Zatvori

Vidojković: Komunisti nisu zlato, ali u odnosu na ovo...

Vidojković: Komunisti nisu zlato, ali u odnosu na ovo... Izvor: N1

U svojoj novoj knjizi "E baš vam hvala", Marko Vidojković želi da čitaoci jasnije sagledaju sudbinu Jugoslavije i sveta u kome sada živimo. Pisac kaže da je prvu promociju imao u Bijeljini, kao i da ima probleme s organizacijom promocija u Srbiji.

Vidojković kaže da ne mmože da zamisli situaciju u kojoj se Jugoslavije ne raspada, jer, kako kaže, moralo je doći do raspada jer je Jugoslavija bila zemlja koja nije mogla da odgovori na istorijske izazove kada je došlo do sloma SSSR i pada Berlinskog zida.

"Napisao sam knjigu jer postoji iluzija da je u Jugoslaviji bilo fenomanalno društvo i mnogo bolje. Nije mnogo teško da ti bude bolje nego sad. Jugoslavija u mojoj knjizi je opstala zahvaljujući jednom slučaju, padu aviona u kome su bili svi članovi Predsedništva SFRJ i predstavnici republika. Poenta je susret univerzuma u kome glavni junak dolazi u dodir sa drugim univerzumom, odnosno, saznaje da postoji univerzum u kome se Jugoslavija raspala. Gledaoci Rika i Mortija će odmah shvatiti foru. Para se šav univerzuma i jedni univerzumi idu tamo drugi ovamo", kaže Vidojković.

Na pitanje da li je neki političar već pročitao njegovu knjigu, Vidojković kaže da nema takve informacije, navodeći da nema kontakt sa režimom.

"Kada sam izbacio prvi tizer da nepoznata lica ulaze na sednicu vlade i pokokaju funkcionere, jednu noć našla se armija botova koja je komentarisala najužasnije stvari za taj odlomak, to je jedini utisak koji sam dobio s režimske strane".

Pisac kaže da je prvu promociju imao u Bijeljini, ali i da ima probleme s organizacijom promocije u Srbiji.

"Jedan dobar čovek je hteo da mi organizuje promociju u istočnoj Srbiji, čuo sam da je Borska biblioteka zabranila biblioteci u Boljevcu, u Nišu se direktorka pravi blesava. Koliko god bio popularan i knjige mi se čitale, ako neko poželi da me vidi uglavnom neće moći", dodaje Vidojković.

Kaže da roman ne liči na prethodne i da više podseća na priče koje je pisao, a na pitanje kako bi on prošao u svetu iz svoje knjige odgovara:

"Ja bih u svetu iz knjige bio uhapšen, komunisti nisu zlato, ali u odnosu na ovo blato sve je zlato, svako ko pokušava da nas izvadi makar to bili komunisti iz druge dimenzije, super".

Pogledajte gostovanje Marka Vidojkovića u Novom danu:

Izvor: N1

Komentara 87

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Poslednji komentari

bogoljub

Pa isti ste i komunjare i nove "demokrate" su mrzitelji Srbije. To što pišeš onično je smeće i čitaće se kao i Vaši tabloidi.

4 19

Dođoškinja

Bravo Marko, najbolji si!!! A Dobar, loš, zao- oduševljena sam. Kulačin i ti ste čudo.

20 2

IgorN

sfrj je ono što narodi ovih prostora nikada više neće imati! danas je odlično reći će neko a ne smeš izaći na ulicu da ne bi dobio metak... evo nešto od Z.K. iz knjige objavljene 68. godine... '' Isturanjem svakovrsnog terora, dobija se utisak,kao da je sve to sprovođeno primarno iz nekih romantičarskih nacionalističkih motiva, zbog preživelih zanosa za nekadašnjim golemim Dušanovim carstvom i Velikom Srbijom, odnosno zbog neiživljenih i isto tako romantičarskih zanosa za samostalnom i slobodnom Hrvatskom i njenom tisućljetnom kulturom. Međutim, dubljim zalaženjem u čitavu tu tugaljivu problematiku, zalaženjem ''pod kožu'' toj materiji, dolazimo neizbežno do jasnog zaključka da su se ispod nacionalističkog, pa ako hoćemo i šovinističkog laka, ispod spektakularnih tirada i brahijuma (donji deo ruke od prstiju do lakta-moć, sila), redovno skrivali realniji, preciznije rečeno, često pekunijarni (novčani) ciljevi. Sve one tirade i brahijumi, sve ono teoretisanje i političko taktiziranje, sve se to pokazuje iz današnje istorijske retrospektive kao manje ili više svesna kamuflaža pravih ciljeva, često i kao samoobmana, a najčešće kao diverzija pažnje javsnosti; kao igračka pružena detetu da ga zavara i skrene mu pažnju od boli, te na koncu kao svesno i proračunato sredstvo – kako je to još pre stotinu godina govorio Anto Starčević – ''za opsjeniti prostotu''. Nasuprot državnopravnim teoretskim beskrajnim diskusijama i nacionalističkim sukobima o kojima se već toliko pisalo, treba uočiti neosporne sukobe stranačkih, a još više ličnih interesa zavađenih tabora zbog --- u krajnjoj konsekvenci --- p e k u n i j a r n i h m o t i v a, što nam objašnjavaju i one inače upravo nesvakidašnje akrobatike najrazličitijih političkih pelivana i s jedne i s druge strane. Razuman čovek je ponekad prisiljen da se opije, Da bi mogao preživeti s budalama. E. Hemingvej

16 1

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo