Sud: Poljska mora da prestane sa sečom zaštićene prašume

Sud: Poljska mora da prestane sa sečom zaštićene prašume Izvor: Wikimedia/Ralf Lotys

Sud pravde Evropske unije u Luksemburgu presudio je da je Poljska sečom zaštićene Bjalovješke prašume na granici sa Belorusijom prekršila zakone Evropske unije i mora sa sečom da prestane.

Poljska je seču šume opravdavala tvrdnjom da brani taj poslednji veliki ostatak ravničarskih prašuma od invazije buba štetočina.

Presuda, na koju ne može da se uloži prigovor, završava spor poljskih konzervativnih vlasti stranke Pravo i Pravda sa Evropskom komisijom započet još 2016. godine zbog koga je EK prošlog leta tužila Poljsku Sudu EU u Luksemburgu zbog toga što je tadašnji ministar životne sredine Jan Šiško naredio da se utrostruči seča u Bjalovježi pravdajući to invazijom štetočine - osmozubog smrčinog potkornjaka.

Tadašnja vlada premijerke Beate Šidlo ignorisala je i zahtev Komiteta svetske baštine UNESKO, pod čijom zaštitom je prašuma od 1979. godine, da se hitno obustavi seča, i demonstracije Poljaka i proteste ekologa da prestanu da tretiraju taj biser prirode kao plantažu dasaka.

Poljska je po presudi suda u Luksemburgu prekršila direktive o oblastima Natura 2000 i o staništima i zaštiti ptica, a ako ne bude poštovala presudu, zemlji prete visoke novčane kazne.

Prema analizi EK, koju je uvažio Sud EU, obim seče i eksploatacije drveta, iako nije pogodio prvu striktno zaštićenu zonu, prevazilazi sredstva koja smeju da se primene za održivi razvoj i eksploataciju šume, a ekološka organizacija Grinpis upozorila je da je u prašumi teška tehnika, ne samo klasicne motorne testere što dodatno razara i tlo u prašumi.

Od ukupnog kompleksa nekadašnje prašume, u Belorusiji je pod zaštitom UNESKO rezervat od skoro 900 kvadratnih kilometara, u Poljskoj oko 100 nulte zone u kojima je registrovano i više od 1.000 stabala staraca - čak 600-godišnjih hrastova, 350-godišnjih borova i 250-godišnjih jela.

Bjalovježa je i stanište retkih i ugroženih biljnih i životinjski vrsta, a njen simbol je evropski bizon koga su polako, od svega nekoliko preostalih grla, sudbine izumrle vrste spasili upravo u Bjalovježi, gde sada, sa obe strane granice, žive stoglava stada.

"Glavna razlika između dve strane spora je u tome da jedni smatraju da se prema Bjalovješkoj prašumi može odnostiti kao prema bilo kojoj drugoj privrednoj šumi. Dok drugi smatraju da je toliko izuzetna, kao najočuvanija prirodna šuma u Evropi, da je u celini treba ostaviti na miru. Tu nema diskusije, tu je samo gađanje argumentima", kazao je prošlog leta povodom tužbe poljskoj privatnoj televiziji TVN24 Pjotr Tiško Hmjelovec iz poljskog Instituta drva.

Tiško-Hmjelovec je podsetio da je Bjalovješka prašuma živela bez mešanja čoveka stolećima, a čovek se u prirodne procese meša tek poslednjih 100 godina.

Nova vlada premijera Mateuša Morvjeckog obećala je da će poštovati konačnu presudu Suda EU kakva god da bude.

Komentara 1

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Kondor

Iz svega navedenog i do sada vidjenog, konzervativne vlasti iz stranke Pravo i Pravda su najvece stetocine.

2 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo