Životni standard nizak, a tržnih centara sve više

Beograd je prošle nedelje dobio dva nova tržna centra. Veći u Knez Mihajlovoj, nadomak Kalemegdana, a mesto za kupovinu dobio je i Lazarevac. Šoping centara Beogradu nikad nije manjkalo, a najavljeno je otvaranje još nekoliko velikih. Ima li, s obzirom na slabašnu kupovnu moć, i dalje prostora za njih.

Izvor: N1

Deset hiljada kvadrata u Lazarevcu, više od 15 hiljada u centru Beograda. Samo za jedan dan prestonica je dobila dva nova tržna centra.

Izraelski biznismeni su od početka u Beogradu videli potencija.

Od 2002, međutim, Beograd je dobio desetine hiljada kvadrata tržnih centara, a investitori ne posustaju.

Grad danas, reklo bi se, obiluje mestima za kupovinu. Merkator, Ušče, Delta siti, Big Fešn, Stadion, Zemun park, Aviv park… samo su neki od već izgrađenih. A tek je najavljeno otvaranje velikih objekata poput Galerije u Beogradu na vodi, Kapitola u Rakovici, Big Fešna na Vidikovcu ili Ada mola na Čukarici.

Ipak, oni koji rade u tom biznisu, kažu da još ima prostora za nove.

"U ovom trenutku, Beograd je nova destinacija za tržne centre i retail parkove kako ih popularno zovu. Tržnih centara nema dovoljno. Prema statističkim kriterijumima u istočnoj Evropi, Beograd je na dnu lestvice broja šoping centara i izgrađenih kvadrata u odnosu na populaciju ovog grada, kaže Vladimir Vučković", menadžer za odnose sa zakupcima TC Rajićeva.

Supermarketi su jedan od glavnih magneta za kupce u tržnim centrima, s obzirom na to da u proseku, više od trećine potrošnje domaćinstva odlazi na hranu.

Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da, ako se izuzme potrošnja na hranu i piće, oko 15 odsto onoga što se potroši odlazi na druge stavke karakteristične za tržne centre - na odeću, obuću ili zabavu.

Nizak životni standard sa jedne strane, sve više kvadrata u tržnim centrima sa druge. Fenomen koji je ponekad teško objasniti. Statistika, objašnjavaju stručnjaci, ne ilistruje uvek verno sve što se u praksi dešava.

"Potrošnja je već decenijama veća od onog što zvanična statistika pokazuje i to investitori u ovakvu vrstu objekata uvek procenjuju. Ono što je zvanično i ono što dolazi iz sive ekonomije", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković.

Dodaje i da su tržni centri za investitore pre svega ulaganje u biznis sa nekretninama.

"Ono što oni pružaju kao uslugu je uređen i kontrolisan prostor i pružaju kao uslugu marketing tržnog centra. Uspevaju oni tržni centi koji odvuku tražnju iz prodavnica koje se nalaze u klasičnim trgovačkim ulicama", kaže Petković

Dodaje da skupe zakupnine mogu da podnesu veliki trgovinski lanci, ali i da stradaju male prodavnice.

Komentara 18

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

Ina

Naviknuta na broj TC i prodavnica u Beogradu, mislila sam da u Ljubljani ne mogu da nadjem shopping zonu, medjutim to je bilo to, mali broj radnji u centru i TC na periferiji i njima je to dovoljno. Dal je problem u njima ili nama procenite sami.

5 1

Svetilik

Neznam ko će kupovati u tolikim trznim centrima.Mozda oni koji su uzeli penzionerima zarađene penzije i hvale se da država dobro posluje.

16 1

FONTANA

Tržni centar u knezu je lep, juče sam bio u Bg. Nije za šetnju (prostor je "izlomljen", lošije rešenje od Ušća i Delte), nema ni dobrih kafića, poslastičarnica i sl, za finu pauzu, cene su ok, sako 30, pantalone 20, a jakna 120 hiljada din... Međutim, najjači adaut ovog tržnog centra je parking. Platio sam 360 din dv sata i kusur... 700 mesta, 120 din sat, uzimaće oko 1.000.000 dnevno, u proseku, samo na to... Jedini tržni koji naplaćuje svoj parking... Ono gore (prodavnice), pa ubrzo će biti prazno...

21 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo