Skočile cene stanova u Beogradu, šta je razlog poskupljenja

Prema izveštaju Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, u prva tri meseca ove godine kavadratni metar stana u regionu Beograda skuplji je za šest odsto u odnosu na isti period 2017.

Izvor: N1

Na kakve trendove ukazuje porast cene kvadata stambenog prostora u Beogradu? U Privrednoj komori Srbije razlog vide u stabilnosti tržišta nekretnina. Naglašavaju da su cene nekretnina veće i u novogradnji i u staroj gradnji, a da je promet nekretninama pojačan i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

"Do rasta cena dolazi iz dva razloga. Jedan je što pre svega imamo dodatni investicioni ciklus, s obzirom na to da u prvih šest meseci uvek gradnja ima svoju ekspanziju. S druge strane, cene kredita su nastavile da padaju. Stambeni krediti na našem tržištu su najniži do sada, a kada to poredimo sa drugim ekonomskim faktorima gde imamo stabilne pokazatelje, i to daje jedan optimizam potrošačima", objašnjava Žarko Malinović iz PKS.

Optimizam imaju uglavnom potrošači koji stanove kupuju u Beogradu, jer je to, već dugo, jedini region koji ima pozitivne migracije. Prema mišljenju agenata za promet nekretnina, Beograd je već nekoliko godina skoro jedino tržište u Srbiji koje ima neki život, cirkulaciju i budućnost.

Ove godine, prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, u Beogradu najskuplji prodati stanovi su na opštini Savski venac, gde je prosečna cena po kvadratu 1.809 evra, slede Stari grad sa prosekom od 1.771 evro i Vračar, gde se za kvadrat plaća 1.748 evra. Sve je popularniji Novi Beograd - sa prosečnom cenom od 1.297 evra. Dok kvadrat novogradnje u prestonici može da košta i do 4.000 evra

Kada su u pitanju stambeni krediti, građani se najčešće odlučuju da kupuju stanove čija cena se kreće od 1.200 do 1.800 evra po metru kvadratnom.

Prema rečima Nikole Senešija iz konsultatntske kuće Volfmekgil, od početka ove godine, zabležen je rast cena u novogradnji i do 15 odsto. I pored toga, Beograd ima najniže cene nekretnina u regionu

"Ono što se po mom mišljenju da očekivati jeste da trend rasta cena nepokretnosti, odnosno povećane dinamike tržišta, kako sa aspekta tražnje, tako i pionude, nastavlja se, ali manjim intenzitetom. Da bi se jedan stan naprvio on po kvadratu košta između 500 i 800 evra. S druge starne tu je infrastruktura, priključci, zemljište...tako da ja ne mislim da su to nerealne cene", kaže Nikola Senešija.

Iz pojedinih agencija za nekretnine tvrde da se često dešava da vlasnici starogradnje u startu oglašavaju veće cene, i to u proseku za 10 do 15 odsto od realnih. Ali ih kasnije, prilagode stvarnom stanju.

Tagovi: stan , stanovi , zgrada , Nekretnine

Komentara 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

ja

Jedino živo tržište je Beograd A onda se pitamo žašto će Srbija nestati... Pa zato što, osim na živom tržištu, niko neće u Srbiji da živi. recept: zaustaviti svaku gradnju( industrijsku i stambenu) u Beogradu, razmestiti državne institucije po obodima, od subotice do preševa, podizati fabrike i davati subvencije za napuštanje beograda, e to je jedini način da Srbija preživi.ovako svako ko dođe u beograd misli da još uvek ima dovoljno budala koje su ostale tamo negde i od čega će beograd i dalje da funkcioniše

29 163

Necko

Ako izuzmemo neke luksuzne stambene komplekse (polu)zatvorenog tipa kao što su West ili Central Garden, koji jesu skupi s razlogom, cene stanova u Beogradu su realno veoma povoljne i iznose u proseku 2.5 prosečne BG plate po m2. Svuda na zapadu je to mnogo više. Što se tiče cena većih od 2500 evra, takvih stanova je jako malo, nisu namenjeni proseku i sigurno će se prodavati po toj ceni i držati vrednost u budućnosti. Porediti te cene sa prosečnom zaradom je isto kao kad bi Nemac poredio cenu Audija Q7 sa prosečnom platom i zaključio da je taj auto precenjen iako nije njemu ni namenjen.

14 199

@Janko

Gde nađe Majami. Tamo ima zgrada gde je kvadrat i 30000, kao i getoa gde je 1500 ali gde niko normalan ne bi živeo.

0 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo