Beograd prepolovio ulaganja u razvoj u poslednje 4 godine

Beograd prepolovio ulaganja u razvoj u poslednje 4 godine Izvor: Shutterstock

Grad Beograd je u poslednje četiri godine smanjio investicije iz budžeta u razvoj grada na oko 80 miliona evra godišnje, što je dva do tri puta manje u odnosu na period između 2008. godine i 2012. godine, kada su u proseku bile oko 200 miliona evra.

Fiskalni savet je u junu prošle godine izrazio zabrinutost zbog pada investicija i istakao da je Beogradu potreban novi investicioni zamah. Ukazano je da Beogradu nedostaju elementarni uslovi za život, pre svega priključenje na vodovodnu mrežu, kako bi se građanima obezbedila voda za piće.

Jedan od najvećih problema grada je nedostatak fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, zbog čega se kanalizacija izliva u Dunav i Savu i Beograd je po tome jedinstven slučaj u Evropi.

Gradska vlast, na čelu sa gradonačelnikom Sinišom Malim, koja vodi Beograd od 2013. godine, investirala je u obnovu ulica, a među najvećim projektima je rekonstrukcija bulevara Vojvode Stepe i Ruzveltove ulice, a planirana je i gradnja fabrike za preradu otpada u Vinči i izgradnja toplovoda iz elektrane "nikola Tesla" u Obrenovcu do Beograda.

Gradila se i kanalizacija, škole, obdaništa, domovi zdravlja, domovi za stara lica i stanovi, a od većih projekata je izgradnja bulevara Heroja sa Košara, ulaganje u Prokop kako bi se izmestio železnički saobraćaj, završetak fabrike vode "Makiš 2" i izgradnja kišnog kolektora "Zemun Polje-Dunav" u koji je uloženo 40 miliona evra.

U budžetu za ovu godinu predviđeno je zaduživanje kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EIB) za 8,5 miliona evra ili za jednu milijardu dinara za rekonstrukciju ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana.

Pored toga u gradskom budžetu je predviđena i pozajmica od EIB od 365.000 evra za projekat za Savski most i osam miliona evra za rekonstrukciju tramvajskih šina, kupovinu 30 tramvaja i obnovu bulevara, ukupno 17 miliona evra.

"Vavilonski" most na Adi

Najveća investicija od 2008. godine do 2013. godine kada je gradonačelnik bio Dragan Đilas, bila je izgradnja Mosta na Adi, koji je koštao 190 miliona evra, sa porezom na dodatu vrednost koji iznosi oko 30 miliona evra.

Most na Adi je građen po ideji bivšeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića i deo je unutrašnjeg magistralnog poluprstena koji, kada se izgradi, treba da smanji gužve i izmesti teretni saobraćaj iz centra grada.

Ta investicija je, međutim, izazvala buru kritika tadašnje opozicije koja je most nazivala "vavilonskim", a u njegovu cenu uključivala je pristupne saobraćajnice, pa je, zavisno od toga šta je ko uračunao cena mosta rasla i do 400 miliona evra.

Sadašnji zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović je u novembru 2010. godine, na sednici gradskog parlamenta, rekao da most ne košta 118 miliona, na koliko je potpisan ugovor, već se u njega moraju uračunati i pristupne saobraćajnice "jer na most mora da se popne nekim putem i sa njega siđe".

Đilas je tada rekao "da su svi troškovi od početka jasni i da je cena mosta jedno, a pristupni putevi će se graditi godinama...Niko nije lagao odbornike Skupštine Beograda, 160 miliona je bio plan da se uzme kredit, pa smo uzeli najpre 70 miliona evra, pa 90 miliona evra, jer što da plaćamo kamate godinu dana kada nam ta sredstva trebaju kada počnu da se grade petlje i tako ćemo raditi i dalje".

Aktuelna vlast je, kreditom EIB od 13,5 miliona evra, izgradila pristupnu saobraćajnicu bulevar Heroja sa Košara, od tog mosta do Tošinog bunara, i omogućila građanima da od Požeške ulice na Banovom Brdu stignu do Tošinog bunara za desetak minuta.

Bivša gradska vlast je od 2008. do 2013. godine izgradila i most Obrenovac-Surčin, Železnički most u ulici Jurija Gagarina, sanirala most Gazelu i započela most Zemun Borča, uradila nekoliko saobraćajnih petlji - "Hipodrom", "Radnička" i petlju kod Pančevačkog mosta, pojačala saobraćaj uvođenjem BG voza, rekonstruisala Savsku ulicu, bulevar Kralja Aleksandra i Mirjevski bulevar, izgradila naselje Stepa Stepanović sa 5.000 stanova, rekonstruisala bolnicu "Dragiša Mišović", izgradila 18 obdaništa i deset škola, finansirala gradnju vodovodnih i kanalizacionih mreža u pojedinim naseljima, obnovila sportski centar "Milan Gale Muškatirović"...

Rekonstrukcija Slavije, fontana, grupa za metro...

U planu je bila i rekonstrukcija trga Slavija kako bi se bar za 50 odsto ubrzao protok saobraćaja, raspisan je tender za projekat, prva nagrada nije dodeljena, već druge dve, ali su svi projekti predviđali izgradnju podzemnih prolaza da prelaz građana preko ulica ne bi usporavao saobraćaj.

Projekti su predviđali i fontanu, na sredini trga Slavija, ali ne "konfekcijskog" tipa, kako je tada rečeno, već fontanu kao originalno umetničko delo.

Nova vlast je nastavila taj projekat, ali su iz projekta isključeni podzemni prolazi i izgrađena je fontana koja je koštala oko dva miliona evra.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je u vreme kada je projekat menjan u avgustu 2015. godine rekao da je "prvobitni projekat rekonstrukcije Trga Slavija, koji je predviđao podzemne prolaze, naišao na kritike građana, zbog čega je izmenjen".

"Mi smo za razliku od prethodne gradske vlasti slušali građane. Kada je izašao prvi projekat sređivanja Slavije, on je sadržao podzemne tunele, koji su bili predmet najveće kritike Beograđana - da će biti uski, klaustofobični, da će se plašiti da prolaze njima. Mi smo te komentare i zahteve usvojili", rekao je Mali i dodao da "se vlast nije pravila pametna i izmišljala nešto sama, već je slušala građane".

Izgradnja stambenog i poslovnog prostora u Beogradu bila je intezivnija od 2008. godine do 2013. nego od 2013. do 2017. godine. Prema podacima Statističkog godišnjaka 2012. godine izgrađeno 717.000 kvadrata stambenog prostora, a 2013. godine izgrađeno je 721.000 kvadrata. Od 2014. godine gradnja stambenog prostora pada na 440.000 kvadrata, 2015. na 390.000 kvadrata, a 2016. godine na 341.000 kvadrata, dok za 2017. godinu podaci još nisu obrađeni.

Bivša vlast je je 2012. pomogla izgradnju jedne od najsavremenijih farmi krava u poljoprivrednom kombinatu "Beograd" sa 8,5 miliona evra.

Ta vlast je 2011. godine potpisala sporazum sa francuskom kompanijom Alstom o izgradnji prve linije metroa i Skupština Beograda usvojila je 2012. godine studiju metro mreže.

Sadašnja vlast do 2014. godine nije razvijala taj projekat a u februaru te godine gradonačelnik Siniša Mali je rekao da će formirati Radnu grupu za metro "da se vidi gde se stalo i pogura i vidi kako može da se pokrene i finansira taj projekat", a sada se najavljuje početak gradnje u 2020. godini.

U rešavanju najvećeg problema Beograda, izgradnji kompletne mreže kanalizacije i gradnji fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u proteklih nekoliko godina nije se mnogo odmaklo.

Gradski menadžer Goran Vesić rekao je nedavno da "trećina Beograda nema kanalizaciju", a da će za gradnju bar pet fabrika za prečišćavanje vode biti potrebno oko 500 miliona evra i da će trajati deset godina.

Tagovi: Beograd , Investicije

Komentara 24

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Luka

Stanje redovno, grad na izdisaju.

0 0

stvarno

stanovnike Beograda treba da je sramota što pljuju "mračno doba komunizma"

2 0

Prof. dr R O T

Zar je moguce, a vise od 3000 gradilista, a fontana, a jelka, a rasveta, a okrecene fasade, a umetnicki nastupi za Novu godinu, a Vesic i Mali, neverovatno!

36 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo