Prosečna plata - između realnosti i statističkih podataka

Da li se statistika o visini prosečne plate u Srbiji kosi sa životnim standardom građana? Zvanično, u novembru prošle godine prosečna plata iznosila je oko 47 i po hiljada dinara. Građani, međutim, neretko kažu da im je ta cifra nedostižna, a česte su i sumnje u statistički obračun.

Izvor: N1

Iz Republičkog zavoda za statistiku, zato, najavljuju promenu metodologije, koja će, kažu, dati verodostojniji presek.

Statistička fatamorgana. Tako se ponekad opisuje prikaz životnog standarda korišćenjem podataka o prosečnoj plati. U koje nemaju svi poverenja.

"Ne, nislim da ne".

"To možda samo ovi ljudi koji rade u administraciji. Ali inače, ko radi po kafićima, privatnim firmama...To nije toliko".

"Mislim da je to prosečna plata i sramno je kolika je. Ne može da zadovolji sve potrebe".

Trenutno se računa na osnovu uzorka od 8.000 firmi. Uskoro bi trebalo da se promeni metodologija i da se preračunava na osnovu prijava Poreskoj upravi o obračunatim porezima i doprinosima.

"Sada ćemo da imamo pojedinačne podatke i to nam omogućava da kreiramo distribuciju zaposlenih prema visini zarade. Da vidimo koji procenat ostvaruje relativno nisku zaradu, koji procenat zaposlenih relativno visoku. Imaćemo medijanu zarade", objašnjava Vesna Pantelić iz Zavoda za staristiku.

A hoćemo li i ilustraciju standarda. Poslodavci i građai različito čitaju podatke o visini prosečne plate. Za poslodavce je najvažnije koliki je trošak radne snage. Sa druge strane, građani iz ovih podataka pokušavaju da dokuče kakav je životni standard. Međutim, da li u zemljama poput Srbije prosečna plata zaista ilustruje kakav je standard građana.

Jer je Srbija društvo sa izrazitom nejednakošću. Štaviše, prema podacima Evrostata zemlja najveće nejednakosti u Evropi. Ukupni prihodi 20 odsto građana sa najvišim prihodima, 9,7 puta su veći od prihoda 20 odsto stanovništva na dnu lestvice.

Podaci Evrostata pokazuju i da tri četvrtine stanovnika Srbije ima ukupne prihode kao i četvrtina onih koji najviše primaju. Takođe i da tek svaki četvrti stanovnik prima više od 312 evra.

"Kao što znamo i vidimo nažalost, Srbija se kao društvo raslojava i to su stvari koje prosečna veličina plate neće otkriti. U proseku ćete moći da kažete da je plata određenog nivoa, ali može lako da se desi da jedan mali procenat visokih zarada vuče taj procenat naviše, a da veliki procenat stanovništva ima znatno niže plate", kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić.

Kad se o prosečnoj plati i životnom standardu, treba imati u vidu i da ima ljudi koji rade više poslova, ili imaju druge vrste prihoda - na primer od izdavanja nekretnina ili doznaka iz inostranstva. Ne treba smetnuti sa uma ni neformalni sektor.

"Posebno kod nas gde je siva ekonomija značajna, gde su ljudi vrlo često u prilici da rade u sivom sektoru, najčešće iz nužde, ali i iz drugih razloga", dodaje Šoškić.

Kad je reč o standardu građana, treba uzeti u obzir i da je prosečna potročačka korpa za tročlano domaćinstvo, na kraju oktobra prošle godine, iznosila gotovo 70 hiljada dinara.

Komentara 41

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

MajstoR

Vucic izjavio da idemo na 500 evra plate! Zbog toga opet dobija sledece izbore. Eeee Srbijo, eee sirotinjo niti para, niti pameti imas!!! Tuga!

4 0

Mire

Sram ih bilo

8 0

Misko

Tacan podatak iz PIO fonda se dobije za par sekundi.Nikakva posebna metoda samo upit baze podataka uplacenog doprinosa za pio na broj zaposlenih.

8 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo