoliko različitih načina. Ali i dalje je to isto pitanje. Ne želim da smaram publiku i danas se neću baviti elementima dogovora.

KTV: Ali Vi ste ranije odgovorili na ova pitanja. Nešto se promenilo?

Delavi: Danas, ove nedelje, fokusiran sam na podsticanje kosovskih političkih partija, kosovskih političara, da pokušaju da se sastanu i da rade na tome šta su ciljevi Kosova. Mislim da idemo ispred stvari ukoliko pričamo o tome šta će se dogoditi na kraju igre. Kosovo mora da sazna šta su njegovi ciljevi, treba da pokuša da postigne neku vrstu konsenzusa o tim ciljevima, a to je ono na čemu se sad trenutno fokusiram.

KTV: Ne bi trebalo da postoje crvene linije?

Delavi: Ne mislim da mi je stvarno korisno da previše pričam o crvenim linijama. Na Kosovu je da shvati koji su njegovi ciljevi. Mislim da se Kosovo suočava sa jedinstvenim trenutkom u svojoj istoriji kada može da pomogne da se utvrdi kakva će budućnost biti za Kosovo, za decu na Kosovu, i da po strani ostavi nervozu, tenziju, kontroverzu koja karakteriše odnos između Kosova i Srbija i traje nekoliko godina. Mislim da je važno da se fokusira na to kako budućnost učiniti boljom za sve građane Kosova, za građane Srbije, i saznati način da dođemo do te normalizacije na kojoj dugo radimo.

Tagovi: Greg Delavi , Kosovo

Komentara 37

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Mirka

Kosovo je nezavisna drzava,samoproglasena ili ne,nju je priznalo 100 drzava u svetu.Kompromis u ovom trenutku ,ne znam sta znaci.On je mogao da se pravi izmedju Milosevica i Rugove, zatim u Rambujeu, kasnije ,pod patronatom Ahtisarija,ali su srpske vlasti sve odbile i sad je Vucic taj koji govori o kompromisu da bi stvorio utisak da smo ravnopravni pregovaraci i da o necemu odlucujemo.Podela Kosova je moguca samo ako SAD budu za to i ako ubede svoje sticenike da to prihvate .U suprotnom ,od te ideje nema nista.Ne znam samo koliko novca se izdvaja za lobiranje povlacenja priznanja nezavisnosti Kosova od strane nekih minornih drzava , sto bitno ne menja status Kosova niti povecava pregovaracku moc Srbije.Sve je u rukama sveta,a Vucic nam samo stvara iluziju i laznu nadu da se mi kao nesto pitamo.

34 117

Bosanci na čelu države

Kosovo nije nezavisna država. Kosovo ne postoji. Postoji Kosovo i Metohija i to je trenutno okupirana Južna srpska pokrajina. Ta igranka postojeće političke doktrine pod nazivom - Ispiranje mozga, uticala je niskointelektualni deo stanovništva Srbije, i oni su, shodno planu i cilju te jasno definisane doktrine u geopolitičkom delovanju, i počeli da prihvataju "činjenice sa terena". Jedan poznati velikan ove planete je rekao: "u jednom trenutku naš mozak tzv. nužno zlo - vremenom sve više prihvata kao nužno - a sve manje kao zlo". KiM je trenutno okupirana teritorija Srbije. Nju jeste, pod jasnom prisilom, priznalo polovina zemalja sveta. Ali - u čemu je problem za egzekuciju po osnovu fašističke okupacije? 198 priznanja ne znači ama baš ništa - ako ga ne prizna i vlasnik - Srbija. Zato i žure. Otuda i ovi što hitaju po žurbi. A za godinu, dve, sve može biti drugačije. Vraćanje i bez borbe. No, to ne ide u prilog zapadu. Zato jurnjava, zato i ovi naši hitaju u zagrljaj. Ljube se i grle - gde god ga sretnu (zakažu da dođe).

17 150

pola pola

Ovo je mozda i najbolje rešenje .

13 139

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo