Šunderić: Važno je da država razvije usluge za sve građane

Šunderić: Važno je da država razvije usluge za sve građane Izvor: N1

Važno je da država svoje usluge razvije za sve građane, zdravstvo mora da bude dostupno za svakoga, isto je i za obrazovanje. Mi u romskim naseljima imamo Nikole Tesle koji su izgubljeni resurs, kvaliteno obrazovanje i zdravstvo ne treba da budu deo pregovora, kaže direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić.

Najbogatijih 0,1 odsto svetskog stanovništva su od 1980. uvećali svoje bogatstvo isto koliko i najsiromašnija polovina stanovnika, navodi se u izveštaju o sve većem jazu između bogatih i siromašnih. Premeštanje javnog bogatstva u privatni sektor ostavilo vlade bez sredstava za ulaganje u mere koje pomažu da se smanji siromaštvo, poput obrazovanja.

Globalna nejednakost učvrstila se na visokom nivou prethodnih godina, ali povećanje tog jaza nije bilo isto u svim delovima sveta.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i direktor istraživanja u Scons grupi za razvojnu inicijativu Slobodan Cvejić kaže da je pitanje nejednakosti kompleksno i da nejednakost ima više lica, dodajući da postoje razne dimenzije koje generišu nejednakost.

"Srbija se pridužila evropskoj metodologiji za praćenje ovog problema, možemo da se poredimo po metodologiji Evrostata. Podaci pokazuju da indikator relativne stope siromaštva govori o tome da od zemalja u kojima se meri stojimo najgore, četvrtina stanovnika nema ni 60 odsto srednjih prihoda koji postoje u Srbiji. Među najnejednakijim zemljama smo u Evropi", kaže Cvejić.

Trendovi nejednakosti su različiti, dodaje Žarko Šunderić, u zavisnosti koji pokazatelj koristimo. Jedan meri koliko trošimo a drugi koliko prihodujemo.

"Ako merimo po potrošnji onda smo ok, na nivou EU, problem nastaje kada merimo po prihodima i tu smo među najgorima u Evropi. Nejednakost sama po sebi nije loša, loša je ukoliko je takva da onemogućava ljudima da napreduju ukoliko žele, ukoliko postoji i omogućava ljudima da ako žele, onda je to dobra nejednakost. Kod nas je ključni problem niskih prihoda i produktivnosti i tu je ključ problema. Kad dođe do povećanja minimalne zarade tada ćemo imati bolju situaciju", kaže Šunderić.

Problem je sa onima na dnu lestvice, ima mali broj onih koji imaju jako mnogo, a koliko ima onih porodica kojima je jedini prihod samo jedna penzija. To je ključni problem. Slobodan Cvejić

Slobodan Cvejić kaže da je već u vreme poznog socijalizma postojala nejednakost, dodajući da je taj sistem bio sistem u kome je nomenklatura imala mnogo privilegija.

"Kroz model privatizacije i blokirane tranzicije ta faza je bila brutalnija nego u bilo kojoj drugoj zemlji, društveni kapital je isceđen u nečije džepove. To su najviše osetili svi oni koji su imali otežan pristup resursima. Oni koji su mogli iz toga da izađu tako što će preneti deo kapitala ili da pokrenu nešto novo, to su oni koji su bili uspešniji, veća grupa su gubitnici u tranziciji, a to su radnici, sitni poljiprivrednici", rekao je Cvejić.

Direktor Centra za socijalnu politiku smatra da kada se društvo nalazi na jednom nivou na kome ekonomski rast dovodi do raslojavanja, postavlja se pitanje koliko je država jaka da radi redistribuciju i koliko je u stanju da ujednači.

"Imate društva koja vole da imaju više slobode, a neka društva, kao skandinavska, koja vole čvrstu državu i sigurnost i da tu bude država da pomogne. Kod nas postoji ključno pitanje - treba nam veći ekonomski rast, koji treba da dovede do povećanja prihoda. Da li svi ljudi u ovoj zemlji imaju pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, nama podaci govore da tu padaju. Povećava se izdvajanje za zdravstvenu zaštitiu, ali ne koristimo svi tu zaštitu javno, nego je lakše onima koji imaju novca da odu privatno. To jeste problem i nastajanju raslojavanja, ovde bi država morala da reaguje", kaže Šunderić.

On napominje da treba praviti razliku između nejednakosti i siromaštva - jer, kaže, siromaštvo znači da nemate sredstava za osnovne potrebe.

"Što se tiče prekarnog rada to jedna od glavobolja sveta, deo ljudi ne želi da radi od 9 do 5 i pronalazi razne načine i bira da živi na čudne ugovore, ali je problem ukoliko nemate drugu opciju. Važno je da država svoje usluge razvije za sve građane, zdravstvo mora da da bude dostupno za svakoga, isto je i za obrazovanje, mi u romskim naseljima imamo Nikole Tesle koji su izgubljeni resurs, kvalitetno obrazovanje i zdravstvo ne treba da budu deo pregovora", smatra on.

Jedna od posledica nejednakosti je socijalna isključenost, kaže Cvejić, i objašnjava da ona podrazumeva razne proboleme koji onemogućavaju pojedince da se uključe u društvo, da vode život i zadovolje svoje potrebe.

Slobodan Cvejić Izvor: N1

"Problem je stvaranje spirale uskraćenosti, finansijska uskraćenost i nemogućnost pritsupa materijalnim resursima se prepliću. Dobijate situaciju u kojoj desetine hiljada ljudi imaju otežanu mogućnost da se školuju, napreduju. Pričali smo jednom prilikom o studentskom smeštaju, imamo apsurdnu situaciju da se bodovanje bazira na postignućima gde su deca iz srednje klase u prednosti i lakše osvajaju poene. U ministartsvu kažu da je otvoreno 200 novih mesta, ali ko je dobio tih 200 novih mesta, ako su ta mesta dobila deca iz srednje klase, a ne iz niže onda niste ništa uradili. Mi nismo obezbedili još od predškolskog, gde prednost imaju deca zaposlenih i roditelji koji rade dobijaju i tu prednost, onda ponovo s osnovnom školom, problem nepotpunog obuhvata pri upisu, kod srednje je već vrlo vidljivo, muška deca sa sela imaju povećano odustajanje od srednje škole, kad dođemo do fakulteta deca koja nisu iz univerzitetskih centara odustaju", kaže Cvejić.

Kako navodi Cvejić, veliko je pitanje u kojoj je meri siromašrtvo rezultat nejednakosti. Dodaje da odgovor leži u poslednjem izveštaju o konkurentnosti.

"Srbija je 78 od 130 zemalja, loše je ocenjena na parametrima koji pokatzuju efikasnost. Ta sredstva se ne ulažu i ne raspolaže se njima na pravi način, ima indicija da se popravlja poslednjih godina", rekao je on.

Pogledajte celu emisiju N1 direktno o društvenoj nejednakosti:

Izvor: N1

Komentara 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Predrag

Radim na državnom fakultetu, član sam komisije za promociju fakulteta (obilazimo srednje škole i predstavljamo studijske programe završnoj godini srednjoškolaca). Utisak društvene nejednakosti je jako bolan kad u istom danu obiđete i uporedite neku gimnaziju u većem gradu i srednju stručnu školu u malom mestu u pasivnom području. Socio ekonomske razlike su ogromne. Vidite odeljenje koje se greje na bubnjaru a u drugoj školi pola đaka dolazi svojim kolima u školu i mobilni telefon im košta više nego plata razrednog starešine. Poražavajuće je kada u razgovoru sa nastavnicima i učenicima u školama po unutrašnjosti vidite da ima veoma bistre, pametne i vredne dece a da su jednostavno onemogućeni da dalje napreduju i odu na studije jer jednostavno su siromašni. Roditelji nemaju para da ih školuju. Još od vrtića su protežirana deca ljudi koji rade (više puta je ovo isticao prof. Dušan Pavlović). U osnovnim i srednjim školama odeljenja se formiraju prema socio ekonomskoj i obrazovnoj strukturi roditelja... Vertikalna prohodnost u našem društvu više ne postoji... Ako ste se rodili kao dete siromašnih roditelja velika je verovatnoća da ćete ostati siromašni.

22 0

Tkica

To možda kada Vučić bude predsednik svih gradjana Srbije, a ne samo SNS-a.

20 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo