Ekonomisti: Budžet dobar, ali pitanje koliko je ostvariv

Proinvesticioni budžet. Tako predlog državne kase ocenjuju ekonomisti okupljeni oko časopisa Makroekonomske analize i trendovi. Očekuju da prihodi budu veći od planiranih. Veće investicije su, smatraju ekonomisti dobra strana budžeta, ukoliko planirano bude i ostvareno.

Izvor: N1

Državna kasa, kažu, mogla bi sledeće godine završi u plusu, umesto sa predviđenim deficitom. Većim prihodima kumovaće i, na primer, akciza za kafu koja počinje da se naplaćuje od sledeće godine.

"Verovatno će rezultat, i ova Miladinova konstatacija vezana za deficit, biti suficit, i hajde da vidimo kako će se stvari odvijati", kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Može li privreda da podrži te planove? Dogodine je planirano da BDP ojača 3,5 odsto.

"Ta projekcija ima više izgleda, nažalost između ostalog i zbog neostvarenog rasta u ovoj godini. A on u najvećoj meri duguje velikoj suši i poljoprivredi.....To uvek zavisi od neba i ne može se predvideti, ali možemo verovati da neće baš, da su retke uzastopne sušne godine", ocena je Miladina Kovačevića iz Zavoda za statistiku.

Na BDP će, u manjoj meri od investicija, da utiče, kako je najavljeno, i rast lične potrošnje od 2,5 odsto, na račun više kredita, a delom i rasta plata. Trebalo bi da porastu i državne investicije, planirano je oko 128 milijardi. Ali, pitanje je hoće li sve biti utrošeno.

"Da li postoji šansa da se baš sve potroši. Pazite, duga je godina. Uvek ima nešto u projektima i programima... Nekad projekat može da kasni, da se neka faza ne završi na vreme. nikada ne može da se očuva striktan plan u tim stvarima. To nikada niste ni čuli valjda da se baš održao striktan plan", dodaje Kovačević.

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je budžet dobro skrojen, da nizak deficit omogućava dalje smanjenje državnog duga, da je pohvalno što se više izdvaja za investicije, ali da postoji bojazan da li će sve planirano i da se ostvari.

"Uz bolju organizaciju javnih preduzeća, Ministarstava i vlade ukupno, to je nešto što je ostvarivo. To smo u prošlosti ostvarivali, to ostvaruju i druge zemlje sada. Ako se i dalje bude radilo prilično neprofesionalno, neodgovorno, onda će se kasniti kao i prethodnih godina", objašnjava Arsić.

Dodaje i da je loša strana planiranih finansija što se planira ponovo uzimanje profita javnih preduzeća, umesto da se tim firmama taj novac ostavi za dalja ulaganja.

Komentara 14

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Kostica

Ha, po istoj logici rast je mogao da bude i viši - zašto ne 14%, npr? Msm, kad je neostvarivo, možeš da licitiraš bilo koji procenat. To je kao u onom vicu "Teleća čorba, karađorđeva, salata, lepinja i reform torta za 20 dinara; - Gde?! - Nema nigde, al' moraš priznati da zvuči odlično. - E, onda je skupo, trebalo bi da je pet dinara".

2 0

Gorčin

Treba proglasiti bankrot. Nemojte više lagati ovaj uručeni narod. Pa i Mozambik ne zavisi samo od suše.

8 0

fabrika pod nebom,

poljoprivreda, nikoga nije obogatila. Kada BDP jedne države potone zbog suše, to govori koliko smo jadni. Naš BDP zavisi od roda malina, šljiva...žalosno, da žalosnije ne može da bude. Pri tom, mi dajemo debele subvencije za krojačnice i motanje kablova, od ozbiljnih firmi nema ništa. Raduju se naši ekonomisti akcizi na kafu, a zaboravljaju da je u Srbiji sve manje mladih koji će ispijati kafu. Ovde ostaju samo familijarno zbrinuti u pravosuđu, zdravstvu, javnim preduzećima, agencijama, policiji, prosveti i javnoj upravi, a ostali beže od krpelja koji im sisaju krv.

17 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo