Dr Antović: Matične ćelije mogu da spasu život

Dr Antović: Matične ćelije mogu da spasu život Izvor: N1

Matične ćelije zaista mogu da pomognu detetu, mogu da spasu život ako je teška bolest krvi u pitanju, kao što je leukemija, ili da pomognu kod stanja koja se danas smatraju neizlečivim, kao što je autizam, kao što je cerebralna paraliza, kaže gost Novog dana doktor Aleksandar Antović.

Dr Aleksandar Antović, specijalista interne medicine, objašnjava da su matične ćelije one koje se stvaraju u prvih par nedelja razvoja ploda - praktično "nespecijalizovane" ćelije, koje se kasnije, u toku trudnoće, "specijalizuju" u druge ćelije i tkiva.

U javnosti se stalno govori o čuvanju matičnih ćelija, kaže doktor, ali poenta nije čuvati ih, nego ih i  upotrebiti. "Ima mnogo banaka koje ih čuvaju, ali malo njih ili instituta koje ih koriste".

Pojašnjava da se matične ćelije čuvaju u tečnom azotu, na minus 196 stepeni.

Iz pupčanika se uzimaju matične ćelije, ali dešava se ponekad da ne mogu da se uzmu - ako su majka i dete životno ugroženi, navodi. "Matične ćelije iz pupčanika se uzimaju posle porođaja, pupčanik je povezan s posteljicom, žena i beba to ne osete", ističe.

One se transportuju, pre obrade, na temperaturi krvi (dakle na 37 stepeni), dok ne stignu u samu banku, zatim se obrađuju i zamrzavaju na minus 196 stepeni, na temeperaturi na kojoj svi biološki procesi staju, dodaje dr Antović.

Za matične ćelije iz pupčanika kaže da je bitno kako su zamrznute, odnosno kakva je vitalnost i koji je broj matičnih ćelija. Ukoliko postoji dovoljan broj matičnih ćelija, onda se podele na dve, tri aplikacije, a u svetu danas postoji i tehnologija umnožavanja matičnih ćelija, pa broj postaje manje važan, važnija je vitalnost, dodaje doktor.

Ističe da postoji mnogo banaka za čuvanje, a samo jedan broj onih koje omogućuju i korišćenje matičnih ćelija. "Postoji nekoliko banaka u svetu koje koriste matične ćelije, odnosno imaju tim koji dete koje je tu ostavilo matične ćelije, može i da leči", navodi i dodaje da i o tome treba voditi računa pri izboru.

Matične ćelije zaista mogu da pomognu detetu, naglašava gost N1. "Mogu da spasu život ako je teška bolest krvi u pitanju, kao što je leukemija, ili da pomognu kod stanja koja se danas smatraju neizlečivim, kao što je autizam, kao što je cerebralna paraliza", objašnjava doktor.

Upitan o razlici u upotrebi matičnih ćelija u odnosu na one iz kostne srži, dr Antović kaže da se i u jednom i u drugom slučaju radi o matičnoim ćelijama - samo se prve uzimaju na samom porođaju, i to je bezbolno, dok se druge (iz kostne srži) uzimaju od odraslog čoveka i vrlo je bolno.

Zatim, matične ćelije iz pupčanika sto posto odgovaraju detetu, dok je za upotrebu ćelija kostne srži potreban odgovarajući donor, koji se teško nalazi, dodaje.

Problem je, dodaje, što u Srbiji postoji samo 7.000 registrovanih donora ćelija iz kostne srži, a da bi se našao jedan odgovarajući donor potrebno je 60.000 uzoraka. Verovatno kada bismo u Srbiji tražili, nijedan čovek u našem registru ne bi našao potencijalnog donora, naveo je.

Obe ćelije se koriste za iste bolesti, s tim što postoji razlika - matične iz kostne srže se upotrebljavaju uglavnom za lečenje bolesti krvi (leukemija, anemija limfoma, mijeloma), dok se ćelije iz pupčanika upotrebljavaju i za lečenje već navedenih neuroloških bolesti, i za regeneraciju tkiva, tako da definitivno imaju prednost, navodi.

Deca iz Srbije mogu da idu na lečenje matičnim ćelijama u inostranstvo, odnedavno, putem Bio save fondacije, prenosi doktor.

Međutim, kako dodaje, i u Srbiji je nedavno prvi put sprovedeno lečenje matičnim ćelijama iz pupčanika, na Institutu za majku dete. Govoreći o bankama, kaže da su u našoj zemlji u izgradnji dve - jedna na Institutu za majku i dete i jedna u Kragujevcu. Problem je što su one, naročito za zemlju kao što je naša, jako su skupe, jer podrazumevaju čuvanje ćelija na dug i neodređen period - 20, 30, 40, 50 godina.

Celo gostovanje pogledajte u videu:

Izvor: N1

Komentara 5

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

mara

retinopatija pigmentoza da li se leci maticnim celijama

0 0

Moje ime

dr Nadežda Basara, pa nisam čuo nikoga ko se iole razume u tematiku da priča nešto lepo o njoj. Nju hvale samo ljudi koji su čuli od čoveka koji je čuo od čoveka... da je ona vrsni stručnjak i da smo mi ponosni jer je naše gore list. A mrlja oko njenog imena koliko hoćeš.

4 4

Maki

Procitajte sta dr Nadezda Basara kao jedana od najvecih strucnjaka u ovoj oblasti ima da kaze na ovu temu.

12 6

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo