Rodna ravnopravnost - samo deklarativna?

O položaju žena govorilo se na više manifestacija i skupova. Sa konferencije u Palati Srbija, predstavnici Vlade poručili su da je država posvećena borbi protiv nejednakosti, dok sa skupova nevladinih organizacija stižu drugačije poruke - rodna ravnopravnost je samo deklarativna, a najveću odgovornost za položaj žena snosi država.

Izvor: N1

Kada se u Internet pretraživač ukuca reče "žene", evo koji su predlozi za pretragu: "žene traže ljubavnika", "žene sa Dedinja" i "žene vole oficire".

Google slikovito poručuje, ali brojke govore preciznije: U Srbiji je zaposleno tek nešto više od 39 odsto žena. One koje rade, nedeljno na poslu provedu u proseku 6 sati više od muških kolega. I pored toga, prosečna ženska plata je za 20 odsto niža od muške. 

Posebno teško je ženama na selu, rečeno je na konferenciji u Palati Srbija. Teško dolaze do posla i do lekara, i čak 60 odsto njih ne prima penziju.

"Još jedna važna tema koja pogađa sve žene u Srbiji jeste svakako nasilje u porodici i ona u znatnoj meri još više pogađa žene na selu, imajući u vidu da je nasilje u porodici najčešće tabu tema u ovim sredinama", kaže predsednica Skupštine Maja Gojković.

I pored zabrinjavajuće statistike, ministar Zoran Đorđević tvrdi da situacija i nije tako loša.

Nekada smo isuviše kritični prema sebi u odnosu na to kakvo jeste stanje i položaj žena u Srbiji, ali svakako položaj žena u Srbiji treba unapređivati i ostaje dosta prostora da on bude unapređen.

Upravo ministarstvo na čijem je čelu Đorđević više od dve godine stopira donošenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Njegova najglasnija zagovornica, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, koja je i učestvovala u izradi nacrta, svojoj šefici je za osmi mart poručila da je vreme da na spor u Vladi stavi tačku

"Vreme je da premijerka Ana Brnabić preseče i da odluči da li će žene u Srbiji da dobiju veća prava ili ne. Na kraju, pošteno je da jedna žena donese odluku o tome", rekla je Mihajlović.

Da je krajnje vreme da država pokaže snažniju volju, poručuju i organizacije koje se bave pitanjem rodne ravnopravnosti. Skreću pažnju da rodnim stereotipima robuju i mladi.

"Podrazumevamo to da je normalno da devojčicama kažemo da je za njih roze, da dečacima kažemo da ne smeju da plaču, da je roze ženska boja i tako dalje, tako da mislim da je to ono na čemu treba raditi, da prosto osvestimo šta je nametnuto, a šta je ono što je autentično naše", kaže Demir Mekić iz beogradskog Centra za ljudska prava.

"Mi bismo školski obrazovni sistem mogli da promenimo preko noći kada bi ministarstvo prosvete odlučilo da ga promeni, i da unesemo ove teme. Toga nema", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kažu, bio bi tek početak. 

Komentara 16

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Srki

Mislim da ne treba potencirati ravnopravnost, vec borbu protiv neravnopravnosti sa jednostavnom procedurom 😐

1 0

Aleksije

Mislim da po pitanju rodne ravnopravnosti u raspravu treba da se ukljuce psiholozi i filosofi a ne politicari da namecu svoja individualna shvatanja pa da se stvari postave na pravo mesto......

3 1

Veljko

Žene će biti jednake sa muškarcima onda kad olimpijske igre budu unisex, kad u vojsci, policiji, gradjevini i zdravstvu budu zastupljene sa 50%. Do tada, nema smisla smatrati se jednakim.

6 12

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo