Gošće N1: I jedna ubijena žena je previsok broj

Gošće N1: I jedna ubijena žena je previsok broj Izvor: N1

Kada se dese ubistva žena, neprekidno pozivamo na odgovornost, pišemo pritužbe, žalbe, tražimo da se to ispita. Od 14 ubistava, utvrđeno je da su propusti institucija bili u 12 slučajeva. Svake godine se nadamo da će se situacija promeniti i smanjiti broj ubijenih žena, rekle su gostujući u Novom danu Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović.

U ponedeljak je na Novom Beogradu muškarac pucao u svoju suprugu a nakon toga u sebe, ali su oboje na sreću preživeli. U petak je žena ubijena od strane svog partnera, a ono što ovu tragediju čini još strašnijom je činjenica da se upravo ubijena žena obraćala nadležnim institucijama tražeći pomoć, ali tu pomoć nije dočekala.

"Žena je dva puta dolazila strahujući za svoj život, međutim zaštitu nije dobila. Mogli bismo reći da je propust policije u pogledu procene rizika, pokrenut je disciplinski postupak protiv policajca i suspendovan je do zatvaranja slučaja", rekla je u Novom danu Vedrana Lacmanović, pravnica iz Autonomnog ženskog centra i dodala da policija po prijavi mora da postupa.

Nestorov: Psihičko nasilje najređe prepoznato

Aleksandra Nestorov Izvor: N1
Aleksandra Nestorov

Aleksandra Nestorov iz mreže Žene protiv nasilja kaže da njihovo iskustvo pokazuje da, svaki put kada traže čija su odgovornost ovakvi propusti, nikada ne dobiju odgovor.

"Svake godine imamo mnogo slučajeva koji su prijavljivani, a zatim je usledio femicid. Mora se utvrditi ko je propustio da deluje, ne samo da bi ljudi bili sankcionisani, nego da se te stvari ne bi ponavljale", rekla je Nestorov.

Ona dodaje da postoje četiri oblika nasilja - psihičko, fizičko, seksualno i ekonomsko.

"Nikada ne ide samo jedan od ovih tipova. Problem je što se psihičko nasilje najteže dokumentuje i najređe je prepoznato", kaže ona i dodaje da se seksualno nasilje najređe prijavljuje, zbog stida.

"Mi već duže vreme zaključujemo da sistem ne postoji tu zbog nas, nego zbog sebe. To se potvrđuje iznova i iznova, jer se stvari ne menjaju", kaže Nestorov i objašnjava da su u "sistemu" policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, škole, tužilaštva, "sve ustanove koje imaju kontakt i sa ženama i sa decom".

Lacmanović: Mediji čine saveznike u prikupljanju informacija

Vedrana Lacmanović Izvor: N1
Vedrana Lacmanović

"Mediji prenose društvene predrasude koje postoje u društvu, a sa druge strane ih i kreiraju. Uloga medija je velika, jer nažalost nijedna državna institucija ne prikuplja podatke o ubistvima žena, te su jedini izvor o samim slučajevima su medijski članci", kaže Vedrana Lacmanović.

Ona dodaje da mediji mogu biti i krivi, u zavisnosti od načina izveštavanja, ukoliko traže krivicu u izgledu žrtve, njenom ponašanju, pa i ako daju nasilniku prostor da se pravda.

Aleksandra Nestorov ističe da manji broj medija sa punom pažnjom izveštava odgvorno, poštujući prava žena, dok veći broj medija izveštava tabloidno i senzacionalistički.

O akciji magazina Tajm, koji je za osobu godine proglasio žene koje su progovorile o seksualnom zlostavljanju, kažu da je to važno, neverovatno hrabro i da tim ženama treba da se oda poštovanje za hrabrost da o tome govore.

"Seksualno nasilje je totalna stigma, najmanje se o tome govori, pod velom nekakve tajne, stida, krivice koja je uvek na ženi, žene kada govore o tome, međusobno se ohrabruju i to je važno", kaže Nestorov.

"Ili će sistem da se menja, ili ćemo da ga menjamo, treće ne postoji"

Vedrana Lacmanović kaže da, iako često može u medijima da se pročita da je nasilnik bio divan komšija, dobar čovek, ljubazan, nasilnici često manipulišu.

"Često je dobar prijatelj, kolega, predstavlja se kao dobar i ljubazan, a nasilan je prema ženi. Ono kako se odnosi prema zajednici, ne znači da je takav i prema ženi", kaže Lacmanović i dodaje da se žrtve uglavnom zamišljaju sa modricama, krvi, raščupane, a ako ne ispunjavaju te "kriterijume", onda se ne posmatraju kao žrtve.

Aleksandra Nestorov ističe da je za žrtve važna i ekonomska nezavisnost, kao i da je problem kojim svaka država treba da se bavi položaj žena na tržištu rada.

"Moramo tražiti odgovornost, ako sistem ne reaguje, moramo da tražimo da reaguje", kaže Vedrana Lacmanović, dok Aleksandra Nestorov ističe da će "ili sistem da se menja, ili ćemo da ga menjamo", ali da treće ne postoji.

Pogledajte celo gostovanje u Novom danu

Izvor: N1

Komentara 8

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Sebična

Ne, sistem se neće promeniti, niti ćemo ga mi promeniti. ,,Mi'' ne postojimo. To je stvar koju je najteže priznati sebi, ali onog trenutka kada prihvatite stvari takve kavim jesu, lakše vam je da donosite životne odluke. Na žalost žene koje dožive ovo, potpuno su same. U pokušaju da dam robne priloge sigurnim kućama, besomučno sam letos zvala sve telefone koji su se u NGO sektoru reklamirali kao zaštitnici žena žrtava nasilja - ni jedan jedini nije radio, uključujući i one hitne SOS. Preko 15 brojeva. Od tada, ja sebe vidim samo kao individuu koja se slučajno našla na lošoj geografskoj lokaciji. Prema tome: Ako će ovde da me plate sa fakultetskom diplomom da radim za npr 500 eur 15h, a u drugoj državi bukvalno šest puta više, šta mislite da ću da uradim? Ako će moje dete da bude poštovanije sa državljanstvom npr Norveške u svetu, nego sa državljanstvom Srbije, a Norveškoj sam takođe potrebna, šta mislite čije ću državljanstvo da uzmem? Ako mi bolje uslove za poslovanje mog online biznisa pruža Nemačka i imaću bolju reputaciju kao gazda firme u Nemačkoj, nego kao firma iz Srbije, šta mislite gde ću da investiram? Ako mogu da platim fakultet za svoje dete u Beču, iako postoje fakulteti i ovde, ali moje dete će se u EU lakše zaposliti sa njihovim fakultetom, šta mislite da ću da uradim? Ako država apeluje da se rađaju deca, a meni je bolje bez dece, mislite da ću da rađam? Sebična? Jesam. Sistem i politika su dobar biznis i način za bogaćenje polovine zemlje, dok druga polovina snosi posledice. Ako je već nemoguće sprečiti tu jednu polovinu, onda makar treba izaći iz ove druge polovine, pa kad se taj skup smanji, možda se nešto i promeni, ali dotle smatram da svako treba da sledi isključivo svoje lične interese i da se ne obazire puno na reč ,,mi'', jer ta reč više nema težinu.

9 1

Svašta

@Михаил Владимирович Пупин, алиас Коба Јашин Zašto histerišete? Meni je Vaš komentar klasična demagogija i širenje panike. Da neće Vas da pita za dozvolu za promenu sredine? Kad nekome ne odgovara klima u zemlji, naravno da će da ode. Ne vidim, zašto bi neko snosio odgovornost za odluke koje je doneo neko drugi, a koje nisu u skladu sa vrednostima i stavovima dotične osobe? Uostalom, ovde se ne radi o tome da li je neko u pravu ili krvu, već da neko uradi to što je bolje za njega lično. Svako je krojač svoje sreće i vlasnik svog života, pa ne vidim ništa sporno. Vi ostajete, drugi se odseljavaju, treći se doseljavaju...svako u skladu sa svojim potrebama.

3 0

Zlopamtilo

Apsolutno se slažem , život je isuviše kratak da bi se protraćio na pokušaje menjanja celokupnog sistema u Srbiji koji je nakaradan od početka do vrha.Potpuno je besmisleno to prebrojavanje žrtava, analiziranje neposrednih uzroka,.....

4 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo