Kakve bi efekte imalo smanjenje poreza na zarade

Na svakih sto dinara neto zarade radnika, poslodavci državi za doprinose i poreze plaćaju 63 dinara. Mnogi u velikim porezima na rad vide glavni razlog sporog rasta privrede. Iz Ministarstva finansija poručuju da su spremni da te namete smanje.

Izvor: N1

Šta bi za poslodavce, a šta za zaposlene značilo to smanjenje, koliko ono može da bude da ne bi ugrozilo javne finansije.

Dugogodišnji zahtev privrede da država smanji namete na rad, mogao bi da bude ispunjen ove godine, sudeći po najavama iz Vlade. Iako još nema precizne računice o tome koliko će to smanjenje biti i kada privrednici mogu da ga očekuju, ušteda bi uticala na njihovo poslovanje. Za velike kompanije i minimalno umanjenje nameta bilo bi značajno, a profitirala bi i mala i srednja preduzeća, posmatrano sa godišnjeg nivoa.

"Ja bih od para koje uštedim najboljim radnicima povećao platu, ili bi zaposlio nekog menadžera i dao mu dobru platu, koju sada ne mogu da mu dam. Tako da, ako to smanjenje bude dovoljno, ja mislim da će privreda da oseti to i da će moći da zaposli nove ljude, kvalitetnije i da na taj način lagano podiže konkurentnost", kaže Zoran Ilić, vlasnik firme Biomelem.

A da li će poresko rasterećenje svi poslodavci iskoristiti da zaposlenima povećaju plate, zavisi od ponude i tražnje na tržištu rada, smatra ekonomista Milojko Arsić.

"Mogli bismo da očekujemo da bi veći deo toga otišao kod poslodavaca, jer još uvek imamo veliku stopu nezaposlenosti. Kada je u pitanju država, ona može svojom politikom da odluči koliko će toga da ode na povećanje zarada, a koliko će toga da ode na uštede u budžetu", kaže Arsić.

Fiskalni savet nedavno je procenio da bi budžetski prostor od 15 milijardi dinara omogućio smanjenje poreza i doprinosa na zarade za dva do 3,5 odsto. Iako bi to moglo da utiče i na povećanje plata u javnom sektoru, u Uniji poslodavaca veruju da će imati i druge pozitivne efekte.

"Mi smatramo da će smanjenje ukupnih opterećenja na plate doprineti i smanjenju rada na crno. Da će biti mnogo više prijavljenih radnika. Tako da budžet gotovo neće ni da oseti to što će da smanji to ukupno zahvatanje", smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Ipak, ekonomisti su saglasni da bi veće smanjenje poreza na rad podrazumevalo da država odustaje od nekih drugih troškova -povećanja plata i penzija i javnih investicija. Upravo je zbog toga važno održati ravnotežu u javnim finansijama.

"Znači, ukupan miks mera fiskalne politike, trebalo bi da bude takav, da fiskalni deficit nakon svih tih promena, i dalje bude nizak, da bude ispod 1 odsto BDP-a", kaže Arsić.

Prema sadašnjim nametima na rad Srbija se sa 63 odsto na prosečnu neto zaradu nalazi malo ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Dok su u Makedoniji, BiH I Bugarskoj nameti manji od 30 do 40 odsto.

Tagovi: porez , zarada , poslodavci

Komentara 13

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Mirko

63% na prosecnu neto platu, pa kakva je ovo vest. Koliko je meni poznato imamo najvece namete na minimalac i nize plate u Evropi(u%), tu je problem i to je nenormalno, plus nehumano, plus nepatriotski

11 0

kažu ekonomisti

Lepo je to na papiru, ali ovo je Srbija na brdovitom Balkanu gde sve normalne i razumne stvari prestaju da caže.

15 0

skenderbeg

i znaci kad im smanje,oni ce odluciwati kako ce pare trositi????glupost

8 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo