Savski nasip i posledice izgradnje vikendica i sojenica

Savski nasip i posledice izgradnje vikendica i sojenica Izvor: N1

O problemima na Savskom nasipu u emisiji "360 stepeni" govorili su predstavnici dva suprotstavljena udruženja - dok jedni tvrde da zbog izgradnje na njemu, nasip može da popusti i poplavi Novi Beograd i da septičke jame izgrađenih objekata zagađuju vodoizvorišta u blizini, drugi sve negiraju.

Zbog čega nijedna od nadležnih institucija ne rešava nagomilane probleme na Savskom nasipu u Beogradu? Kako je došlo do toga da jedna grupa građana zahteva rušenje nelegalnih objekata i zabranu saobraćaja na nekategorisanom putu, dok drugi traže legalizaciju i slobodan prilaz izgrađenim vikendicama?

Niko od nadležnih institucija, a ima ih puno koje su u različitim oblastima nadležne za ovu temu, od gradskih sekretarijata, vodoprivrednih preduzeća grada i države, pa do resornog Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu nisu se odazvali pozivu da učestvuju u emisiji "360 stepeni".

Vojislav Mandić iz Udruženja ljubitelja reke Save "Zeleni raj", i jedan od vlasnik objekata na Savskom nasipu, kaže da su oni 1999. godine od Gradskog zelenila dobili saglasnost za korišćenje vodnog zemljišta, u skladu sa tada važećim Zakonom o vodama i uredbama o taksama za korišćenje javnih površina, što su, kako tvrdi, uredno plaćali o obnavljali rešenja. Navodi da je time bilo propisano i da u slučaju prenamene zemljišta uklone sve što su izgradili i vrate u prvobitno stanje. Pojašnjava da Gradsko zelenilo nije moglo da daje tada saglasnost pojedincima, već udruženjima, a da su se međusobno dogovarali o korišćenju obala.

Zoran Bukvić iz Udruženja građana "Savski nasip" kaže da je počeo ovom temom da se bavi kao član udruženja "Ulice za bicikliste" jer su biciklisti počeli da prijavljuju da ih vozači maltene izguravaju sa nasipa. On kaže da insistiraju na tome da se u ovaj problem uključe gradski sekretari i predstavnici ministarstava, a ne da o problemu govore dva udruženja.

Bukvić ističe da je problem veliki jer je u pitanju beogradsko vodoizvorište. Prema informacijama koje imamo, neki ljudi imaju ispod tih sojenica i septičke jame i sve i to ide u reni-bunare, kaže predstavnik neformalnog udruženja građana "Savski nasip" dodajući da je to jedinstven slučaj, odnosno da nije ista situacija kao kod nekih drugih vikendica na obalama.

Mandić kaže, s druge strane, da ima 15 reni-bunara i devet cevastih bunara. Navodi da reni-bunari imaju drenove koji se nalaze na 30 metara dubine, i tvrdi da ne postoji šansa da nešto prodre kroz glinene slojeve, jer je takva struktura tla. Navodi da je netačna informacija koju je udruženje "Savski nasip" iznelo - da svi imaju septičke jame. Zašto bi neko kopao septičku jamu kad su mu Sava i Dunav nadohvat ruke, pita i dodaje da je "podvala ta tvrdnja" da zagađuju vodoizvorište.

Izvor: N1

Bukvić kaže da su sve prijavili sanitarnom inspektoru, koji je u izveštaju naveo da je teren nasipan. Mandić, s druge strane, navodi da u izveštaju sanitarnog inspektora stoji da je voda propisanog kvaliteta i da nije došlo do zagađenja.

Na pitanje da li je u nekoj razvijenoj zemlji video da se vikend-naselje gradi u zvaničnoj zoni odbrane od poplava, Mandić je rekao da kad su oni došli n anasip, rečeno im je da je to dozvoljeno i dodaje da sadašnji zakon o vodama predviđa da vodno zemljište može da se daje u zakup - "ukoliko imate objekat, do 50 godina", bez objekta do 15 godina najduže, s mogućnosšću obnavljanja. U zakonu koji važi od 1. juna 2017, dodaje, stoji da fizička lica mogu da zakupljuju zemljište, a da će zakup sprovoditi Srbijavode, koje su donele pravilnik o tome.

Bukvić kaže da je od brojnih institucija dobio odgovor da gradnja nije moguća, odnosno da moraju da se izdaju vodne saglasnosti da bi se gradili objekti koji smanjuju propusnu moć tog korita. Dodaje da, prema informacijama koje je dobio, te saglasnosti nisu izdate. Voleo bi, kaže, da zna kako su dobili rešenja iz Beogradvoda.

Mandić navodi i da su članovi tog udruženja podneli zahteve za legalizaciju boravka, ne i za legalizaciju objekata, još 2016. godine, ali da ništa još nisu dobili. Bukvić dodaje da su pitali i za to dokle se stiglo s tim predmetima, ali da odgovore od nadležnih nisu dobili, uprkos i rešenju Poverenika.

Još jedan problem u vezi sa nasipom je saobraćaj. Na nasipima je zabranjen saobraćaj da mu vozila ne bi narušila stabilnost, naglašava Bukvić. Dodaje da su pravljeni i ilegalni putevi da bi stigli od nasipa do vikendica, pravili nasipe u koritu, i navodi da se vrši pritisak na sam nasip koji služi za odbranu od poplava. "Kad se digne vode, ako je nasip natopljen, on može zbog tog dugog natapanja da popusti i da imamo poplavu na Novom Beogradu", ističe.

Mandić tvrdi da se obimnije nasipanje dešavalo na Jocinoj adi, koja je u privatnom vlasništvu, i u jednom delu forlanda koji je ka Ostružničkom mostu, na potezu "od nekoliko stotina metara". Navodi da nisu pravljeni nasipi, već "rampe jer je taj deo izuzetno nizak", i kad voda dođe na redovni nivo od odbrane od poplava, one su, tvrdi, pod vodom. On kaže da Novi Beograd nikad nije bio ugrožen, a da su politički razlozi glavna motivacija udruženja "Savski nasip" - zbog vikendica sinova bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Dodaje da se o desnoj obali, koja je u goroj situaciji, ne govori.

Bukvić je negirao te navode i istakao da se na teritoriji celog grada bori za bicikliste i biciklističke staze, a da po generalnom urbanističkom planu stoji da je tamo izgrađena biciklistička staza, a da su se drugi građani aktivirali i zbog šetnje, trčanja i zbog toga što su kao mali tu vreme provodili.

Gosti emisije "360 stepeni" su se sporili i oko toga da li Savski nasip "ima" po zakonu put, ili ne. Bukvić tvrdi da je u katastru ubeležen kao nasip, i kao takav, nema put i da je opština rekla da nije to proglasila nekategorisanim putem, dok Mandić tvrdi da je Gradska skupština svojom odlukom 2001. godine proglasila nasip nekategorisanim putem.



Komentara 17

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Ekolog

Secom sume, obalu nema sta da stiti od vode, korenje koje je inace sposobno da vezuje i stiti zemljiste od odnosenja, truli i zemljiste ostaje nevezano i voda prodire dublje u teren gde direktno objekti postaju ugrozeni a samim tim i stanovnistvo.

27 0

Бранка

Kako ovaj Mandiv laze kad kaze da se nasipom prenosi materijal za gradnju mosta.To nije tacno.A tacno je da ti kamioni i ostala sredstva prevoza,nose materijal za privatne kuce i vile.Ogradjuju placeve kao da im je deda ostavio,posekose sume,a ponegde vidite i tablu za prodaju.I oni sebe nazivaju Zelenim rajem..Sto ne odu u Bajcetinu,ili sumu u Jajince da sagrade neku kucicu.Sram ih,sve skupa,bilo kao i one sto im ovo dozvoljavaju.

42 0

Gojko

Zakoni su staromodni ljudi. Obale su najatraktivniji delovi zemljišta. I to sto je nešto plavno ne znaci da ne treba da se gradi. Treba ali planski i u skladu sa prirodom. Protiv poplava se ne treba boriti već raditi zajedno sa vodom. Ovi sto hoće da ruše su zlonamerni i nemaju pojma o poplavama. Srbija vode takodje staromodni shvatanje i odnos prema poplavama. Zakoni treba da dozvole gradnju amfibijskih kuća sa plutajućim temeljima. Ako ne znate da napravite regulaciju za 21 vek zovite arhitekte iz Holandije.

5 40

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo