Milena Dravić: Dragan i ja smo bili na vetrometini tabloida

Milena Dravić: Dragan i ja smo bili na vetrometini tabloida Izvor: Tanjug / Tanja Valič

Ova količina rijaliti šoua ugrozila je naciju, kaže glumica Milena Dravić, ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo Dobričin prsten, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nada se da će uskoro moći da snima film ili neku ulogu za televiziju jer su joj lekari savetovali da, posle duže pauze, može da počne da radi.

Reditelj Puriša Đorđević rekao je da bi voleo da sa njom snimi svoj poslednji film. Mileni Dravić se dopada ideja o toj saradnji, ali ističe da ne bi volela da to bude poslednji film ni njemu, ni njoj.

“Ministarstvo za kulturu nije baš darežljivo, tako da nisam sigurna da li bi do toga moglo da dođe. Bilo bi lepo da može, bilo bi dobro, i za njega i za mene, pogotovo posle ove velike pauze koju sam imala. To su želje. Da li će doći do realizacije, to stvarno ne znam”, kaže Dravić za RSE.

Nakon dodele Dobričinog prstena jedan od kolega slavne glumice rekao je da "ima nade za ovaj grad". Milen Dravić smatra da bi moglo nešto da se uradi, “ali nam se ne da”.

Zašto i kako, ne znam. Ova količina rijaliti šoua je apsolutno ugrozila naciju. To je ozbiljna stvar. Ne gledaju to samo penzioneri, već to gledaju svi na skoro svim kanalima. Za mene je to najveća opasnost.”

Početkom 2017. godine rekla je: "Apsolutno ne mogu da shvatim kako su neznanje i površnost zavladali u svim sferama. Svuda oko sebe vidimo javašluk i neznanje. Ne znam da li ćemo moći iz toga da se iščupamo". Isto ponavlja i na kraju godine.

Neko mi je javio da je to izabrano za izjavu godine. To sam rekla i to mislim. Bilo bi mi žao da pokleknemo jer stvarno imamo jako talentovane ljude. Ne znam objašnjenje zašto i zbog čega je opasnost po državu promovisati prave vrednosti.”

Pobuna je sada neizvodiva

Pre 20 godina učestvovala je u demonstracijama, a danas je, kako kaže, neko drugo vreme i smatra da je pobuna sada neizvodiva.

“Sa svojim komšijama sam devedestih spontano išla na demonstracije. Nisam išla sa svojim staležom, sa svojim udruženjem, ni sa pozorištem. Bilo je to spontano, jednostavno nešto se desilo. Možda će nešto iznenada da se desi i danas, nešto što ne mogu ni da pretpostavim.”

Dodaje i da joj je jako teško pao period bolesti pokojnog supruga Dragana Nikolića kada su, kako kaže, svi tabloidi pisali na najstrašniji način o njegovim mukama, o njegovoj bolesti, i o njoj.

To je bilo neizdržljivo. Od njega se to krilo, da ne čita. Dragan je bio isuviše veliki klikeraš, znao je i osećao je sve šta se dešava. Strašno je bilo. Svi naši prijatelji, naša porodica i mi, smo bili očajni. Bili smo bespomoćni. Nismo bili zaštićeni ni od koga. Dragan i ja nikada nismo pripadali nekim klanovima, nekim grupama, tako da smo potpuno bili na vetrometini. Dosta sam jaka osoba, ali to nisam mogla da izdržim. Nisam mogla da verujem šta se dešava. Posle mesec-dva sam se zbog toga razbolela i ja, vrlo ozbiljno.”

Kamo sreće da danas postoji Kino klub Beograd

Na pitanje da li je znala u šta se upušta, kada je prihvatila ulogu u filmu Dušana Makavejeva Misterije organizma, Milena Dravić kaže znala da prema autorima, poput Makavejeva, postoji neki gard.

Međutim, nisam kukavica i nisam kalkulisala. Taman posla! Meni je bilo važno to njihovo znanje, taj njihov entuzijazam i to sve što su nosili sa sobom, inovaciju. To su fantastični filmovi. Na kraju sam bila potpuno u pravu što sam pristala da radim sa njima, i to zaista, bez kalkulacije, nego sa velikim oduševljenjem”, navodi uz ocenu da je Kino klub Beograd bio poput škole ili univerziteta.

“Kamo sreće da postoji takav kino klub danas i ovde. Isti takav je bio Kino klub u Zagrebu, Lordan (Zafranović, reditelj, prim. RSE) je bio među tim ljudima. Mi svi smo se znali. Stvarno su to bili vrhunski ljudi, od Žike Pavlovića (pisac i reditelj, prim. RSE), Makavejeva, Kokana Rakonjca (reditelj), Babca (i reditelj, montažer, profesor i teoretičar filma Marko Baba, prim. RSE), Vuksana Lukovca (montažer), snimatelja Aleksadra Petkovića... To se videlo u njihovim filmovima, prvo na kratkim filmovima, koji su išli na festivale, koji su dobijali nagrade. Onda su krenuli ozbiljni filmovi. Da puste mladom svetu Kapi vode, Ratnici, odmah bi shvatili kakvi su to momci tada bili i kako su fantastično radili.”

Vreme će pokazati mogu li da se vratim pozorištu

Kaže i da su joj doktori rekli da treba da da nastavi da radi, i da će eventualno prvo biti neko snimanje, dok će vreme pokazati da li će moći opet da igra u pozorištu.

Dodaje i da je čeka uloga Mod u predstavi Harold i Mod, koju je režirao Milan Karadžić u Beogradskom dramskom pozorištu.

“Jako mi je žao zbog te predstave. Oni su me čekali jedan period, pa drugi period... Mislim da je meni, za sada, to nemoguće da igram, jer to je zaista teška uloga, zahtevna. To je jedan tempo od dva sata. Morala bih da budem u fantastičnoj kondiciji. Ako budem išta radila više, moraću da krenem sa nekim lakšim stvarima, bilo da je to film ili televizija, ali mora da bude snimanje. Onda će se pokazati da li bih mogla ponovo da se vratim pozorištu. Obožavam pozorište i strašno bih volela da se vratim.”

Milena Dravić za RSE kaže i da bi volela opet da ode u Pulu i Sarajevo, ali i u Dubrovnik u kojem nije bila posle rata.

Komentara 25

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Goran

Živa i zdrava nam bila! Ovakve gromade treba pratiti i poštovati!

11 0

Aja Vasil

Draga Milena, ne tuguj za Dubrovnikom, to više nije Dubrovnik naših vremena! To je turistička industrija od koje se ne vidi kamen na Stradunu a kamoli fasada od hordi beslovesnih hodača s kruzera i tezgi s besmislenim suvernirima... nemoj ići u Dubrovnik, pamti ga onakvog kakav je bio tada kada smo ga voleli i čuvali i uživali u njemu. Dubrovčani su se povukli i sakrili od najezde užasa, neka su druga vremena nastala, grad je nestao...

10 0

Siki

Tako mi je zao sto nikada nisam mogao da dodjem do karata za Harold i Mod.Vredelo je gledati takvu Divu

8 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo