Zatvori

Kormak: Članstvo BiH u NATO je i dalje dugoročan cilj

Kormak: Članstvo BiH u NATO je i dalje dugoročan cilj Izvor: N1
Morin Kormak (arhiva)

Američka ambasadorka u BiH Morin Kormak izjavila je da će građani BiH imati priliku, kada bude pravo vreme, da odluče da li će se pridružiti NATO-u. Dodala je i da nije ona ta koja je odlučila o sankcijama predsedniku RS Miloradu Dodiku, već da je o tome odlučilo više agencija u SAD.

"Znam da odluka o članstvu brine neke građane BiH. Razumem da neki ljudi imaju emotivne probleme sa tim, da imaju istoriju koja ih tera da osećaju da to nije prava odluka, ali ta odluka je daleko u budućnosti", rekla je Kormakova u intervjuu za agencije Srna i Fena.

Međutim, navodi Kormakova, već postoji odluka Predsedništva i parlamenta da BiH želi da postane članica NATO-a i sada je važno da to predstavlja i dalje dugoročni cilj.

Ona je dodala da bi do odlučivanja građana o ovom pitanju trebalo raditi na ispunjavanju uslova za aktiviranje Akcionog plana za članstvo (MAP), koji postoji za BiH od ministarskog sastanka u Talinu 2010. godine.

"Dakle, ovo je samo jedna stepenica na putu koja će zahtevati veoma mnogo posla pre nego što bude doneta konačna odluka", ocenila je ambasador SAD u BiH i ponovila da je ta odluka na "svim građanima da je donesu zajedno".

Kormakova je izrazila očekivanje da će doći do aktiviranja MAP-a, ukoliko se ispune uslovi.

"Vidimo širom BiH da građani žele ekonomski razvoj i bezbednost, a približavanje NATO-u obezbeđuje jedan okvir za sigurnost koji će omogućiti ne samo građanima, već i firmama koje razmatraju situaciju u BiH da se osećaju bezbednije jer su njihova ulaganja zaštićena", smatra ambasadorka.

Prema tome, ocenila je ona, to je bezbednosna odluka, ali i ona koja omogućava jači okvir za razvoj privrede u BiH.

"U međuvremenu, ono što NATO nudi je mogućnost da se radi zajedno sa BiH, da se pomogne zemlji da se dalje razvija", kaže Kormakova.

Na pitanje da li očekuje da BiH nastavi i naredne godine sa reformama, Kormakova je odgovorila potvrdno, navodeći da SAD shvataju važnost reformi u BiH.

"Uskoro ćemo proslaviti godišnjicu administracije predsednika SAD Donalda Trampa i tokom proteklih godinu dana smo videli značajan interes za BiH i Balkan", rekla je Kormakova, podsetivši na dugogodišnju posvećenost SAD prosperitetu, stabilnosti i napretku BiH.

Kormakova smatra da bi naredne godine fokus trebalo da bude na reformama izbornog zakona, na ekonomskim i socijalnim reformama u BiH, kao i oblasti vladavine zakona.

"Reforma izbornog zakona je ključni korak koji se mora preduzeti. Implementacija presude Ustavnog suda BiH u slučaju 'LJubić' mora biti sprovedena i mi radimo zajedno sa međunarodnim partnerima da podržimo taj proces. To odluka mora uključivati sve stranke u BiH, da bi prošla parlamentarnu proceduru i bila primenjena", istakla je.

Kormak smatra da to mora biti otvorena diskusija koja će uzeti u obzir razna pitanja, kao što je izabrana budućnost BiH u EU.

"Nisam ja odlučila o sankcijama Dodiku"

Na pitanje Srne da li je doprinela da SAD uvedu sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i, ako jeste, zašto, kao i da li namerava da se sastane sa njim, budući da se nikada zvanično nisu sastali, ni pre sankcija, Kormakova je odgovorila da pojedinci ne odlučuju u američkoj politici sankcija.

"O sankcijama odlučuje više agencija u SAD, to vodi Ministarstvo trezora i Kancelarija za kontrolu imovine stranaca i viši nivoi američke vlade. Shvatam da bi nekim ljudima bilo lakše da mogu reći da je to odluka pojedinca i da mogu mene kritikovati. Ali, to nije politika američke Vlade", kaže Kormakova.

Ona tvrdi da je ta odluka donesena zato što je Dodik "narušio odluku Ustavnog suda BiH, nije poštovao vladavinu zakona i zato što je protiv Dejtonskog mirovnog sporazuma", te poručuje da odluka, koju podržava američka vlada, a ne pojedinac, ostaje važeća.

"Bilo bi nam veliko zadovoljstvo da vidimo da se predsednik Dodik zalaže za istinsku implementaciju vladavine zakona, poštovanje Ustavnog suda i napretka u sprovođenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, što uključuje i teritorijalni integritet BiH, ali i da odbacuje bilo kakav govor o secesiji. Mi bismo to pozdravili, ali to je odluka koju on mora doneti", zaključila je Kormakova.

Na pitanje da li je Jugoistočnoj Evropi, odnosno Balkanu, potrebno stalno američko vojno prisustvo, kako je nedavno predložila američka nevladina organizacija "Atlantski savet", Kormak je odgovorila da su članovi američke Vlade saopštili koji su joj ciljevi na Balkanu, a to je podrška građanima u regionu da ostvare ciljeve koji su sebi postavili.

"Američka administracija predsednika Trampa podržava rad širom Balkana kako bi se pomoglo ovim zemljama da napreduju ka ciljevima koje su odabrale. To odražava američku inostranu politiku i, takođe, odražava njegov osećaj da radi za interese američke spoljne politike, koji su zasnovani na izgradnji mirnog sveta u kojem naša i sve druge zemlje mogu raditi na postizanju istih ciljeva na Balkanu", navela je Kormaka u intervjuu za Srnu i Fenu.

Komentara 7

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Šone

Gdjo K(o)rmak, ajde malo prošetaj do frizerskog salona pa promijeni tu frizuru iz pedesetih.....

3 2

Realan

Vecina Evrope u NATO a samo Srbi drve kako je to mnogo lose, pametniji od vecine po obicaju u nadi da ce im Rusi dati nesto vise od migova krntija.

4 5

Posmatrac

Tako je ,treba što veću teritoriju okupirati a raji reći da jeto za njih dobro

7 5

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo