Slabiji vid povezan sa kognitivnim funkcijama kod starijih

Slabiji vid povezan sa kognitivnim funkcijama kod starijih Izvor: Pixabay
Ilustracija

Slabljenje vida može da bude povezano sa slabljenjem kognitivnih funkcija kod starijih osoba, pokazalo je američko istraživanje.

Rezultati istraživanja pokazuju da mere poput novih naočara ili operativno odstranjivanje mrene mogu da imaju pozitivne učinke na napore da starije osobe ostanu britkog uma, kaže vođa istraživanja Dajen Zeng s medicinskog fakulteta univerziteta u Majamiju.

“Voditi brigu o vašem vidu važno je za održavanje dobre kognitivne funkcije”, kaže ona.

Loš vid i slabljenje mentalnih funkcija česti su kod starijih osoba i povezani su, ali pitanje je bilo da li loš vid utiče na mentalno zdravlje ili obratno, napisao je tim u radu objavljenom u časopisu JAMA Ophthalmology.

Kako bi to istražili, naučnici su pratili osam godina 2520 odraslih osoba ispitujući njihov vid i mentalne sposobnosti svake godine.

Tokom istraživanja utvrđeno je da je prosečno slabljenje vida odgovaralo ugrubo gubitku sposobnosti čitanja jednog reda slova na testu vida. Osobe koje su na početku istraživanja imale lošiji vid imale su i lošije rezultate na testu mentalnih sposobnosti.

Uočeno je da se stanje vida ispitanika na prethodnom pregledu odražavalo na stanje mentalnih sposobnosti na sledećem pregledu. Iako je uočeno i da se stanje mentalnih funkcija na pregledu odražavalo na stanje vida na sledećem pregledu učinak slabljenja vida na mentalne funkcije bio je značajno snažniji.

Zeng napominje da mehanizam uticaja slabljenja vida na pad mentalnih funkcija nije poznat i dodaje da slabljenje vida obeshrabruje ljude da se bave aktivnostima koje stimuliraju mozak poput rešavanja ukrštenih reči ili komunikacije s drugim ljudima.

Stoga ona preporučuje redovne preglede vida kod starijih, kao i vanredne preglede kod bilo kakvih novih očnih simptoma.

“Ova studija pruža dodatne dokaze koji sugerišu da ljudi koji održavaju zdravi vid sa starenjem mogu takođe time da štite svoje mentalne sposobnosti”, kaže dr Heder E. Vitson s medicinskog fakulteta univerziteta Duke koja nije bila uključena u istraživanje.

Komentara 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Ana

Imala sam priliku da ovo dokazem na sebi. Sa 38 godina dobila sam galopirajucu kataraktu na oba oka. Nesvesna sta se desava, polako sam gibila interesovanja koja podrazumevaju vizuelni napor: sve manje sam čitala, pozoristemi je postajalo dosadno, zaspivala sam na trecini epizoda omiljenih serija... A kulminacija je bila kad bih se vratila iz supermarketa besna sto nema nekog proizvoda koji mi je omiljen a u stvari nisam videla dobro. Stvar je u tome sto se propadanje vida se desava postepeno i polako gubite jasnocu i mozak se tome adaptira. Na kraju, vi niste slepi nego prestajete da primecujete: prvo sitne detalje, pa krupnije stvari i na kraju se naviknete da vidite kao kroz prozor niz koji se sliva kisa- lelujavo inaziruci obrise. Posle operacije prvog oka bila sam sokirana sto mi niko nije rekao da su prekidaci za svetlo u kuci musavi, da su zavese sivkaste i odavno zrele za pranje, da su mi obrve ocupane u cik-cak i tako sl. A imala sam samo 38 godina i mlad i jos vrl upotrebljiv mozak.

28 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo