Stručnjaci o zahtevu Slovenije: I iz Jugoslavije su uzimali

Srbiju još opterećuju višedecenijski sporovi o sukcesiji - sada je na red došao slovenački zahtev za povraćaj velikog broja umetničkih dela. Beograd, međutim, kako sada stvari stoje, nema nameru da da pozitivan odgovor. Poruka Ljubljani je da je zahtev stigao prekasno i da ga u Beogradu vide kao neutemeljen.

Izvor: N1

  Kultura spaja, ali vlasništvo nad kulturnim delima može da razdvaja. Javnost ponovo govori o zahtevu Slovenije za oko 300 umetničkih dela i predmeta. Neka od njih su u Muzeju savremene umetnosti, koji je dobio i zvaničnu potvrdu da ih Slovenija potražuje.

Viši kustos MSU Svetlana Mitić kaže da su ta dela kupljena novcem iz Srbije, te da treba i da ostanu u zemlji

“Bez obzira što je on bio jugoslovenski po karakteru i po zbirci, finansijska sredstva kojima su otkupljivana dela su isključivo bila vezana za Republiku Srbiju. Dakle, u tom smislu ne bi moglo da se kaže da je to nasledna masa koja bi trebalo da se deli”, ističe Mitić.

Prema dosad objavljenom, Slovenci traže slike i skulpture slovenačkih umetnika, pojedine snimke "Filmskih novosti", zastave slovenačkih jedinica iz NOB-a, predmete iz Vojnog, ali i Poštanskog muzeja.

Andraž Zidar, predstavnik Slovenije za sukcesiju, tvrdi da je u pitanju zahtev iz 2015. Kaže da se radi o tamošnjem umetničkom nasledstvu. Pravni osnov za zahtev vide u sporazumu o sukcesiji.

“Kad je reč o kulturnom nasleđu, stoji da dela treba da se dodele državi u kojoj su nastala. Ovde se radi o radovima slovenačkih autora. Radi se o umetninama koje imaju veliki identitetski i kulturni značaj za Sloveniju. Finansijski aspekt nam nije bio u prvom planu”, ističe Zidar.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević kaže da je rok za potraživanje umetničkih dela i predmeta istekao 2006.

“Ta umetnička dela o kojima se radi su bila predmet otkupa. Njih su otkupljivale institucije i organi tadašnje Republike Srbije i pravni osnov po kom se oni nalaze ovde je legitiman i u skladu sa Zakonom. Možda tu postoji prostor kad je reč o nekom konkretnom, jednom ili dva ili ne znam koliko, umetničkih dela gde nam je potrebna još neka informacija”, objasnio je Vukosavljević.

I stručnjaci kažu da poreklo autora ne igra ulogu, već način na koji su dela stečena.

“Ovde se radi o kulturnim dobrima koja su kupovana, ili dobijana na poklon ili razmenjivana od strane institucija koje su od svog osnivanja pa sve do danas bile na budžetu republike Srbije - Kneževine, Kraljevine Srbije, Narodne odnosno Socijalističke republike i Danas republike Srbije”, kaže istoričar Dejan Ristić.

“Dokle ide ta bizarija je da potražuju i portret Groharov koji je naslikao Nadeždu Petrović, postoji na slici posveta da je poklonjen Nadeždi Petrović. Čak i to traže. Navikli su, to je prosto navika. Oni su i iz one Jugoslavije dok je postojala uzimali kutlačom”, ističe istoričar umetnosti Nikola Kusovac.

Pojašnjava da umetnička dela koja su pripadala Ministarstvu inostranih poslova mogu da budu predmet podele. No, ona su na dnevnom redu u postupku podele Diplomatsko konzularnih predstavništava.

Sa druge strane i stručnjaci i zvaničnici ukazuju da je Srbija propustila da popiše i zatraži predmete koja se nalaze u bivšim jugoslovenskim republikama. Neki od njih u Sloveniji.

“Ne pada im na pamet da vrate one automobile Josipa Broza Tita koje su prisvojili”, podseća Kusovac.

Komentara 52

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Katarina

Taj isti Kusovac je svojevremeno tražio da Hrvati vrate sve srpske autore iz njihovih muzeja Beogradu. Baš lepo što je promenio stav!

0 0

neueu

Odcepili se od Jugoslavije, napali golobrade vojnike, a sad hoce slike?! A da nam prvo vrate fabrike koje su uzeli?

0 0

Blagojčo

Neutemeljen, Zato što je Stigao Prekasno - pa, To, Može Samo kod nas, Na Balkanu, i naročito, u Srbiji, n'est pa.

6 2

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo