Neizvesna sudbina Sava centra, od dugova do rekonstrukcije

Nastavlja se potraga za kompanijom koja bi konačno stavila na noge beogradski "Sava centar" kojem je potrebna kompletna rekonstrukcija, ali koji je na listi najvećih dužnika u zemlji.

Izvor: N1

Iako su na prethodnom javnom pozivu za taj posao bili zainteresovani "Delta holding" i konzorcijum Aerodrom “Nikola Tesla”, “Energoprojekta” i Beogradskog sajma - niko od njih nije dostavio obavezujuću ponudu. Hoće li novi pokušaj biti uspešniji?

Kada ga je svečano otvorio 15. maja 1977. godine, Josip Broz Tito zasigurno nije ni slutio da će četiri decenije kasnije, čuveni "Sava centar" proživljavati svoje najteže dane. Zbog finansijskih problema i potrebe za rekonstrukcijom, Grad Beograd je nekoliko puta nudio partnerstvo investitorima za upravljanje najvećim kongresnim centrom u zemlji, ali do sada bezuspešno.

Ponovo je ponuđeno osnivanje zajedničkog privrednog društva, gde bi Grad bio vlasnik 51odsto, a potencijalni partner 49 odsto kapitala. Za budućeg investitora uslov je da uloži najmanje 12,5 miliona evra i uvede profesionalni menadžmet. Pitanje je: ima li zainteresovanih?

"Sava centar ima neverovatan potencijal, to je veliki kongresni centar koji je napravljen tako da može da dovodi 5, 10, 15.000 turista i nama bi to jako odgovaralo. Tenderom je propisano 12,5 miliona evra investicije, ali mi smo svesni da sa 12,5 miliona Sava centar ne može da bude ono što bismo mi želeli da bude ili što bi Grad želeo, mi smo spremni da uložimo nekih 25 miliona - što je skoro duplo više", rekao je Živorad Vasić, potpredsednik Delta holdinga.

No, nije tajna da je "Sava centar" među najvećim poreskim dužnicima - dug iznosi 558 miliona dinara. Iako je krajem 2017. Skupština grada Beograda otpisala je dug prema nekoliko gradskih preduzeća.

Bušatlija: Državna imovina koja samo gubi na vrednosti

"Državna imovina koja samo gubi na vrednosti" - tim rečima problem opisuje savetnik za investicije Mahmud Bušatlija. Dodaje: to ide na trošak građana.

"Pošto je on kreiran i takva je arhitektura da se ona može teško izmeniti, pa prebaciti u sada neku novu delatnost - morate prvenstveno tu kongresnu delatnost da razvijete! A to znači da imate minimum 30 događaja godišnje, praktično svake druge nedelje. Vrlo je teško to postići, pošto sada ne samo glavni gradovi, nego i mali gradovi širom Evrope imaju strahovito dobre kongresne centre", kaže Bušatlija.

Kako Grad daje zemljište i imovinu, Beograđani ne treba da brinu da će se na mestu kultrno - poslovno - kongresnog centra pojaviti novi stambeni kompleks ili tržni centar, kažu u konsultantskoj kompaniji za nekretnine Korsajd Savils.

"Vrednost Sava centra neće rasti. Sam odnos neto i bruto kvadrature, zatim uvek istaknuta energetska neefikasnost Sava centra ukazuje na to da nije baš građevina za koju će iskazati interes veliki broj budućih partnera ili kupaca. Mišljenja sam da je Sava centar koncept prevaziđen. Takvi kongresni centri su pravljeni pre više decenija za državu koja je imala 25 miliona stanovnika", rekao je Srđan Vujičić, iz konsultantske kompanije za nekretnine Coreside Savills.

Kakva je sudbina "Sava centra" - najviše interesuje 200 zaposlenih koliko ih na platnom spisku. Da li će Grad naći partnera - znaće se 31. januara, do kada je rok za dostavlje ponuda.

Komentara 20

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Neki

Hint: "Sava sajam centar".

0 0

ivan

sava centar propada mnoooooogo duze od naprednjaka, pa bi bilo dobro realno sagledati problem. Ako nista drugo naprednjaci su otvorili MSU a uskoro ce valjda i narodni, oba muzeja mnogo duze ne rade nego sto su oni na vlasti. TAko da nije bas za sve kriv vucic. Sava centar je gradjen iskljucivo za jedan dogadjaj - drugu sednicu OEBSa. Nije se dalje od toga razmisljalo. I dobro je posluzio i nakon toga, sve dok zbog nemastine nismo prestali da ulazemo u njega i on je sad ogroman gigant za izuzetno zastarelom tehnikom. Ne citate tekst, lepo pise da je izuzetno energetski ne efikasan. Zagrejati ili ohladiti onaj prostor je trosenje bogatstva, danas kada nam klimatske promene prete civilizaciji, luksuz je odrzavati to. Ja sam odrastao na njegovom tepihu i obozavam mu arhitekturu, ali treba realno sagledati da li on necemu moze da sluzi i kako ili da ne sluzi.

4 6

Lauda

Za drugu sednicu OEBS-a?

6 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo