Šćepanović: Zaveštajte organe, upišite se u spasioce

Profesor dr Dušan Šćepanović, dečji hirurg, i sam transplantirani pacijent, govoreći o donorstvu, ističe da je 27 puta veća šansa da primite organ nego da ga date. Mišljenja je da treba zabraniti porodici da promeni odluku donora. Navodi da prospekcije kažu da je potrebno deset srca na milion stanovnika, 30 jetri i 60 bubrega.

Izvor: N1

Predlogom Zakona o presađivanju organa, koji je ušao u skupštinsku proceduru, prelazi se sa takozvane informisane saglasnosti, na pretpostavljenu saglasnost. To znači da će svi građani Srbije biti potencijalni donori, osim ako se izričito ne izjasne da su protiv toga da im se u slučaju moždane smrti uzmu organi.

Profesor doktor Dušan Šćepanović, dečji hirurg i član timova za transplantaciju, i sam je dobio novi život zahvaljujući takvoj intervenciji pre 12 godina. Sa svojih 49 godina, nakon teškog stanja, dobio je u Gracu novo srce. 

Govoreći u Novom danu u važnosti transplantacije, a na osnovu svog iskustva, poručio je gledaocima - zaveštajte organe, upišite se u spasioce.

Ispričao je da je u Nemačku otišao u invalidskim kolicima, da je imao takvu lefantijazu da nije mogao da pređe tri stepenika i brojne druge probleme koji idu s bolešću srca. Pošao je na ugradnju veštačke srčane pumpe, ali su mu tamošnji doktori rekli da procenjuju da on može da izdrži transplanataciju, što je odmah prihvatio.

Dobio sam srce, spasen sam, živim normalno, ističe gost N1.

Promena zakona u Srbiji je veliki korak napred, kaže Šćepanović ali, dodaje, to nije dovoljno. Ističe da su se za to što sada ulazi u proceduru, on i njegov tim borili 11 godina - Tramsplantaciona mreža Srbije, Bioetičko društvo, Lekarska komora, Savez bubrežnih invalida Srbije... Niz inicijativa smo imali, nadam se da će me predsednik skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić pozvati, kao stručnjaka, na saslušanje u parlament, dodaje. "Ja sam bio član prvog tima za transplanataciju bubrega i šef prvog tima za transplantaciju kostne srži".

Šćepanović je mišljenja da treba zabraniti porodici da promeni volju donora i da je to ključna stvar. "Ko ste vi, bilo moja ćerka ili supruga, da promenite moju volju za donorstvom", pita. Smatra da svako treba odluku da potpiše - želim da budem donor i to potpisujem, ne želim da budem donor ni u kakvim okolnostima - i to da bude potpisano.

Ali, gost Novog dana ističe da je 27 puta veća šansa da primite organ nego da ga date.

Objašnjavajući ko može da bude donor, kaže da je to pacijent u slučaju moždane smrti. Kaže da su kriterijumi strogi, a da su ponegde, kao u Hrvatskoj, "pojačani sa" smrću moždanog stabla, odnosno produžene moždine.

Dodaje da postoje specijalne metode koje mere aktivnosti mozga, i u slučaju da je mozak mrtav, može da se vrši transplantacija. Postoje, dodaje, i donori u slučaju srčane smrti, ali oni su marginalni, jer tom prilikom nema krvi u jetri, u plućima, nastupa hladna nekroza i ti organi nisu pogodni za transplantaciju.

"Kad mozak ne radi, srce može, pa i kad ga izvadite, ali to nema nikakve veze sa životom, jer vi ste mozak... Srce je "pumpa", jetra je "laboratorija", creva su "kanalizacija", bubrezi su "vodovod", a sve je odavde", kaže pokazujući na glavu i dodaje: "Uostalom ja sam isti, i posle promene srca".

Govoreći o Eurotransplantu, kaže da se je to organizacija koja funkcioniše po principu prioritetne liste - o tome ko će dobiti organ "odlučuje kompjuter i programe core". A postoji, dodaje, nekoliko parametara na osnovu kojih program radi - najvažniji su krvna grupa i površina tela, kad je u pitanju srce.

Nije pravilo, ali je bolje da muškarac dobije muško srce, bolji su rezultati, jer je srce donatora bombardovano tokom života testosteronom, i zato su rezultati bolji, nego kad je u pitanju žensko srce, navodi.

Hrvatska model pretpostavljene saglasnosti primenjuje još od 1998. godine, i u samom je vrhu u Evropi po broju urađenih transplantacija.

"Hrvatska ove godine ima 118 ili 121 donora na četiri miliona stanovnika, mi do maja imamo 18, do kraja godine daj Bože imaćemo 30", navodi.

Kaže da je Hrvatska prošle godine uradila 35 ili 36 transplantacija srca i 131 transplantaciju jetre.

Navodi da je pitao doktora iz Hjustona koji je uradio najveći broj transplantacija o prospekciji potrebnih donora i navodi da je situacija ovakva - kad je u pitanju srce - 10 na milion stanovnika, jetra - 30, bubreg 60 na milion stanovnika.

"Dakle, za Srbiju (je potrebno) 60 do 70 transplantacija srca, plus preostali pacijenti iz prehodne godine", navodi.

Govoreći o upoznavanju porodice donora, ispričao je da je u Nemačkoj to izričito zabranjeno zbog emocionalne interferencije, iako je, kako kaže, imao strašnu želju da upozna najbliže svog donora. 

Kaže da se obično o donorima jako malo zna, a da on o svom zna da je bio 11 godina mlađi od njega i da se radilo o čoveku koji je vodio računa o svom zdravlju, bio atletske građe, ali je voleo brzu vožnju i poginuo. Njegova porodica je odmah dala saglasnost za srce, dodaje.

Ljudima sa problemom koji je on imao poručio je da zaista nemaju čega da se plaše - samo toga da im ne otkažu organi.

Da nije bilo transplantacije, ističe, otišao bih na onaj svet uskraćen za jednu potpuno novu dimenziju života i najveće zadovoljstvo koje imam, zaključio je dr Šćepanović, napominjući da je za ovih 12 godina dobio unučiće i poručio: "Zaveštajte organe, upišite se u spasioce".

Komentara 32

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Donor

Donorsku karticu sam odavno potpisala. Posle tog strasnog potpisa sam prezivela 2 operacije. Ostala sam bez samo dva organa, ona koja su planirana hirurskom intervencijom. U medjuvremnu sam postala i lekar. Rastuzuje me i zabrinjava koliko nam je empatija na niskom nivou. Umesto da pomognemo nekom kada god smo u prilici mi bi radije i organe i imovinu sa sobom u grob odneli.

2 7

neverica

Ne mogu da verujem...toliko komentara u kojima se kaze: "ne dam ni posle smrti..." Kakav smo to narod...

10 11

Aleksej

Hocu, ako cu da dobijem besplatno zdravstvo....

7 3

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo