Moj komšija vučićodlak

Moj komšija vučićodlak Izvor: N1/Bogdan Mijović

Kada je vojvoda Šešelj stigao kod Legije u Zabelu sa originalnom idejom da zajedno oslobode Kosovo, Legija je upravo započinjao svoj dvadeseti roman, jerbo je do sada napisao devetnaest, koliko ih je i pročitao, pošto postoji običaj među književnicima da obavezno pročitaju svoje romene od korica do korica.

-Kolega, samo piši, budi uporan, možda me i sustigneš! - posavetovao ga je vojvoda Šešelj koji je u dosadašnjoj karijeri napisao između 120 i 170 knjiga, čiju literarnu težinu je uspeo da utvrdi samo papir-servis, jedina ovlašćena institucija za utvrđivanje literarne težine Šešeljevih književnih dela.

Sa druge strane, tačan broj Šešeljevih knjiga do sada nije uspeo da utvrdi niko razuman, jer je taj proces specijalna vrsta sudokua, a dužinu Šešeljevih književnih dela tek delimično su utvrdili naprednjaci, kada su pre desetak godina počeli organizovano da daju oglase po štampi: "Prodajem 124 metra očuvanih Šešeljevih sabranih dela zbog selidbe".

Mada je Šešeljeva karijera u celosti skup sabranih nedela opisanih u sabranim delima.

Tako je bilo i pre neki dan kada je Šešelj, koLegijalno, banuo kod Legije u Zabelu u okviru tim bildinga za oslobađanje Kosova.

Pre toga je kucao na razne adrese, ali niko nije imao razumevanja za njegovu ideju, čak mu nisu odgovarali ni na stari srpski oslobodilački pozdrav: "Dogodine u Prizrenu!", jer iz trenutne perspektive mogu da dogodine jedino da budu u Zabeli.

-Da bismo oslobodili Kosovo, moramo prvo da oslobodimo Zabelu jer je cela vrhovna komanda tog istorijskog poduhvata trenutno tamo! - objasnio je Šešelj na sednici Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke, gde Šešelj razmenjuje svoje ideje sa malobrojnim osobama koje su pročitale sve njegove knjige, te iz tog razloga počinju neopisivo da liče na Vjericu Radetu.

-Kad oslobodimo Zabelu, onda ćemo videti ko je vjerica, a ko nevjerica, ili što bi rekao rahmetli knez Lazar: "Ko je vjera, a ko nevjera" - rekao je Šešelj.

Oslobađanje Kosova tako je postalo usko povezano sa oslobođanjem Legije, književnog autora briljantne karijere: počeo je dokazani patriota Legije stranaca, potom zamenik komandanta našeg eminentnog pljačkaša zlatara iz Švedske i na kraju viši savetnik zvaničnog distributera heroina iz Medveđe.

Legija je jedanput izjavio da se od svih stvari na svetu plaši samo Boga, osobe koja je u međuvremenu, po svemu sudeći, digla ruke od njega. Ali baš kad je pomislio da je, eto, od njega i Bog digo ruke, pre neki dan u Zabeli je shvatio da vojvoda Šešelj od njega nije digo ruke. Pošto je vojvoda Šešelj u kompletnoj karijeri uvek najviše računao na osobe od kojih je i Bog digo ruke, jerbo su oni najbolje kapirali njegove raskošne ideje.

Čovek s takvom biografijom koji kaže da se plaši samo Boga - ili nije pročitao svoju biografiju ili nije pročitao Bibliju, ali Šešelj baš u takve polaže najveće nade.

-Kolega, budimo koLegijalni! Plan je sledeći: prvo ćemo da oslobodimo Zabelu, a onda krećemo pravo na Kosovo – rekao je vojvoda Šešelj kolegi Legiji pošto su se prethodno izljubili tri puta, jerbo se takav običaj praktikuje među preostalim pripadnicima Zemunskog klana, zbog teorije o trećem metku.

-Ajmo triput, valja se! - uzviknuo je kolega Legija, koji oko 40 puta osuđen na po oko 40 godina zatvora, i sad nevin leži prvih 40 godina.

Ko što se davljenik za slamku hvata, tako se i zatvorenik hvata za svakog koga vidi u blizini, te se Legija uhvatio za Šešelja, slamku veličine drveta sa pivskim stomakom, koga mlađe generacije poznaju kao "onog sa Farme", a srednje generacije kao "onog iz Parova".

Svi ga, međutim, poznaju kao osobu koja nije na vreme patentitrala otkriće Aleksandra Vučića u Zavodu za intelektualnu svojinu, te mu se patent odmetnuo, pa mu nije ostalo ništa drugo nego da u blagodetima Vučićeve Srbije, takoreći Patentove Srbije, skreće na sebe pažnju svakakvim neverovatnim poduhvatima na ivici paranormalnog.

Recimo, pre nekog vremena kupio je kuću u Hrtkovcima, jer obožava geografske odrednice na slovo H, ali na sreću lokalnog življa još nije čuo za Hvar.

O njegovom preseljenju u Hrtkovce može da se napravi rimejk filma: "Moj komšija vukodlak", s tim što bi za ovu priliku valjalo da se zove: "Moj komšija vučićodlak". A ako se cela Centralna otadžbinska uprava preseli u Hrtkovce, nema razloga da se to mesto ne preimenuje u Šešeljevci, te bi tu mogla da se organizuje tradicionalna manifestacija Šešeljijada, pandan Kobasicijadi i Čvarkijadi.

Na Šešeljijadi, festivalu svih jada, posetioci bi mogli da vide razne tajne recepte Velike Srbije. Na primer, kako da za najkraće vreme od četničkog vojvode postanete klovn koji traje. Zatim, kako da od pola Hrvatske na kraju karijere osvojite samo kućerak u Hrtkovcima, Srbija. Onda, kako da na kraju karijere postanete ovlašćena dvorska budala svog bivšeg patenta.

I kako da na kraju karijere dovedete sebe do toga da istomišljenike možete naći samo po kazneno-popravnim ustanovama.  

Komentara 75

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Miki

Zadnja tri pasusa ulepsase mi jutro. Bravo Drazo majstore!

5 0

Komis

"Mada je Šešeljeva karijera u celosti skup sabranih nedela opisana u skup sabranih dela." Sjajno.

136 281

Przeno

Drazo caru. Istina boli. Ja mislim ds se Seki cesa pozadi

106 197

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo