TS: Srbiji potrebne radikalne mere protiv korupcije

Srbija je u istraživanjima o percepciji korupcije stagnirala 2017. godine, jer nije bilo bitnog poboljšanja zakona, niti se postojeći primenjuju, ocenila je Transparentnost Srbija i zatražila "radikalne mere" za suzbijanje korupcije.

Izvor: N1

Na konferenciji za novinare povodom objavljivanja svetskog Indeksa percepcije korupcije za 2017. godinu, predsednik Transparentnosti Vladimir Goati je rekao da Srbija i pored napora za borbu protiv korupcije i učvršćivanje vladavine prava nije "sprovela čak ni aktivnosti iz akcionih planova za borbu protiv korupcije u sklopu EU integracije" kojoj kaže da teži.

"Srbija je pre svega stagnirala, jer je to zemlja zakasnele privatizacije, a i jer privatizacija nije dovoljno efikasna", ocenio je Goati.  

Rekao je da je problem i to što se zaposleni u državnoj administraciji i rukovodioci javnih službi "postavljaju kao partijski funkcioneri". 

Iako postoje "naznake da se država bori protiv te vrste zapošljavanja", kroz instituciju konkursa, i oni se često ne sprovode kako bi trebalo, dodao je on.  

"Ne verujem da ćemo se brzo osloboditi tog strašnog neprijatelja korupcije... Potrebno je više desetina godina za to, jer u Srbiji ipak postoji 'ljudski koruptivni mentalitet' ", ocenio je Goati.  

nemanja nenadić Izvor: N1

  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je kazao da su u Srbiji potrebne "radikalne mere".  

"Percepcija (korupcije) se sporo menja i mali broj zemlja je u prethodnoj godini napravio pomak, ali u Srbiji nema pomaka ni u prethodnih 10 godina, tako da to što se sporo menja ne može biti izgovor", smatra Nenadić.  

Dodao je da neke reformske mere - digitalizacija, pojednostavljenje procedura i predvidivost rada inspekcije mogu smanjiti korupciju, ali "očigledno nisu bile dovoljne da se bitno promeni predstava o korumpiranosti javnog sektora u Srbiji".  

Kao prioritete za borbu protiv korupcije, Nenadić je naveo "povećanje javnosti donošenja odluka" i rada Vlade, poboljšanje pravila finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja, i sveobuhvatna pravila o državnom i političkom oglašavanju.  

Po Indeksu percepcije korupcije za 2017. godinu, koji je objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International), Srbija je od 2016. pala za pet mesta i među 180 zemalja i teritorija je na 77. mestu, sa indeksom 41, na skali od nula do 100.  

Najbolji rezultat imaju Novi Zeland (indeks 89) i Danska (88), slede Finska, Norveška i Švajcarska sa (85), dok su na dnu Avganistan (15), Sirija (14), Južni Sudan (12) i Somalija (indeks 9).  

Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je najbolje plasirana, sa indeksom 62, ispred Srbije su ; i Hrvatska (49) i Crna Gora (46), a iza Srbije su BiH (38) i Makedonija (35).  

Isti broj indeksnih poena kao Srbija (41) imaju i Kina, Surinam, i Trinidad i Tobago.  

Komentara 15

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

smrtnik

Nikakvim zakonima drzave kao institucije se korupcija nemoze iskoreniti, naprotiv tada jos je vise u porastu. Samo licnim stavom i moralom licnosti na upravljackim mestima korupciju je moguce spreciti. A posto smo mi Srbi narod, bez morala, podanicki orijentisani i izdajnicki nastrojeni, nema nam spasa, bar za sada. Dok nas korupcija totalno ne razjede pa da se ponovo formiramo, prvo kao licnosti pa da formiramo postene drzavne zakone. A dotle, da li cemo opstati i postojati? Za slucaj da se to desi, ko poslednji napusti Srbiju, molim neka ugasi svetlo, ako jos bude srba?

0 0

Gr

Veci problem su sadasnji ljudi na vlasti nego zakon. I kakvo stagniranje kad permanentno padamo? Izvestaj lepo kaze, pali smo za cetri mesta.

16 0

istinoljub

Siroka dilema. Potrebni su i posteni ljudi, ali pre svega institucije i zakoni. Ako se neko samoproklamuje da je posten, ne mora da znaci i da je stvarno posten. Mi imamo to preispitivanje, da sistem ne valja i kako dalje. A tek smo poceli da gradimo nekakav sistem. Da se otprilike ukinu stranke, uvode pokreti ili pojedinci. Kada pogledamo sa druge strane za promene jesu potrebna politicka opredeljenja. Da li kroz EU, poglavlja (tu je i pitanje Rusija) graditi institucije koje ce eliminisati cinjenicu da mnogi pojedinacno ulaze u politiku jer je ona za njih samo atraktivan biznis. Ili ce to raditi pojedinci i pokreti koji nemaju politicki stav, vec zalazu svoje licno postenje.Pa ce oni biti policajci sebi i drugima i menjati sistem. Kada udjes u politicki zivot ti moras jacati infrastrukturu, licnu moc, a licna moc podrazumeva kontrole svega i dovodjenje svojih ljudi svuda. To se opet moze spreciti samo zakonima i institucijama. A do institucija treba doci. Kako?

1 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo