Trivan: Napredak Srbije usko vezan za životnu sredinu

Trivan: Napredak Srbije usko vezan za životnu sredinu Izvor: N1

Pitanje napretka Srbije je usko vezanu za životnu sredinu, možemo da obezbedimo mnogo radnih mesta, iskoristićemo ekonomske i političke argumente. Svaka opština moraće da izdvoji sredstva za projekte o životnoj sredini, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Srbiji su u oblasti zaštite životne sredine potrebne investicije od oko 15 milijardi evra, procena je ministarstva za zaštitu životne sredine. Deo tih sredstava mogle bi da budu američke investicije, a delegаcijа аmeričkih privrednikа, koji posluju u oblаsti zаštite životne sredine, trebalo bi da pre kraja godine poseti Srbiju, što će omogućiti nova ulaganja. Ministar Goran Trivan je nedavno bio u višednevnoj poseti SAD.

"Odlazak u SAD je nastavak kontakata, primljeni smo kod pomoćnika sekretara i otvoreno smo razgovarali i nastavićemo saradnju. Deo se mora valorizovati kroz ulaganja, Srbija ima potrebe da se u nju investira, investitori iz SAD su izrazili spremnost da dođu i ulažu. Teško je fokusirati se na jednu tačku, različita su interesovanja, ulaganje u upravljanje otpadnim vodama, otpadom, zaštitu prirode, široka lepeza mogućnosti. Očekujem da dođu do kraja godine i onda ćemo konkretnije da pričamo. Da se investira 15 milijardi evra, postoje kompanije koje raspolažu čistom tehnologijom, nećemo dozvoliti da uđu prljave tehnologije, Srbija ozbiljno misli u ovoj oblasti. Oni imaju znanje, čiste i dobre tehnologije, raspolažu kapitalom, a nama kapital nedostaje", kaže Trivan.

Znamo kakav vazduh udišemo, ali kada se desi neki eksces nemamo uređaje svuda po gradu koji mogu da mere opasne supstance. Menjaćemo propise, ali koje ćemo uređaje da kupimo zavisi od novca, u gradu činimo sve u skladu sa zakonom, moramo to malo bolje da kontrolišemo.

Govoreći o Pariskom klimatskom sporazumu, Trivan kaže da Srbija po proračunu emijija gasova nije zemlja koja prelazi ograničenja i da tu imamo prostora. Dodaje da "Srbija leži na uglju" i da se možemo osloniti na tu energiju.

"Postoje tehnologije koje proizvode gas iz uglja, postoje pilot projekti u svetu i to ćemo pratiti, to je jedan od puteva. Koristićemo ugalj u meri u kojoj je to potrebno. Da koristimo ugalj, ali da emisiju štetnih gasova I ono što se pušta u vode kontrolišemo. Nove investicije će iću u pravcu da ne mogu da zagađuju životnu sredinu".

Iz EU nam poručuju da budemo efikasniji u korišćenju sredstava, a Trivan kaže da nismo dovoljno efikasni, ali da smo tek na početku. On navodi da nijedna zemlja nije potrošila novac iz fondova EU, jer nije bilo dovoljno projekata.

"Mantra našeg rada će biti projekti, radićemo na tome. Osnovaćemo poseban sektor za projekte, gde ćemo pomoći svima. Možete imati novca, ali ako nemate projekat ništa vam ne vredi. Moramo se posvetiti izradi projekata, treba nam dve do tri godine da bismo stigli do realizacije projekta. Objasnićemo lokalnim samoupravama šta moraju da imaju i mi ćemo da im pomognemo", rekao je on.

Trivan ističe da imamo vrhunske stručnjake za upravljanje otpadom, kao i u drugim oblastima, ali treba da gledamo "šta su komšije uradile pametno", kao i uputstva EU.

Za dodelu ugovora za javno-privatno partnerstvo za tretman i odlaganje komunalnog otpada na deponiji u Vinči stigla je ponuda francusko-japanskog konzorcijuma Suez - Itochu.

"Razgovarali smo sa preko 70 kompanija i u razgovorima otpadaju pojedine kompanije koje nemaju kapacitet, neke nisu mogle da ulože svoj novac i to je bio glavni faktor. Peglali smo uslove koji su bili u redu za sve i na kraju smo došli do jedne kompanije koja to može da uradi".

Vlast u Beogradu pre tri godine smanjila je granice vodoizvorišta i površinu koja je nekada bila zona zaštite pretvorila u građevinske parcele.

"Nije ekološka odluka, trudimo se da budemo prepreka toj vrsti ugrožavanja vodoizvorišta. Čitav Beograd leži na vodoizvorištima, pitanje je gde biste onda mogli da gradite. Beogradske elektrane imaju rezervoare na Novom Beogradu, koji su usred vodoizvorišta i to je nasleđe prošlosti, a to ne znači da tako treba da bude u budućnosti, mi sad tu sprovodimo neke postupke. Tu promenu obima vodoizvorišta je uradio institut Jaroslav Černi koji je kompetentan. Nivo podzemnih voda se smanjuje, a to znači da su se suzile zone zaštite vodoizvorišta i tu se mogu naći argumenti za smanjivanje. Vodom moraju da se bavi i komunalci, ali i ljudi koji se bave zdravstvom, negde smo se tu sudarali u Beogradu, ali uverelili su nas u Černom da je to to".

Izvor: N1

Komentara 19

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Poslednji komentari

bljak

kako da ne! da Bugarska, Rumunija i jos neki nisu onako "ocistili " drzavu nikada ne bi bili u EU! Ha, ha! Slazem se da drzava treba da bude uredna i cista ali da je to presudno u onoj briselskoj politickoj tvorevini...! Ma hajte! EU je politicko krilo Nato! Bas ih briga za srpsko djubre kada bi mi recimo rekli da hocemo u Nato!

3 0

Janko

Odvratan lik.

11 1

Tole

Trebao bi da se oglasi i Insitut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" jer se u vezi ovog rešenja u svim intervjuima, kao i sada Trivan, pozivaju samo na "Jaroslav Černi". A, teško je poverovati da bi ova ustanova bila saglasna sa ovim što ovi pričaju.

6 0

* Sva polja su obavezna

Izdvajamo