San nikad ostvaren - vozom od Beograda do Zagreba za 4 sata

Imenima poznatih ličnosti u poslednje vreme uglavnom se krste avioni, ali u ne tako davnoj prošlosti i lokomotive su imale svoje nadimke. Jedna od njih - Brena - drži brzinski rekord na šinama na pruzi Beograd Zagreb. Istoj pruzi koja bi mogla da bude obnovljena u zajedničkom projektu Srbije i Hrvatske.

Izvor: N1

Posle potpisivanja protokola dve države će da se prijave za evropski novac kojim bi železnička veza između Beograda i Zagreba trebalo da bude obnovljena. Šta treba da se uradi i koliko je politika prepreka mogućoj vezi?

Jednu lokomotivu zvali su Brena. Ona je od retkih koje su vagone vukle od Beograda do Zagreba. Nekada mnogo brže nego danas, priča nam mašinovođa Zvonko Kozman.

"Na putu Zagreb-Beograd vozio sam četiri, četiri ipo sata...ja sam u Slavonskom Brodu mašinovođa. Od Slavonskog Broda do Zagreba vozio sam sat i pedeset minuta. Evo sad sam dovezao ovaj brzi voz, iz Slavonskog broda vozio sam dobra dva i po sata", kaže Kozman.

Stići do zagrebačkog kolodvora za četiri sata - plan je još od pre Drugog svetskog rata. Osam decenija kasnije poznata priča.

"Nažalost mi na toj pruzi imamo veoma mali broj putnika koji gravitira između vremena putovanja koje iznosi u proseku sedam časova", izjavio je državni sekretar Ministarstva saobraćaja Miodrag Poledica.

Plan vlade je da se Srbija zajedno sa Hrvatskom prijavi za evropske fondove za obnovu pruge. Pruga između dva grada dugačka je 412 kilometara, a deo u Srbiji manje od 120 kilometara. Procenjena vrednost radova na srpskoj strani je 250 miliona evra.

"Mi imamo dva koloseka. Gledano iz pravca Beograda ka Hrvatskoj levi kolosek je u dosta dobrom stanju i tu već sad vozovi mogu da se kreću od 100 do 120 na sat. Desni kolosek od Rume prema Hrvatskoj je u lošijem stanju i tu su brzine od 30 do 50 na sat. Treba da se promene i koloseci i pragovi, kolosečni pribor i taj gornji stroj", navodi Poledica.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je glavni robni pravac kroz Srbiju prema Budimpešti, ali i da je pravac ka Hrvatskoj, koji je pre rata bio ekonomski veoma značajan, i danas potreban i da bi uticao na rast broja putnika i povećanje prometa robe. Ipak, dodaje, mnogo toga u planovima zavisi od političkih odnosa dve zemlje. Osvrnuo se i na brzinu kojom bi vozovi trebalo da idu.

"Kada bismo to govorili iz ugle Kine ili Japana ili Francuske, verovatno bismo mogli da kažemo da je to neki 19. ili rani 20. vek. Ali moramo da imamo u vidu da se nalazimo na Balkanu. Ovde stvari ne idu tako brzo. A za robni prevoz to je izuzetna brzina", rekao je Savić.

A i za stručnjake je najisplativiji kad je reč o prevozu robe.

"Na relacijama do 400 kilometara najveću komparacijsku prednost imaju železnice. Ukoliko se odnosi između Hrvatske i Srbije normalizuju, kao što vidimo da je započeto, tada mogu da očekujem veći broj putnika, ali i više robe", kaže profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić.

Rekonstrukcija pruge, planiraju u Vladi, trebalo bi da traje dve do tri godine godine od početka radova. Posle toga, vozovi bi mogli, put između dva grada da pređu za onih davno planiranih četiri sata.

Pamti srpska pruga i velike brzine. Rekord je postavljen u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka. Lokomotiva proizvedena u Končaru, čiji nadimak je bio Brena, na deonici kroz Hrvatsku je u jednoj test vožnji ubrzala na više od 180 kilometara na čas. Lokomotiva rekorderka i danas je na prugama - pripada hrvatskim železnicama.

Tagovi: Pruga , Hrvatska , Železnica , brena

Komentara 61

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Душан Калинић

Дајте неком машиновођи пар литара ракије и има да тај воз стиже за 3 сата.

0 0

Ucitelj

Ne vidim razlog da se pravi pruga za brzinu od 100 km/h. Uložite za 4 puta bržu!

4 0

Alex

Zaboraviše ovi malecki političari Savu expres. Četiri sata BG - ZG. I beše to baš davno u jednoj velikoj i organizovanoj državi.

3 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo