Zatvori

Skopski sajdžija popravlja satove i odupire se vremenu

Skopski sajdžija popravlja satove i odupire se vremenu Izvor: Anadolija/Furkan Abdula

Sajdžije, koje se skoro pola veka bave popravljanjem satova u makedonskoj prestonici, uspevaju da se odupru vremenu kako taj zanat ne bi nestao. Fadil Idriz, 58-godišnji sajdžija, spada među one koji ovaj zanat održavaju u životu.

Gotovo 40 godina u skopskoj čaršiji Idriz popravlja satove. Tim zanatom počeo je da se bavi kao dečak od samo 13 godina. Još 1973. godine u njegovoj radionici, u kojoj čuva i zavidnu kolekciju starih satova, trudi se da "oživi" pokvarene satove.

Idriz u razgovoru za Anadoliju objašnjava da su u ranija vremena zanatlije mogle da postanu majstori tek nakon perioda od pet do šest godina šegrtovanja.

On je sajdžijski zanat izučio služeći tri godine kao šegrt i tri godine kao kalfa kod jednog hrišćanina iz Skoplja.

"Punih šest godina radio sam za mog majstora i 1979. sam dobio diplomu kao sajdžija i do danas sam nastavio da se bavim tim zanatom", naglašava Idriz.

Navodi da sajdžijski zanat zahteva preciznost i strpljenje, te dodaje da se ne može svako baviti tom profesijom.

"To zato što je naš zanat jako precizan. Dakle, čovek ne sme biti nervozan. Nervozne osobe ne mogu se baviti i nastavljati ovaj zanat", ocenjuje on.

Mehanički satovi gube vrednost

Idriz kaže da je pre 30 godina u Skoplju bilo oko 45 sajdžija, dok se taj broj smanjio u poslednjih 10 do 15 godina zbog pojave elektronskih satova.

Prema njegovim rečima, mehanički satovi su izgubili svoju vrednost proizvodnjom elektronskih satova.

fadil idriz, sajdžija Izvor: Anadolija/Furkan Abdula

On kaže da u Skoplju postoji 12 ljudi koji se bave ovom profesijom, te da polovina njih samo prodaje, dok se druga polovina bavi i popravljanjem satova.

Takođe, Idriz napominje da je ranije popravljao po 15 do 20 satova dnevno, a sada samo dva do tri.

On dodaje da se sada donose satovi kojima treba zameniti slomljeno staklo ili bateriju.

Fadil Idriz preporučuje mladim ljudima da se bave ovim zanatom, koji se suočava s izumiranjem.

"Neki mladi trebalo bi da nastave da rade kako ovaj zanat nikada ne bi izumro", kaže Idriz, dodajući da se mlade generacije ipak ne interesuju za profesije koje zahtevaju preciznost i strpljenje i ne žele da se njima bave.

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Superhik

Kakve veze ima sto je majstor,gde je segrtovao,bio hriscanin pa nije ucio za popa nego za sajdziju!Balkane moj!

0 0

SmP

U svetu mehanički satovi odavno nisu u opadanju, naprotiv, "otkrivaju" ih i mlađe generacije, odrasle sa mobilnim telefonima. Kod nas (govorim za Bg) majstora nema sigurno kao pre, ali ima dobrih mlađih majstora i imaju pune ruke posla. Mehanički sat nije samo za merenje vremena...

18 0

Stanislav

Ja ne vidim ništa tragično u ovome, nestaje profesija za kojom ne postoji više objektivna potreba. Pa šta? Hajde da batalimo i automobile da bi oni što prave zaprežna kola imali posla. Glupo rezonovanje skroz.

13 15

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo