Kabinet Ciprasa: Atina i Skoplje postigli sporazum o imenu

Kabinet Ciprasa: Atina i Skoplje postigli sporazum o imenu Izvor: REUTERS/Stoyan Nenov/File Photo

Grčka i Makedonija postigle su dogovor o tome kako okončati dugogodišnji spor oko imena, saopštio je zvaničnik grčke vlade.

Postoji saglasnost, ispunjeni su svi uslovi koje je postavila grčka vlada, a novi naziv Makedonije - koji još nije objavljen - korisiće se za sve potrebe, i u toj zemlji i u inostranstvu, rekao je danas popodne izvor iz kabineta premijera Grčke za atinski list "Katimerini" koji iz minuta u minut prati finale pregovora vlada u Atini i Skoplju.

AFP takođe prenosi da su Atina i Skoplje postigle dogovor o imenu.

Premijer Aleksis Cipras se sastao s predsednikom Republike Prokopisom Pavlopulosom, da bi ga obavestio o ishodu pregovora s Makedonijom posle popodnevnog, drugog i ključnog telefonskog razgovora sa kolegom iz Skoplja, Zoranom Zaevom.

Rekao je da je riječ o "dobrom dogovoru" za Grčku i da će sporazum biti poslat na ratifikaciju u grčki parlament nakon što Makedonija ispuni sve dogovorene uslove.

Makedonski premijer Zoran Zaev u 18.30 održaće konferenciju za novinare o dogovoru sa Grčkom u sporu oko imena Makedonije.Kako je najavljeno, premijer će se u Vladi Makedonije obratiti medijima u prisustvu ministara u njegovom kabinetu.

Ranije danas je Zaev izrazio nadu da će u današnjem telefonskom razgovoru s Ciprasom finalizirati sve detalje i postići dogovor o pitanju naziva Makedonije.

Sporazum čije se objavljivanje očekuje, dvojica premijera bi trebalo da potpišu sledećeg vikenda na granici dve zemalje, u Prespi.

Sve ukazuje na to da su se premijeri Grčke i Makedonije dogovorili da "Republika Severna Makedonija" na makedonskom, bude nov naziv Makedonije, ozvaničen izmenom njenog ustava, a očekuje se i niz drugih pojedinosti u sporazumu koji bi Aleksis Cipras i Zoran Zaev trebalo da potpišu na granici svojih zemalja, u Prespi, pre kraja ove nedelje.

Ali u veoma detaljnom i obimnom sporazumu postoje i odredbe "makedonski jezik" i "makedonski građanin", bez epiteta "severni", iako je Vlada Grčke ranije insistirala da se i uz te termine dodaje dogovoreni prilog, kao uz naziv države.

Po informacijama o sadržini sporazuma, atinski list Efimerida danas prenosi na sajtu da iz Ustava Makedonije treba da se izbaci odredba o "zaštiti makedonske manjine" u inostranstvu, i da se umesto nje unese član analogan odredbi Ustava Grčke o dijaspori koji tu nije citiran.

Sporazumom Atina-Skoplje je utvrđen prelazni periodi za promenu internih dokumenata u Makedoniji i taj komplikovan proces je povezan s odobravanjem početka njenih pregovora o prijemu u EU i NATO.

Ustanovljen je i odbor koji će razmotriti upotrebu robnih zaštitnih marki u obe zemlje.

Priznat je makedonski jazik uz napomenu da "Severna Makedonija" sporazumom s Grčkom priznaje da je taj jezik slovenskog porekla, kao što je zabeleženo i u UN.

U vezi s nacionalnošću važi termin "makedonski/državljanin Republike Severne Makedonije", uz izričit navod u sporazumu da narod te zemlje nije povezan s drevnom grčkom civilizacijom.

Predviđa se ratifikacija sporazuma u Skupštini Makedonije gde stranka premijera Zaeva ima potrebnu većinu.

Ukoliko predsednik Makedonije Đorđe Ivanov ni tada ne potpiše sporazum, taj dokument će ponovo biti upućen Skupštini.

Pisma grčke vlade kojima predlaže otvaranje pristupnih pregovora "Severne Makedonije" sa EU i njen ulazak u NATO, zavise od toga da li je sprovedena izmena Ustava Makedonije.

Očekuje se da Savet ministara spoljnih poslova EU (25-26. jun) i samit (28-29. jun) pozovu "Severnu Makedoniju" na pregovore o pristupanju EU, uz podršku Nemačke, a uprkos protivljenju Francuske i Holandije.

U sporazumu se pored toga pominje da će Samit NATO-a (11. jula) uputiti poziv za pristupanje "Severnoj Makedoniji", takođe pod uslovom da ona revidira Ustav.

Sporazumom je predviđeno da vlada Zaeva pošalje pisma vladama više od 190 zemalja koje su priznale "Republiku Makedoniju" da od sada koriste naziv "Severna Makedonija" u bilateralnim odnosima i međunarodnim forumima.

Od jula do decembra ove godine vlada Zaev bi trebalo da održi referendum o prihvatanju sporazuma, i ako rezultat bude pozitivan, da obavi ustavnu reviziju. Ako ishod referenduma bude negativan, u sporazumu postoji "plan B" za održavanje "parlamentarnih izbora referendumskog karaktera" u Makedoniji.

Kada se završi sva ta procedura u Makedoniji, tek tada će sporazuma biti upućen ​​grčkom parlamentu na ratifikaciju, a istovremeno će ga ratifikovati i susedne zemlje koje su članice NATO, piše Efimerida.

Nov naziv Makedonije će u praksi stupiti na snagu tek posle neophodnog perioda pripreme i, piše u sporazumu kako saznaje atinski list, to će biti "za sve namene" - na latinskom: "erga omnes", što grčka vlada zahteva od 2008. godine, kada je blokirala približavanje Makedonije EU i njen prijem u NATO.

Atina se borila, piše list, da čak i unutrašnji dokumenti Makedonije navode njen nov naziv i da se u unutrašnjoj upotrebi takođe koristi taj naziv, dok je zahtev Skoplja bio da u unutrašnjoj upotrebi ostane sadašnji naziv "Makedonija".

Pitanje posebnog ustavnog naziva za unutrašnje dokumente, piše list, bio je "Trojanski konj" eventualnog "dvojnog naziva" - jednog za unutrašnju, a drugog za međunariodnu upotrebu, o čemu se ranije pregovaralo, ali je to Atina odbacila. Zbog toga će se na pasošima i ličnim kartama građana Makedonije navoditi nov naziv države, ali tek pošto se završi prelazni period i promena naziva se unese u Ustav.

Kao "dobit za BJRM" od sporazuma, list navodi to što će identitet građana ostati "makedonski", mada uz navod da nemaju veze s drevnom grčkom civilizacijom. Nazivanje identiteta "makedonskim" je "pobede" za Skoplje jer je Atina "učinila korak unazad" u vezi s tim, da bi, s druge strane, dobila da se nov naziv Makedonije koristi u svim prilikama i za sve potrebe - "erga omnes".

Naziv "makedonski jezik" je, piše Efimerida, druga dobit Skoplja u sporazumu jer je ono "oštro zahtevalo" da se "poštuje osetljivost i dostojanstvo naroda", te je Skoplje odbijalo "povlačenje po pitanju jezika i identiteta" što je Atina uvažila.

Stupanje u NATO i približavanje EU - ako sporazum s Grčkom prođe proceduru, "možda je profit koji će Zoran Zaev doneti kada se vrati iz Brisela da ubedi narod da na referendumu glasa za sporazum", piše atinski list.

"Bez sporazuma nema NATO-a", rekao je Zaev juče u Skoplju čime je, smatra Efimerida, jasno poručio predsedniku Ivanovu "da i ne pokušava da oteže sa sporazumom, jer postoji i mogućnost da se izgubi poziv NATO-a za stupanje u članstvo" i to u vreme "zabrinutosti suseda za bezbednosti svoje zemlje", zaključuje Efimerida.

Komentara 18

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Dika

Zar to ne beše Južna Srbija? Trebalo bi poštovati tradiciju, radi mira i sigurne budućnosti.

2 11

Patrik

Voleo bih da pitam cuvene domace analiticare sa Hepija ili Pinka da li ih je barem malo sramota za gomilu, od vlasti narucenih "analiza", koju su nam oko Makedonije servirali godinama? Setimo se - Makedonija podeljena izmedju Bugarske i Albanije, pa novi naziv bice Centralnobalkanska republika, pa sporazum nikada nece biti postignut, pa Makedonci nece postojati kao narod....Ovaj sporazum, ukoliko bude ratifikovan i sproveden, predstavljace novu realnost na Balkanu koja dovodi u pitanje nasu politiku "na sve cetiri strane sveta".

14 0

MikiJ75

"Severna Makedonija" je najrealniji kompromis. Ceo ovaj spor oko imena Makedonije mogao bi se analogno preneti i na pitanje imena "Kosovo" kao države. Malo ljudi zna da su Srbi toponim "Kosovo" doneli (kao i mnoge druge) iz svoje pre balkanske postojbine u srednjoj Evropi. Oblast "Kosovo" i danas postoji na istoku Belorusije. Čudi me da Belorusija dozvoljava da se bez njenog odobrenja pojavi nova država sa imenom "Kosovo".

4 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo