Granični sporovi na Balkanu - različiti pogledi na isto

Granični sporovi nisu neuobičajeni među zemljama na Balkanu. Bosna i Hercegovina ima nekoliko otvorenih pitanja sa susedima, ali Sarajevo još ne predlaže zvanična rešenja. Sa Srbijom nema dogovora o predloženoj razmeni teritorija, a Pelješki most će da se gradi bez obzira na negodovanja iz Sarajeva.

Izvor: N1

Sporna žarišta između BiH i Srbije poznata. Hidrocentrale Bajina Bašta, Zvornik, koje su u vlasništvu Elektroprivrede Srbije. Pruga Beograd - Bar, što prolazi kroz Rudo. Spor i u području Međurečja. Sve je to trebalo biti rešeno, ali je druga strana odustala, stav je službenog Beograda.

"Na žalost, to se onda ispostavilo da ono što je bilo dogovoreno više nije dogovoreno. Ja se plašim da mi nemamo taj problem da nešto dogovorimo, a onda odstupimo od toga. Ako tako nastavimo, onda nikada nećemo zatvoriti bilateralno te sporazume", rekla je Ana Brnabić, premijerka Srbije.

Predlog Srbije je bio - razmena teritorija. Bosna i Hercegovina bez koncenzusa. Republika Srpske nije našla problem u beogradskom predlogu.

"Reću u ime Republike Srpske da mi stojimo iza predloga Republike Srbije. I to je trebalo da bude završeno, i ne mogu da razumem da nije. Sve je to u Republici Srpskoj", kazao je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Rešenje graničnog spora, kakvo god ono bilo, potencijalno nailazi na birokratsku barijeru u institucijama BiH. U slučaju međunarodne arbitraže, neophodan je koncenzus u Predsedništvu, što nije lako ni zamisliti kao moguću opciju. Ako bi se prihvatila razmena teritorija, ponovno je neophodna ratifikacija u parlametima.

"Kada je u pitanju razmena teritorija, a imamo ih u svetu, moramo ići na potpisivanje novog međunarodnog ugovora, koji mora biti ratifikoran. Kod razmene teritorija mora se uvek gledati kvantitet i kvalitet određene teritorije, kako bi dve susedne države našle svoj interes kako to ne bi išlo na štetu jedne ili druge države", kaže Enis Omerović, sa Pravnog fakulteta u Zenici.

Podaci geografa u BiH daju ovakvu sliku. Istočna granica sa Srbijom iznosi 335 kilometara, ili 2/3 ukupne dužine. Većina se odnosi na korito rijeke Drine, i tek trećinu je suvozemno područje. I jedan ključni podatak - 94 odsto energetskih potencijala Drine dolazi sa bosansko-hercegovačke strane. Bosna i Hercegovina imala je određene granice na istoku, nakon međunarodnog priznanja Srbije i Crne Gore na Berlinskom kongresu, i austrougarske aneksije.

U tim istim granicama je ušla i u Kraljevinu Jugoslaviju 1918. Spor, ipak, ostaje još od međunarodnog priznanja BiH.

Na jugu - još jedan problem. Gradnja Pelješkog mosta počinje uz zeleno svjetlo Zagreba i Brisela, ali ne i iz Sarajeva.

"Jasno je da je Pelješki most na hrvatskoj državnoj teritoriji", kaže Andrej Plenković, premijer Hrvatske.

"Mi ćemo se dalje obratiti Evropskoj komisiji, hravatskoj strani, i na kraju, obratićemo se sudovima koji se bave ovm stvarima", odgovara Bakir Izetbegović, član Predsedništva BiH.

Dragan Čović, hrvatski član Predsedništva BiH, to gleda iz ovog ugla: "Mislim da mi moramo raditi ovo što radi Republika Hrvatska, Pelješki most, da nam oslobodi koridor jadransko-jonski, da ide kroz Popovo polje čitavom Hercegovinom, da ga izmestimo baš kroz Bosnu i Hercegovinu".

Različiti pogledi na istu stvar decenijama odugovlače rešavanje graničnih pitanja. Ali Brisel je jasan - bez razgraničenja, nema ni ulaska zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Tagovi: granice , Hrvatska , Balkan , Srbija , BiH

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Budo

A kako Crna Gora lako rješava te sporove.

141 1

Stormtrooper

Neka odluči pobednik u ratu. To je najsigurnije.

3 274

Nikolija

mi ni jedan rat 90-ih ne dobismo,a bili smo najjaci:tehnika,ljudstvo, vojna organizacija,pozadina,...(a sada smo bez svega toga).

10 140

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo