Bajec: Puzajući privredni rast mora da se ubrza

Bajec: Puzajući privredni rast mora da se ubrza Izvor: N1

Ekonomisti Jurij Bajec i Zoran Petrović kažu da se mora ići ka onim investitorima koji prave usluge koje u sebi sadrže veći dodatu vrednost. Srbija ima puzajući privredni rast koji mora da ubrza, navodi Bajec. Dodata vrednost je ključna za privredni rast, dodaje. Gosti N1 imaju različit stav o tome da li treba povećati plate u javnom sektoru.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da odluka o povećanju plata i penzija neće biti politička, niti će vlast dozvoliti da ugrozi makroekonomsku stabilnost.

Ekonomista Jurij Bajec kaže da će odluka "naravno biti politička", a da je premijerka verovatno htela da kaže da će biti donesena tako da ima materijalnu podlogu. Smatra da izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome da bi plate u javnom sektoru mogle biti povećane od septembra ove godine dolazi nakon savetovanja da bi rast BDP mogao da premaši četiri odsto. Odatle izjava da se  penzije vrate na početni nivo, dodaje.

"Lično mislim da prostor za to postoji, da je predsednik izašao odlučno sa jednom procenom... Ministar finansija je oprezan, on drži budžet i ne bi voleo posle tri godine takvog uspeha u budžetu koji je napravio, da se tu nešto pokvari", kaže Bajec.

Prema njegovoj proceni manevarski prostor postoji. BDP sa nekim višim stopama rasta ne može da visi na dve poluge - izvoz i investicije - već treba polako da prelazi i na javnu potrošnju, rekao je Bajec.

Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke i bivši predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji Zoran Petrović kaže da on smatra da treba sačekati i videti rezultate. I tokom 2017. godine govorili su da će rast biti 3 ili 3,5 odsto, pa smo završili ispod 2 odsto, dodao je. "Mali broj ljudi koji radi u privatnom sektoru izdržava gotovo ceo sistem, i upozoravam na opreznost".

Plate u javnom sektoru treba da rastu, kao i penzije, ali u skladu sa produktivnošću, podvlači Petrović.

Kaže da smo imali veliko iskustvo između 2001. i 2008. gde je naš BDP guran potrošnjom, investicijama usluga, pa je rastao i naš deficit i sve rezultovalo krizom. Od 2009. se više investira u sektor razmenjivih dobara, u prerađivačku industriju, poboljšan je izvoz, iako je nedovoljan, naglasio je. Nisam sklon da ako nešto krene malo bolje, odmah mislimo kako to malo bolje da razdelimo, kaže Petrović.

Ocenjuje da bi svako povećanje plata i penzija dovelo samo do toga da uvezemo više, jer se mnoge robe ne proizvode kod nas, a to bi stvorilo još veći deficit. Podsetio je da je deficit u trgovini već povećan za oko 20 odsto u odnosu na 2016.

Bajec kaže da je glavno pitanje na čemu ćemo graditi brži privredni rast. Bajec je komentarisao način kako idu investicije. Trudimo se da što više poboljšavamo, dajemo velike subvencije, ne pitajući baš mnogo u kakvu će se to proizvodnju uložiti. "I mi na niskim platama zaposlenih pravimo malu dodatu vrednost, koja je ključna za privredni rast", navodi. Mi na tome ne možemo ubuduće imati visoke stope rasta, bez obzira kakvu fiskalnu ravnotežu imali, dodaje.

Srbija ne investira dovoljno

Izvor: N1

Kad pogledate statistiku investicija - Srbija ne investira dovoljno, kaže Petrović. Srbija investira 17 i 18 odsto u odnosu na svoj BDP, dok je u nekim zemljama centralne i istočne Evrope to 23 i 25 odsto i tu  leži problem, kaže. Bolja je situaciju bila, ocenjuje, tokom 2017. godine, a u odnosu na 2016, kad su u pitanju državne investicije.

Kad su u pitanju strane investicije, to je preko 7 posto BDP i tu smo rekorder u regionu, navodi. Problem su, dodaje, domaće investicije i treba razgovarati šta sputava domaće investitore da dalje investiraju.

Navodi da rešenja za bolju klimu investitorima treba tražiti u suzbijanju sive ekonomije, efikasnijoj državi, predvidljivosti, izmenama  i primenama propisa, naročito poreskih, u rešavanju pitanja procedura za izvozno-uvozne dozvole gde ima problema, pitanja javnih nabavki, bolja infrastruktura (putevi)...

A tu je, ističe, i pitanje školstva i kako da se ide dalje. Mnoga zanimanja, koja danas postoje će nestati, naveo je. Navodi da je vest o tome da je za 20 odsto povećan izvoz infromatičnih usluga fantastičan uspeh, a da će verovatno dogodine on iznositi i preko  milijardu evra. Treba investirati u tako neke oblasti, a tu nemamo radnu snagu, naveo je ističući da je zato važna promena u školstvu. 

Da je država razmišljala dugoročno, to pitanje bi bilo postavljeno pre 10 ili petnaest godina, rekao je Bajec govoreći o IT "industriji". Tada je trebalo donositi neke odluke u obrazovanju, napraviti drugu bazu kretanja, kaže gost N1 dodajući da bi to malo koštalo, a dosta donelo.

Ovaj uspeh koji je napravila ova induustrija - tu država nije mnogo uradila, dobro je što o tome govori, podržava, ali treba razmišljati na malo dugoročniji način, jer posledice pasivnih odluka dolaze na naplatu, naglašava Bajec.

"Srbija ima puzajući privredni rast koji mora da ubrza", kaže Bajec.

Mora se ići ka onim investitorima koji prave usluge koje u sebi sadrže veći dodatu vrednost, dodaje. Bajec navodi da se mora voditi računa ko će dolaziti, šta će se proizvoditi, i to je ono što može da vuče napred - to je orijentacija ka kojoj treba da se ide, a ne da se to raštrkava, da dođe ko dođe.

Petrović smatra da treba napraviti malo fleksibilnije uslove na našem tržištu i kad je u pitanju zapošljavanje stranaca, kako bi dolazili visokokvalifikovani stručnjaci.

Smatra da je uloga države prevelika, da se veliki deo BDP pravi u državi, i da je ona neefikasna. Treba smanjiti javni sektor, da bude tamo prisutan gde je monopol privatnog sektora gori i samo u onim delatnostima koje se odnose na pravljenje infrastrukture, koja će privatnom biznisu da pomogne, naglašava. Treba gledati da se subvencioniše tamo gde treba napraviti ključni iskorak, dodaje  Petrović.

Ne treba više, mišljenja je, da država daje subvecije za proizvodnju onih proizvoda gde imamo malu dodatu vrednost. "Treba da okrenemo stvarima na kojima možemo da zaradimo više na evropskom tržištu".

Bajec dodaje da država treba da se preorijentiše na one stvari koje treba da pomognu efikasnijem funkcionisanju privrede i da omogući vladavinu prava, odnosno sistemski ambijent. Ocenjuje da bi mnogo jeftinije koštalo da se ubrzano stvarao privredni ambijent i uslovi poslovanja koji bi brže dovlačili domaće i strane investitore, i naterali državu da svoje investicije efikasnije koristi, nego što je postignuto  smanjenjem plata i penzija. Treba da se priča o tome zašto se zakoni ne sprovode, zašto mnogo toga nije transparentno, naveo je.

Petrović: Pečat MMF-a, povećava poverenje investitora

Govoreći o novom aranžmanu sa MMF-a, Petrović kaže da je njegov zagovornik. Podseća da je Američka privredna komora, na čijem je čelu bio, zagovarala i prethodni.

Fiskalnom konsolidacijom došli smo velikog rezultata u kratkom periodu i do čak malog suficita, navodi. Petrović smatra da Srbiji treba kredibilna institucija sa strane, koja će da da pečat na ono se u zemlji radi.

Ima još mnogo toga da se uradi na popravljanju investicione klime, kaže. Podseća da postoji situacija da se još propisi menjaju bez javne debate, i navodi da privrednici traže više rada na e-upravi. Jedan od najboljih načina da sprečimo korupciju je da onaj iz privatnog biznisa nema dodira sa nekim ko treba da izda neke dozvole, kaže, govoreći o važnosti e-uprave, koja pored toga što je brana od korupcije, štedi i vreme privrednika koji gube sate pred šalterima. Naveo je i problem na koji se godinama apeluje - broj parafiskalnih nameta.

Dobro je da bude tu, pečat MMF-a može da poveća poverenje investitora i da se popravi kreditni rejting, jer još smo ispod investicionog kreditnog rejtinga, naglašava Petrović, pojašnjavajući da zato skuplje plaćamo kamate na zaduživanje.

Bajec ocenjuje da je novi aranžman mekši, i da se njime pojačava konsultativna saradnja. Navodi da to dobro zvuči u međunarodnom poslonom svetu, jer MMF daje šta je dobro urađeno, a šta nije.

Komentara 29

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Gonzalo

Najbolje je bankrot pa iz početka. Banke su dovoljno uzele pa ih pozatvarali i ponovo osnovati domaće. Ovako će nastupiti glad a naroda nema za revoluciju jer su otišli.

6 1

bljak

maaa, pooolako! nemojte zuriti, ima vremena!bolje polako ali bez greske...kao do sada!

1 1

djuro

Planirao sam da investiram u stan koji je potreban mojoj porodici, medjutim povoljno vreme je proslo, novac postaje skuplji, kamate ce ici ponovo gore kao pre krize, dinar ce se ponovo popeti na 125 din=1e. Kada sam sve stavio na papir sa sadasnih 36.000 preracunato na dinare, rata bi skocina na skoro 50.000 dinara. Investirati u Srbiji se trenutno ne isplati. Posle ce vam guvernerka govoriti da ste se kockali.

17 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo