Žanetić: U Beogradu da se napravi "zid demokratskog plača"

Žanetić: U Beogradu da se napravi "zid demokratskog plača" Izvor: N1

Predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Vojislav Žanetić ocenjuje kaže da su beogradski izbori prošli kao fudbalska utakmica na nagnutom terenu, gde nije bilo ravnopravnih uslova za sve učesnike, a što je aminovano od evropskih političkih struktura. Smatra da u Beogradu negde treba napraviti zid demokratskog plača.

Žanetić navodi da u srpskoj političkoj javnosti ne postoji jasan stav kako treba da izgledaju regularni izbori, i ovo sad na šta se pristaje je ideja da se preživi dok se ne oformi neki stav o tome kako bi izbori trebali da izgledaju

Ovde imate čekaonicu za ulazak u EU, koja je od strane EU dobila svog šefa, i ta odluka ne može da se menja, i svi razumeju kakva j to situacija, dodao je.

Naglašava da je SNS je članica EPP (Ervopske narodne partije), čega je šef Angela Merkel, dok ovi drugi nisu članovi ničega u evropskom političkom spektru, da su tu nezbrinuta deca, siročad...

I onda je jasno da za najobičnije beogradske izbore šef najveće stranke i predsendnik države ima priliku da svoju neoficijelnu gradsku kampanju podrži sa Angelom Merkel ili na to mu dođe Lavrov u nedelji pred glasanje, a ovi drugi nemaju takvu priliku, ako ih pozove neki ambasador i počasti ih čaj, onda je to super.

Nametnuta je jedna velika polarizacija... Svako ko je išao obaška, on je postao vaška

Voja Žanetić

 Govoreći o rezultatima opozicije, kaže da kada bismo sabrali sve te rasute glasove, to bi bilo 30-ak posto i još nešto pride. Postoji na drugoj strani tog političkog spektra jedan procenat birača koji bi hteo da glasa za nekog drugog, ali nisu baš ovi lumeni sa druge strane razumeli kakvu partiju šahovsku igra čovek koji voli izbori i odlično se snalazi na njima

"Nametnuta je jedna velika polarizacija... Svako ko je išao obaška, on je postao vaška... Učestvovali su na pogrešan način u jednoj tržišnoj utakmici, koja je pri tom neravnopravna", istakao je.

I kampanje - sve komunikacije koje su bile i sa jedne i druge strane - vidi kao neravnopravne.

Politika je biznis skupljanja glasova, za koji ti treba organizacija, pare, mediji, ponekad i podrška međunarodnih faktora (što se videlo sa Merkel, Lavrovim), i imate, s jedne strane, jedan konglomerat veliki - preduzeće koje se bavi time na naučni način, industrijski se skupljaju glasovi, a s druge strane imate ekipu koja sedi na na zidiću kod Vukovog spomenika i čeka nekog da dođe da ih uzme da rade, navodi gost Novog dana.

"S jedne strane imate jednog velikog, koji nameće jednu utakmicu koja je polarizovana, strasna, i tu ko je mali nema šta da traži", kaže Žanetić konstatujući da je to kavga u koju mora da uđe neko ko je jak.

Upitan da li je moguće da SNS pozove Aleksandra Šapića u gradsku vlast, kaže da bi to bi bila naučno-fantastična situacija i pita - šta će im on uopšte. Naročito, kako dodaje, što će za dve godine biti lokalni izbori, a u "međuvremenu bi mogli da budu i parlamentarni izbori".

To veliko preduzeće skupljanja glasova nema potrebe da pruža utočište bilo kome ko nije na spisku željenih, naglašava.

Govoreći o rezultatima DS, a komentarišući pisanje Politike koja konstatuje da je okončana jedna politička epoha, Žanetić kaže da smo to mogli da zaključimo još pre nekoliko godina, kad se promenila vlast 2012. "Ovo što se danas dešava je posledica tog okončanja... To je posledica tog trenutka... I posledica tog drugačijeg tretiranja Srbije od strane međunarodne zajednice, skroz su promenili način razmišljanja, izabrali su drugog šefa čekaonice, i sada se ravnamo prema tome", naglašava.

Mi dugo godina plovimo na jednom istom brodu na kome je stranka velika samo ako je blizu državnim resursima, i svaka stranka koja je daleko od državnih resursa ona propada, propao je DSS, a veoma je teško DS jer oni resursima kojima su raspolagali, više ne posotje, navodi,

"Svojevremeno je na gradskim izborima DS raspolagala resursom Borisa Tadića koji je, kao predsednik Srbije, isto bio na čelu liste, pisalo njegovo ime na početku, kao predsednik Srbije se pojavljivao u svim izborima u kojima su učestvovali kao čovek koji je nedvojbeno na njihovoj strani, i nije bio predsednik svih građana Srbije, i proces koji su oni tad uspostavili sad njima malkice došao glave", kaže gost N1. 

Navodi da je SPS stranka koja se tome jako odupire, ali ističe da su oni na vlasti od 1945. godine, sa pauzom od tri godine oko 2000, i da su oni skloni da prežive, imaju dugačku istoriju i veliko iskustvo, a, dodaje, DS nema to iskustvo.

"DS ima oko sebe kosmos građanskih vračeva i vračkinja koji tu svake godine, kad dođe neka nova osoba koja dođe na političku scenu Srbije se nešto gade, zapušuju noseve, viču "fuj", oblepljuju se belim listićima... Pričao sam sa nekim drugarima i hteli smo da predložimo da se negde u Beogradu napravi "zid demokratskog plača" i da ljudi tih uverenja stanu ispred toga i udaraju glavom i da stavljaju želje za tog spasioca, tog velikog "antivučića" koji treba da se pojavi, a njega nikako nema, a kad se pojavi oni kažu da je to bezveze..."

Za DJB i Dveri kaže da su probali da nađu treći put, ali da je tolika polarizacija bila, da je to bilo nemoguće. Za tu koaliciju je rekao da je i ranije izjavljivao: "Učite, Čedo i Šešelju".

Govoreći o rezultatu LDP, kaže da ta stranka već davno bila fenoment tog "građanističkog" dela Srbije koja političke partije posmatra kao kafiće. "I onda se pojavi neka nova politička partija i onda ta grupacija ljudi kaže - joj baš što su oni super, i budu neko vreme oko njih, i onda se pojavi neko drugi i oni kažu - ovi više nisu super, oni su bezveze i idemo kod ovih drugih... I tako se ta grupacija seli... Trenutno je ta grupacija završila u pokretu Ne davimo Beograd, pa ćemo da vidimo gde će dalje", istakao je.

Kaže da taj deo građanskog stanovništva, posebno u Beogradu, politiku shvata kao žurku, pa se seli s mesta na mesto.

O spomeniku Slobodanu Miloševiću

Nama svakako u nekom trenutku treba neko podvlačenje crte ispod imena Slobodana Miloševića, i mi to nemamo, kaže Žanetić govoreći o zahtevu socijalista, koji je predat gradskim vlastima, da se nekadašnjem predsedniku podigne spomenik.

Neko ko nije podvukao crtu, misli da je on bogzna šta, a oni drugi koji to ne misle, koji nisu podvukli crtu, krenu da ga ruše, navodi.

Kaže da treba podvući crtu i postaviti neka elementarna pitanja - da li čovek sa imenom i prezimenom može da bude sahranjen u dvorištu svoje kuće kao kanarinac, prvo odgovorimo na to pitanje, pa onda mu podižemo spomenik. Pa onda, dodaje, njegova istorijska uloga, da neka akademija kaže Milošević je bio to i to, sprska politika je bila to i to, položaj Srbije trenutno u svetu je takav i takav, položaj Srbije u budućnosti treba da bude to, pa onda da smislimo da li ćemo da podignemo spomenik Slobodanu Miloševiću...

U toj jednoj nesređenoj situaciji potpuno je bezveze, naglašava.

Kako smo se politički ponašali u globalnim okvirima, devedesetih, nismo zauzeli još stav. A ova druga strana, koja nema simboličko shvatanje devedesetih, zauzela je stav tako što je promenila politiku. "I nemaš više ministra informisanja koji urla o domaćim izdajnicima, nego imaš predsednika Srbije koji ide u posetu Angeli Merkel i tamo se dogovara o budućim koracima u čekaonici", zaključuje.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Izvor: N1

Komentara 41

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Neka Tamo

Kao i uvek, ODLICAN!!!

8 0

Brus W.

Ko je rekao "DIE HARD"?

0 0

Вера

Занимљив и доста реалан поглед на политичку сцену Србије! Прочитала сам цели текст иако је прилично дуг!

16 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo