Zatvori

Direktor EBRD: Srbija bi mogla da bude lider u inovacijama

Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj odobrio je novu petogodišnjustrategiju za Srbiju. Koji su planovi ove institucije u narednom periodu, kako ocenjuje stanje srpskih finansija i na koji način podstaći privatne investicije za N1 govori Danijel Berg, direktor EBRD za Srbiju.

Izvor: N1

N1: U izveštaju EBRD-a o tranziciji navodi se da Srbija ima ogroman tranzicioni jaz u poređenju s ostalim zemljama.

Berg: Ja možda ne bih upotrebio reč ogroman. Rekao bih da je Srbija na sredini tranzicije. Ako pogledate Srbiju i Zapadni Balkan, rekli bismo da su na nekoj sredini puta ka tržišnoj ekonomiji, u poređenju s Nemačkom, Švedskom ili naprednim zemljama EU. Napreduju, svakako su mnogo napredovali u poređenju s periodom od pre deset godina. Srbija je na sredini puta. Voleli bismo da vidimo veći napredak, ali kreću se u pravom smeru.

N1: Ali istakli ste da je rast BDP-a nedovoljan. Kako to ubrzati?

Berg: Naš ovogodišnji izveštaj o tranziciji usmeren je ka tome da zemlje srednjeg prihoda, a tu spada i Srbija, izađu iz tranzicionog jaza rasta u zemljama sa srednjim prihodima. Mislim da je za Srbiju najvažnije da nastavi s ključnim privrednim reformama. Mnogo ste napredovali u pogledu makroekonomije i u fiskalnim pitanjima. Narodna banka stabilizovala je monetu, i to sjajno radi. Sada bi poslovne reforme trebalo da olakšaju poslovanje u Srbiji. Opet, kad se osvrnemo na izveštaj o tranziciji, pričamo o upravljanju i o tome šta je ekonomija kojom se dobro upravlja. Državna preduzeća nadmeću se s komercijalnim preduzećima na drugačiji način. Želite da to nadmetanje bude pošteno i izjednačeno. Želite da olakšate administraciju. Želite da unapredite celokupnu upravu. Zato EBRD radi s vladom na nečemu što nazivamo Inicijativa za investicionu klimu i upravljanje. Radimo na reformama inspekcija i snabdevanja, radimo na reformama službi za konkurentnost. Sve te oblasti na kojima radimo, uz oblasti na kojima rade drugi donatori, usmerene su ka olakšanju poslovanja. Mislim da je to ključno za Srbiju. Da bi se rast ponovo pokrenuo, moraju se izjednačiti mogućnosti u privatnom i javnom sektoru, kako bi sprske kompanije više investirale i usredsredile se na inovacije, gde bi Srbija mogla biti lider, a ne sledbenik u odnosu na ono što se dešava u ostatku sveta.

N1: Koliko je Srbija zaista konkurentna?

Berg: Srbija je konkurentna kad pogledate cenu rada. Srbija je nedovoljno produktivna u smislu toga koliko se dobija za jednosatni rad. Ali kada dodate tu cenu rada, Srbija je konkurentna. Zato imamo porast u ponudi poslova. Ljudi dolaze u Srbiju da ulažu u konkurentnu ekonomiju, relativno govoreći, u smislu rasta. Ali da bi Srbija bila konkurentna onako kako želi da bude, u visokocenjenim poslovima, moramo nastaviti s obukama, s investicijama i inovacijama. Moramo nastaviti s investicijama u akcijama s dodatom vrednošću. Mislim da Srbija kaska uzme li se u obzir to gde bi trebalo da se nalazi, što je razlika između zemlje s rastom od 1% do 2 % i zemlje čiji je rast 3% do 4 %, a to je ono što Srbija želi.

N1: Mi smo prepoznati kao zemlja s jeftinom radnom snagom.

Berg: Da.

N1: Kako to da promenimo? Kako da povećamo produktivnost i dobijemo bolje plaćene poslove?

Berg: Mislim da ste počeli to uviđati. Kad putujem po zemlji, od većih stranih ulagača čujem da traže kvalitetne radnike, te da su spremni da ih plate više. To je proces. Ne dešava se to preko noći. Svakako, kompanije dolaze u Srbiju delimično zbog lokacije, cene rada i dobrih radnika. Vi sad želite da ulažete u te radnike, želite da ih imate sve više u vrednijim projektima, na vrednijim položajima. Mislim da se to dešava, i zato je vladin sledeći korak, nešto o čemu vlada često priča, prekvalifikacija, obrazovanje i subvencije za inovacije. Ako uspemo da podstaknemo kompanije da se usredsrede na inovacije, mislim da ćete imati i višu cenu rada.

N1: Da li biste rekli kako bi državne subvencije trebalo više da se usredsrede na inovacije? Jer, deluje mi da će većinu subvencija dobiti kompanije što zapošljavaju ljude koji rade za veoma loše plate.

Berg: Mislim da je to kombinacija. Kompanije koje rade po Evropi koriste, kad to mogu, subvencije, pokušavaju da se učine privlačnim onima koji stvaraju radna mesta. Srbija želi da stvori radna mesta, i mislim da vlada govori da su joj potrebne kompanije koje će obezbediti 500, 1.000 ili 2.000 radnih mesta. Mnoge kompanije koje se bave inovacijama jesu male, imaju pet, deset ili dvadeset zaposlenih. Mislim da je važno i jedno i drugo. Pored inovacija, pomenuo sam da radimo s Evropskom unijom na programu zajmova za mala preduzeća. Oni će se davati za konkurentnost. Tu ćemo se usredsrediti na mala preduzeća. Ona će moći da dobiju malu pomoć, a kao deo tog projekta trebalo bi da se usredsrede na to gde se na tržištima EU mogu nadmetati. Opet, tu je reč o konkurentnosti i inovacijama.

N1: Kako se izboriti s demografskim trendovima i emigracionim trendovima s kojima se Srbija sad suočava?

Berg: Bio sam ovog vikenda u Pragu, turistički. Oni su pre deset-petnaest godina imali istu brigu. Svi Česi su odlazili. Danas Češka ima najnižu stopu nezaposlenosti u EU. Ljudi se vraćaju nakon obrazovanja u inostranstvu. Mislim da možete samo učiniti svoju ekonomiju što privlačnijom, stvoriti radna mesta. I onda će se demografski trend, po prirodi stvari, preokrenuti, ljudi će početi da se vraćaju kući. Vidim da se mnogi pametni Srbi vraćaju kući. Bili su u inostranstvu, obrazovali se na međunarodnim fakultetima, možda su nekoliko godina radili u nekoj kompaniji u inostranstvu, ali kad vide priliku, vraćaju se. Mislim da je najbolje što možete uraditi to da učinite ekonomiju privlačnijom. Tako ćete prirodno promeniti demografski trend.

N1: Prepoznali ste i državna preduzeća kao jedan od većih problema u srpskoj tradiciji.

Berg: Da. U našem izveštaju o tranziciji zaključili smo da Srbija ima visok nivo državnih poseda u poređenju s drugim zemljama. Mislim da je to tako u mnogim sektorima. U industriji, uslugama, u osiguranju… još uvek imate državne firme. Došli smo do otkrića da te državne firme imaju nižu stopu profitabilnosti od privatnih. Generalno, predlažemo da te državne firme budu konkurentnije ili da ih privatizujete, ako možete. Mi nismo za privatizaciju kao takvu. To ne mora biti konačno rešenje – privatizacija svega. Ali mi jesmo za to da državna preduzeća rade u komercijalnom, konkurentnom okruženju, tako da im se ne dozvoli da ostanu nekonkurentna. To nije dobro iskorišćavanje državne svojine. Svakako, tokom vremena, vlada je, neću reći protraćila, nego izgubila novac podržavajući neodrživa državna preduzeća. Ili dozvoljavajući državnim preduzećima da ne budu produktivna i efikasna. Što više možemo, treba da pomažemo državnim preduzećima da budu efikasna i produktivna. Ili, ako to nisu, omogućiti im da ne prežive, možda da bankrotiraju. Bolje je tako iskoristiti vladin novac nego podržavati preduzeća koja nemaju budućnost.

N1: Ali to je i socijalno pitanje.

Berg: To je veliko socijalno pitanje. Bio sam prošle nedelje na Kopaoniku. U panelu je učestvovao ministar finansija, pričali smo o tome kako da energetska preduzeće i preduzeća za transport budu efikasna i delotvorna. U isto vreme pričali smo i o socijalnoj sigurnosti. Morate brinuti o siromašnima, oni ne smeju biti ostavljeni na cedilu, ne mogu biti ostavljeni bez ikakvih prihoda. Dakle, morate podići cene, ali i podržati socijalnu sigurnost. Morate naterati ljude da plate kartu u javnom prevozu, ali morate i onim ljudima koji nemaju nikakvih sredstava omogućiti neke subvencije. Potrebna vam je dugoročna reforma korporativne uprave tih institucija. Trenutno vodimo takav program u EPS-u, u Železnicama Srbije, kao i u Preduzeću za prevoz putnika Beograd. Pomažemo u formiranju odbora, u tome kako odbori odlučuju o upravi, kako uprava odlučuje o strategijama. To je dobro upravljanje. Ako uradimo to kako treba, te kompanije mogle bi biti efikasnije. Je li to tamo gde bismo mi želeli da bude trenutno, u ovoj fazi tranzicije u Srbiji? Ne bih rekao. Je li bolje nego što je bilo pre pet ili deset godina? Mislim da jeste. I mislim da idemo u pravom smeru. Sad se treba držati te inicijative, umesto da se osvrćemo unazad.

N1: Pitam zato što smo od početka tranzicije pričali o reformama, ali nije se mnogo uradilo. Očigledno je da ovaj proces ne predvode samo ekonomski razlozi.

Berg: Da. Ni u jednoj zemlji to nije jednostavan proces. Setite se Engleske i reformi rudnika uglja, koliko je bilo surovo kad je Margaret Tačer donela tu odluku… Ipak, bio je potreban čvrst politički stav da bi se rešilo teško političko pitanje. Čestitam Srbiji kada donese tako čvrste odluke, a to se dešavalo. Videli ste, prošle godine donete su neke teške odluke u vezi s energetskom kompanijom, podignute su tarife, povećana je naplata. Neki radnici su otišli. Gde god je to bilo moguće, dobrovoljno su odlazili. Isto važi i za Železnicu. Kada se osvrnem na naš projekat sa Železnicom od pre deset godina… Kad smo tek počeli saradnju s njima, pričali smo o podeli Železnice na tri kompanije. Infrastruktura, teretni deo i transport. Danas je to urađeno. Trebalo je oko osam godina više nego što smo očekivali, ali sad je to urađeno. Dakle, da, teško je nastaviti s politički obojenim komercijalnim promenama koje je potrebno uvesti u državnim kompanijama.

N1: Mislite li da je Srbiji potreban novi aranžman sa MMF-om?

Berg: Možemo se složiti u mišljenju da je poslednji program bio uspešan. Mislim da je pomogao kao sidro za mere reformi i u makroekonomskim i u nekim poslovnim reformama. S međunarodne tačke gledišta, predložio bih nastavak programa sa MMF-om. Ako ništa drugo, dobijate savete, dobijate moralnu podršku. Pomaže vam kad treba da donesete teške odluke, imate nekog da vas sasluša. Zaista bih predložio političkim figurama da razmisle o ostanku u MMF programu. Ali odluka je, naravno, na Srbiji. Ako odluče da rade bez programa MMF-a, nadam se da će se držati onih tipova reformi kakve bi im i MMF preporučio.

N1: Privatnih investicija nema iz više razloga. Mala preduzeća često govore da nemaju dovoljno dobar pristup finansijama.

Berg: Imamo porast stranih investicija, što je dobro. To je važno i to ne treba zaboraviti. Strane investicije su porasle u poslednjih nekoliko godina, i zaista sam zadivljen brojem stranih ulagača koje srećem, a koji su zainteresovani da dođu u Srbiju. To nisu preduzeća koja zapošljavaju 10.000 ili 20.000 ljudi, već 500 do 1.000 radnika. To je veoma dobro. Domaće kompanije ne ulažu dovoljno, a ni vlada ne ulaže dovoljno u infrastrukturu. Voleli bismo da vidimo više investicija i od vlade i od privatnog sektora. Što se tiče malih kompanija, bankovni sistem prošao je kroz težak period, a sad izlazi iz njega. Pomagali smo vladi i bankama kad je reč o nefunkcionalnim kreditima. Vidimo da je broj takvih kredita prošle godine opao za oko 50 %. To je delom usledilo i zbog otpisivanje loših kredita. To je prirodno, to se dešava širom sveta. Sada, kad su se banke izborile s delom tih nefunkcionalnih kredita, nadamo se da će ubrzati davanje kredita. I EBRD, i EIB, i ostale međunarodne organizacije veoma su zainteresovani da podrže finansiranje malih preduzeća.Pomenuo sam već konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Počećemo s tim kasnije ove godine. Imamo i novi projekat za energetsku efikasnost za kredite, ne za mala preduzeća, već za pojedince. Nadamo se da su banke već dostigle dno, da tako kažemo, te da će se izdavanje kredita ubrzati.

N1: Kad su u pitanju mala preduzeća, mislite li da su u pravu kada kažu da su banke prestroge pri davanju kredita?

Berg: Banke su pažljive i obazrive. Njihov posao jeste da zaštite novac svojih deoničara. Banke jesu obazrive kad je reč o malim preduzećima. To je tako svuda u svetu. Većina startap preduzeća ne pozajmljuje novac od banaka, već od prijatelja i članova porodice, iz privatnog kapitala. Nije šokantno kad čujemo da mala preduzeća kažu kako ne mogu lako podići kredit. Nadam se da se danas banke osećaju spremnim da počnu s pozajmljivanjem, pošto su se pozabavile nekim problemima koje su imale posle finansijske krize 2008−2010.

N1: Ali često mala preduzeća nisu spremna…

Berg: Često je i malim preduzećima potrebna pomoć. Mi imamo specijalni program koji zovemo Savetom za mala preduzeća. On pomaže stotinak kompanija godišnje. Naravno, to nije dovoljno, voleli bismo da pomognemo hiljadu kompanija godišnje. Recimo da pomognemo stotinak njih. Mi pratimo njihov rast nakon što se konsultuju s nama. Otkrili smo da imamo 25% više izdavanja kredita, 15% više zaposlenja, 20% više izvoza. Kompanije koje poslušaju poslovne savete, poboljšaju vlastitu upravu i strateško razmišljanje, pa se potom mogu obratiti bankama i možda podići kredit. Pre dve godine započeli smo Program podrške ženama u biznisu. Otkrili smo da žene imaju fantastična preduzeća i fantastične proizvode. One nisu umele dobro da ih predstave bankama. Deo naše pomoći sastoji se u spajanju, u povezivanju dobrih ideja, te u objašnjavanju kako da se predstavite bankama. To je sasvim jednostavno. Otkrili smo da žene, kad to učine, postaju odlični klijenti banke. Imaju sjajne proizvode i obezbeđuju bankama profit.

N1: Da se vratimo na nefunkcionalne kredite. Stopa je oko 11%. Banke u Srbiji zadovoljne su tom stopom. Da li biste vi rekli da je ona dovoljno niska?

Berg: Ako želite da se pozabavite svim nefunkcionalnim kreditima, radije biste da ta stopa iznosi 0%. Čak se i EBRD uvek bori s nefunkcionalnim kreditima. I mi ih imamo, pratimo ih, imamo specijalni tim za njih. Mislim da EBRD veoma dobro radi jednu stvar. I ohrabrio bih Narodnu banku, Ministarstvo finansija i komercijalne banke da nastave da rade na tome. Reč je o tome da se nefunkcionalni krediti moraju izdvojiti, da se treba pozabaviti njima i usredsrediti se na kredite o kojima ste se malopre raspitivali – kredite za mala preduzeća i lokalnu ekonomiju. Mislim da je najbolji primer rešavanja problema s nefunkcionalnim kreditima… Ja sam iz SAD, a mi smo imali vrlo aktivan sistem donošenja odluka. Brzo smo izdvojili loše banke i loše kredite, prodali njihovu imovinu i otarasili ih se, pa smo mogli produžiti dalje s dobrim kreditima i dobrim posedima. Možete potrošiti mnogo vremena usredsređujući se na loše stvari, te onda ne razmišljati o dobrim stvarima. Mislim da je to važno. Mislim da je važno to što je vlada pomogla bankama da uklone neke od loših kredita koje su im bile u portfoliju. Ako se setite, prošle godine bilo ih je preko 20%. Dakle, 11% jeste dobra stvar. Pomagali smo vladi u strategiji na kojoj su Ministarstvo finansija i Narodna banka sarađivale s nama. Mislim da im treba čestitati na tome što su spustili stopu na 11%. Da li bi ona trebalo da iznosi 5%? Naravno. Hajde da radimo na tome da se još više snizi. Važnije od toga jeste da vaše osoblje počne raditi na pozitivnim stvarima, na rastu banaka, umesto što se bave lošim ulaganjima.

N1: Ako na EBRD gledamo kao na ulagača, koje vas industrije najviše interesuju?

Berg: Upravo smo završili s ažuriranjem državne strategije. Objavljena je pre nedelju dana na našem veb-sajtu. Tamo je možete naći, a ohrabrujemo vas da to i učinite. Napravili smo zaista detaljnu dijagnostiku i detaljan pregled s vladom, deoničarima, preduzećima, bankama. Pokušavamo da se usredsredimo na kompanije koje će proizvesti taj rast i koje će se pobrinuti da Srbija pobegne iz zamke srednjeg prihoda. Još uvek smo vrlo aktivna institucija, još uvek moramo reagovati na potrebe kompanija. Poslednjih nekoliko godina finansirali smo prodavnice u Srbiji s boljim uslugama, boljim zgradama, boljom logistikom prevoza. Prvi put smo investirali u obnovljive izvore energije. To je nešto što veoma zanima i Srbiju i investitore. To se desilo prvi put nakon dugog političkog dijaloga i reformi. Ulagali smo u poljoprivredu, u neke posede, kao i u mala i srednja preduzeća. Mislim da ono najvažnije nisu sektori, već tip investitora s kojima možete sklopiti partnerstvo. Mi želimo partnere koje zanima da promene način poslovanja u Srbiji. Oni bi trebalo da budu vrhunski, trebalo bi da ih zanima izvoz, trebalo bi da posmatraju vrednosne lance i da uvode nove tehnologije.

N1: Kad pričamo o portfoliju EBRD-a u Srbiji… Očekujete li da se on poveća u narednih pet do deset godina?

Berg: Nama je 2017. bila sjajna godina. Nakon malo sporije 2016, uložili smo skoro 400 miliona u posao, što je prilično lepa suma. Predstavljao sam našu strategiju odboru, kad je neko rekao: „Hajde da dostignemo 500 miliona!“ Dakle, naša banka želi da radi više u Srbiji. Voleli bismo da širimo posao. To zavisi od ekonomije, od ulagača. Ne možemo sami ulagati, mi nismo strateški ulagač, pa su nam potrebni partneri. Partner može biti i država. Međutim, još važnije je to da partner bude privatni investitor. To mogu biti strani ili domaći investitori. Nadamo se da će 2018. biti pođednako dobra kao 2017, ako ne i bolja. Pomenuo sam nekoliko puta da vlada ima neke vrlo uzbudljive projekte koje je ove godine podržavala. Tu je Ugovor za uređenje deponije u Vinči, što je koncesija. To će biti privatni investitor koji želi dugoročnu koncesiju za upravljanje deponijom. To je velika investicija, koja zahteva mnogo finansija. Takav projekat mnogo znači za EBRD u jednoj godini. Isto važi i za Aerodrom. Ne znamo tačno gde će to završiti, ali, opet, privatni investitor koji ulaže u aerodrom otvara veliki projekat. Danas smo čitali o interesovanju koje još važi za druge državne kompanije, kao što je RTB Bor. Uz dobre strateške investitore, banka poput EBRD-a bila bi zainteresovana za saradnju. To je to što se tiče državnih kompanija. U poljoprivrednom ili trgovačkom sektoru, ili u sektoru inovativnih tehnologija, mogli bismo investirati bez učešća države. Mnogo toga možemo raditi u Srbiji, i voleli bismo da povećamo posao sa 400 miliona na 450 do 500 miliona.

N1: Imam samo još minut, ali želeo bih da vas pitam za možda najprepoznatljiviju investiciju u vašem portfoliju. Reč je o Komercijalnoj banci. Kakva je vaša izlazna strategija i kakve su vaše opcije za saradnju?

Berg: U Komercijalnoj banci smo već dugo. Od samog početka očekivala se privatizacija Komercijalne banke. To je još uvek naša preporuka i naše očekivanje. Trenutno, još uvek radimo s vladom na tome da se popravi korporativna uprava, a radimo i na strategiji za budućnost Komercijalne banke, ali nema ničeg konkretnog što bismo dodali onome što već znate. Radimo na tome da tu državnu banku pretvorimo u vrhunsku trgovačku banku.

Tagovi: Danijel Berg , EBRD

Komentara 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

?

"Zemlje koje su nikle kao cvijeće iz groba Jugoslavije i nisu države, nego igraonice za bogate: pljačkaonice u kojima se divlja djeca tranzicije, naša kapitalistička odojčad, igraju Zapada, demokratije i slobodnog tržišta. Vaspitačice nema, njeni emisari(Svetska banka,MMF) tek ponekad navrate, blago ukore pa po glavi pomiluju male nasilnike." Andrej Nikolaidis

6 1

Q

Svetska banka i MMF=U debatama se ne pozivajte na podatke, već protivnika zasipajte sloganima, frazama, floskulama. Ključne reči moraju biti – sloboda jedinke, sloboda izbora, potrošački izbor, liberalizacija, tržište, optimalna alokacija resursa, privatna inicijativa, slobodna konkurencija i preduzetništvo, vladavina prava i ambijent. Uvek pravite gadljive grimase kada se pominju: država i društvo, javni interes i javna potrošnja, razvojna politika, nezaposlenost, siromaštvo i socijalne razlike, progresivni porezi i porezi uopšte, regulacija i državna intervencija. (Ako se interveniše u korist moćnih, pravite se da niste primetili.)

6 1

Pop Makarije

Mogao bi i deda ali mator

7 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo