Da li će granice kočiti evrointegracije u regionu?

Strategija Evropske unije za proširenje na Zapadni Balkan pokazala je da će Brisel osim daljih reformi, pre svega u oblasti vladavine prava, insistirati na rešavanju bilateralnih sporova o granicama.

Izvor: N1

Da li to može biti kamen spoticanja u daljim evrointegracijama regiona, s obzirom na to da većina zemalja na Balkanu nema nesporne granice sa susedima?

Hrvatska i Slovenija poslednjih nedelja pišu kazne ribarima zbog sporne granice u Piranskom zalivu. Bilateralni problem dve zemlje tako je postao i evropski, o čemu se rapsravljalo i na sednici parlamenta u utorak u Strazburu. To je verovatno i razog što Briselski zvaničnici upozoravaju da neće dozvoliti slične situacije u budućnosti.

"Ne može da bude primanja novih članica sa Zapadnog balkana ukoliko se prethodno ne razreše svi granični sporovi", rekao je Žan Klod Junker pre tri dana.

A granični sporovi na Balkanu su brojni - Hrvatska osim sa Mađarskom, ima problem sa svim susedima. Između Srbije i Hrvatske sporno je oko 145 kilometara granice na Dunavu. I dok Beograd traži da ona ide sredinom reke, Zagreb se zalaže za katastarski princip, jer je, kako kažu, reka promenila tok. Između Hrvatske i Bosne i Hercegovine sporno je oko pet odsto granice, a jedan deo odnosi se na liniju razgraničenja na moru kod Neumskog zaliva. Takođe nije rešeno ni pitanje razgraničenja sa Crnom Gorom kod Prevlake. Da li je u tim sporovima Hrvatska sada u prednosti, jer je čanica Unije?

"Ja mislim da nije mudro bilo koga blokirati, stopirati, tu je još puno razdoblja gde se i te kako može razgovarati i pregovarati, pa ako i ne iznaći baš tačno konkretno rešenje, onda bar utvrditi jasne mehanizme i načine kako do toga doći", kaže Dražen Bošnjaković, ministar pravde Hrvatske.

Osim sa Hrvatskom, Srbija treba da reši i pitanje granice sa Bosnom i Hrecegovinom, a jedan od uslova za napredak na putu ka Uniji je i dalja normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Istovremeno, Crna Gora još uvek čeka da Kosovo ratifikuje sporazum o demarkaciji granice. Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam kaže da je razumljivo to što Brisel rešavanje pitanja granica postavlja kao uslov za članstvo u Uniji. 

"Ja se čudim da oni nisu ranije na tomre insistirali. Oni su mogli imati u vidu gde su zemlje koje su ušle u EU unele i svoje međusobne probleme unutar. Poslednji drastičan primer je između Slovenije i Hrvatske. da se ranije na tome insistiralo ja mislim da bi bar neka pitanja koja nemaju onu težinu kao pitanja iz ratova devedesetih koja se tiču raspada Jugoslavije do sada mogla biti rešena i ne bi sada morali navrat-nanos na tome da radimo", kaže Popov.

Od zemalja bivše Jugoslavije jedino Makedonija nema problem sa granicama sa susedima, ali zato na svom putu ka Uniji mora sa Grčkom da reši pitanje spora oko imena.

Komentara 18

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Krušar-Ćuprija

Rusija se neće složiti sa time da Hrvatska dobije teritiriju preko Dunava jer će to bit Nato teritorija i zato Vučić neće tražiti imovinu jadnih Srba u Hrvatskoj

1 1

laz i obmana

nasa vlast laze i maze sve zive,oni idu ka eu,a mole boga da nas ne prime,to se vidi po svemu,od resavanja kosova,medija,siromastva i bede,njih ne zanima narod,samo oni sami sebe zanimaju,dok mi umiremo gladni i zedni,drzava u evropi a umire se gladan i zedan bez nade da odes negde ako nemas nekoga,a 90 posto stanovnistva nema gde,depresija sve veca,a nedaj boze da se razbolite lecice ti se godinu dana

5 0

S lobodan

E onda ima da se nacekamo ulasku u EU.Hrvatska ce nas uslovljavati do Božje kuće za sve a paravan ce biti granica.EU nema mehanizma da nikog natera na razumno rješenje.U ostalom i EU snosi veliku krivicu za rušenje Jugoslavije sve to ide na ruku Hrvatskoj.

1 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo