Zatvori

Pčelari: Oko 90 odsto meda na našem tržištu je falsifikat

Šta jedemo kada u prodavnici ili na pijaci kupimo med? Sudeći po etiketi na tegli, reč je o pčelinjem proizvodu, ipak, na osnovu istraživanja iz proteklih 10 godina, oko dve trećine meda na našem tržištu je neispravno. Vlada Srbije odlučila je nedavno da se time pozabavi i osnovala je operativni štab koji se bavi samo tim problemom.

Izvor: N1

Nije poznato kada možemo da očekujemo prve rezultate rada tog štaba. Do tada situacija na tržištu meda ostaje nepromenjena. Mi smo istraživali ko je odgovoran što potrošači umesto jednog od najzdravijih prehrambenih proizvoda, u organizam unose njegovu nezdravu verziju.

Kukolj u žitu - isto što i kukuruzni skrob u medu. Prema tvrdnjama pčelara oko 90 odsto meda na našem tržištu zapravo je falsifikat.

"Imamo proizvođače koji falsifikuju med na taj način što u njemu nema nijednog grama meda i to je totalni falsifikat, a imamo i proizvođače koji mešaju med sa raznim vrstama šećera", navodi
Rodoljub Živanović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Takav med jedemo u Srbiji, a onaj koji izvozimo je vrhunskog kvaliteta. Pčelari kažu da su standardi merenja kvaliteta prilikom izvoza mnogo striktniji i da je nemoguće izvesti med koji "nije med".

"Naša deca jedu kukuruzni sirup ili neki drugi proizvod koji nije med, a naziva se medom, dok recimo nemačka ili belgijska deca jedu pravi, čisti srpski med", navodi Živanović.

Glavnog krivca vidi u neadekvatnom inspekcijskom nadzoru. Međutim, iz veterinarske inspekcije poručuju da su njihove kontrole u prethodnih godinu dana dale drugačije rezulate.

  • 249 uzoraka je poslato na analizu,
  • 73 uzorka odstupa od kriterijuma kvaliteta
  • Stavljeno je van predmeta i poništeno 22.301 kg meda,
  • Podneto je pet prijava za privredne prestupe
  • Podneto 30 prijava za prekršajne prestu

Kazne za distribuciju lažnog meda za privredne prestupe iznose do tri miliona, a za prekršaje do 300 hiljada dinara.

"Ja o nekim brojkama 10 odsto 90 odsto ne bi govorio, ali svako ko med stavlja u promet je odgovoran. Mi smo državni službenici i imamo kapacitet koje imamo i pokrivamo sa tim područje Republike Srbije", naveo je Dušan Ljuština iz Veterinarske inspekcije.

Prema pravilniku o kvalitetu meda iz 2015. definisana je i kategorija takozvanog pekarskog meda, koji ima izmenjena svojstva.

Nalazi se u prometu i kao takav mora biti deklasiran. Mora biti deklarisan kao pekarski med i pored toga mora i pored deklaracije mora biti naglašeno da je med za kuvanje i pečenje. Svaka druga pojava takvog meda u prometu dovodi potrošače u zabludu i do neovlašćenog bogaććenja onog ko to pušta u promet, kaže Ljuština.

Prava potrošača su jasna - jedno od njih je i pravo na informisanost, odnosno zaštitu od netačnih oznaka na proizvodu koje ih mogu dovesti u zabludu, a pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda štetnih po zdravlje. Prodajom lažnog meda ta prava godinama se krše.

Komentara 43

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

Sanja

Kada sam u Srbiji, med kupujem kod lokalnog pcelara.Med iz nekog marketa sam kupila mozda 2 puta i nikad vise.Kvalitet 0 U Srbiji ne postoji prava kontrola prehrambenih proizvoda.Drzava nece da odvoji pare za to.Postojece inspekcije su cist vic, korumpirane do bola.Drago mi je sto ne zivim u Srbiji, jer je otisla u pm!

9 2

Misko

Prosla i ova godina su bile veoma lose za pcelare. Tako da meda ima VEOMA MALO. Proverite u prodavnicama, 1 kg kolaca ili torte je 1200 din. Zar med treba biti jeftiniji?

3 0

Misko

Tako da je cena meda kod pcelara od 1000 din vise nego povoljna. Naravno, pricamo o pravom medu bez dodataka. Ko god prodaje med preko cele godine i uvek ga ima dovoljno da njegov med stoju u rafu Disa, Tempa, Volija, taj sigurno.....

4 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo