Završen postupak u procesu za rehabilitaciju Nedića

Dokazni postupak u procesu za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade Srbije u vreme Drugog svetskog rata Milana Nedića danas je završen u Višem sudu u Beogradu, a presuda bi trebalo da bude dostavljena pismeno predlagačima rehabilitacije u roku od mesec dana.

Izvor: N1

Postupak je završen iznošenjem završne reči punomoćnika predlagača Zorana Živanovića koji je naglasio da je Nedić bio "saradnik iz nužde" Nemcima, a ne zato što je podržavao njihovu ideologiju.

Kao i na prethodnim ročištima i danas su se ispred suda okupili pripadnici komunističkih pokreta, koji se protive rehabilitaciji.

Advokat Živanović je naveo da iz spisa predmeta proizilazi da je Nedić "izražavao ljubav prema slobodi i narodu" i da je jedini cilj njegovog delovanja bilo spasavanje života nevinog stanovništva.

"Jedina njegova krivica je ta što je više voleo sto živih Srba, nego jednog mrtvog Nemca i zato pozivam sud da prihvati zahtev za njegovu rehabilitaciju", rekao je Živanović u završnoj reči.


"Suština moje završne reči je bila sumiranje svih dokaza koji su izvedeni tokom suđenja i obrazloženje mog zahteva za prihvatanje rehabliitacije generala Nedića... Ja sam analizirao sve njegove radnje tokom rata i rekao sam da je jedina njegova krivica ta što je više voleo sto živih Srba nego jednog mrtvog Nemca", naveo je Živanović.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić. Protivnici rehabilitacije tvrde da bi se Srbija rehabilitacijom saradnika okupatora stavila na stranu poraženih u ratu i izvršila reviziju istorije, dok drugi smatraju da je Nedića ubio komunistički režim i da je bez sudske odluke proglašen za kvislinga i ratnog zločinca.

Suđenje počelo 7. decembra 2015, saslušano je šest svedoka istoričara, pregledano na hiljade stranica dobavljenih iz raznih arhiva. Svedoci koje je pozivao zastupnik poroduce Nedić redom su tvrdili da je predsednik Vlade Srbije tokom nacističke okupacije bio žrtva komunističkog režima, da je na mestu predsednika vlade pokušavao da spasi što veći broj pripadnika srpskog naroda, kao i da nije izvršio samoubistvo nego je ubijen.

Proces za rehabilitaciju Nedića prvi je proces tog tipa u kome je sud iskoristio svoje pravo da poziva svedoke.

Pa smo, za razliku od suđenja za rehabilitaciju recimo pripadnika četnickog pokreta, ovoga puta mogli da čujemo i drugu stranu. Do ovakve odluke je došlo nakon sto je Jevrejska zajednica pokušala da dobije zvaničan pravni status u tom slučaju, ali je odbijena. Međutim, sud je pozvao svedoke koje je ta zajednica sugerisala, pa su saslušani i istoričari koji su tvrdili da je Nedić odgovoran za brojne zločine u periodu svoje vladavine i za to ponudili brojne arhivske dokaze.

Suđenje su obeležili i protesti – s jedne strane pristalica politike Milana Nedića, sa transparentima kojima su pozivali na njegovu zakonsku rehabilitaciju, a sa druge pripadnici raznih levičarskih pokreta i organizacija za zaštitu ljudskih prava, koji se protivili, kako kažu, prekrajanju istorije i veličanju nacističkih zločinaca.

Nedić je Beograd napustio početkom oktobra 1944. godine i zajedno sa nacistima pobegao u Austriju. Tamo je i uhapšen i izručen Jugoslaviji.

Milanu Nediću posle rata nije suđeno, jer je februara 1946. izvršio samoubistvo skokom kroz prozor istražnog zatvora u centru Beograda. Tadašnje vlasti proglasile su ga izdajnikom i narodnim neprijateljem.

Komentara 25

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Neocortex

Meni nije jasno da nekome smeta što se vodi proces za utvrđivanje činjenica? Da li se plaše tih činjenica ili više veruju prekom sudu svojih partizanskih predaka nego što veruju današnjim?

6 11

Happy

Uzasavajuce, nikakva rehabilitacija ne dolazi u obzir!!!

32 8

Darko

Samo ću reći Jajinci i preko 70.000 pobijenih civila i ratnih zarobljenika. Nedić nije ništa radio iz nudže, nego je još pre rata bio poznat kao vatreni germanofil koji se javno divio nacističkom vođi i sistemu, poput Ljotića i Milana Stojadinovića. Knez Pavle se lično zauzeo da bude penzionisan i pored čina generala i ranijoj vernosti kruni, zbog njegovog pisma u kome je tražio od kneza i namesničke vlade da se otvoreno svrstamo na stranu Trećeg Rajha i podržimo sve što oni rade, drugim rečima i progono Jevreja koji je uveliko trajao širom Nemačke. Dakle ne radi se o nekakvom saradniku iz nudže, nego osvedočenom profašisti.

36 9

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo